Национална структура у Београду 2011. и 2022.

Београд је, између два пописа, повећао број становника за 21.965 или по 1.997 у просеку сваке године.

Од 2012. до 2022. (разлика у односу на пописе су последња три месеца 2011. и 2022) у Београду је рођено 198.034 а преминуло 247.921 лица, па је негативан природни прираштај износио 49.887 лица, или у просеку по 4.535 годишње.

Нето прилив становника у Београд, а како би при природном смањењу дошло до укупног раста, износио је 71.852 лица, или по 6.532 у просеку годишње.

Између два пописа повећан је број:

• Непозната националност са 23,7 на 121,9 хиљада;
• Руса 3,6 пута;
• Југословена за 30,2%;
• Осталих за 25,7%, и
• Украјинаца за 9,6%.

Због огромног апсолутног повећања броја лица којима није позната националност, дошло је до пада удела свих националности, осим споменутих, у укупном броју становника Београда. Удео непознатих повећан је са 1,4% у 2011. на 7,2% у 2022. и ово је превише велико повећање да би и регуларност самог пописа могли да доведемо у питање. Или да, макар, структурне промене рачунамо по њиховом одбитку, што овде нисмо учинили.

У односу на укупан број становника Србије, Београд је повећао удео са 23,1% у 2011. на 25,3% у 2022. Удео у укупном броју Срба повећан је са 25,1% на 27%.

Интересантно је обратити пажњу на највеће уделе код других народа Београда у односу на њихов укупан број у Србији.

Од укупног броја 68,2% Горанаца је живело у Београду, у томе више од половине, од укупног броја у Београду, у Палилули.

Од свих пописаних 44,4% Руса је било у Београду, а следе „Остали“ којих је 41,1% било у главном граду.

38,7% свих Југословена и 37,1% свих Словенаца пописаних у Србији било је 2022. у Београду.

Разочаравајући је податак да је само 25,4% свих Црногораца било у Београду, што је мање од 27% Срба, па би се могло помислити да су просторно много расутији од најбројнијег народа. Ипак, Црногорци су сконцентрисани у општинама Врбас (4.264), у Новом Саду (2.225), у Кули (1.992) и у Малом Иђошу (1.226). Удео ове четири општине у укупном броју Црногораца у 2022. био је 48%. Преостали Црногорци махом су лоцирани на управљачким позицијама у већим градовима у Србији, уколико већ одавно нису отишли у пензију.

Код Албанаца, удео је смањен са 21,6% на 1,5% зато што су 2022. изашли на попис у Бујановцу и Прешеву, а 2011. нису били у могућности да бојкотују попис у срединама у којима су мањина, па је овај први податак указивао да је више од једне петине свих Албанаца, ван Медвеђе, Бујановца и Прешева, живело у Београду.