У Србији је, између два пописа, повећан број Југословена за 3.840, што је релативно повећање за 16,5%.
Већи релативан раст имали су Албанци (10,6 пута, бојкотовали попис 2011), они којима је националност непозната (3,9 пута), Руси (3,2 пута) и остали (+23,3%).
Раст су још имали Бошњаци за 5,9% док су други народи имали смањење.
Интуитивно, очекивано је да је број Југословена највише повећан у Београду и Новом Саду као перјаницама анти-српства. У апсолутним бројевима интуиција се потврђује, јер је Београд имао повећање за 2.438 а Нови Сад за 1.110 Југословена, што у збиру објашњава 92,4% од овог повећања.
Релативно посматрано, ипак је изненађујуће да је број Југословена најмање повећан у Војводини (+2,2%), а највише у Региону Шумадије и Западне Србије (+42,3%) и у Региону Јужне и Источне Србије (+31,3%), мада је и Београд имао слично релативно повећање (+30,2%).
Када општине Београда посматрамо појединачно, али не и општине других градова, долазимо до податка да је највише повећан број Југословена у Новом Саду, па у Новом Београду (+556), Звездари (+318), Палилули (+316), Врачару (+258), затим у Зрењанину (+257) па следе још четири београдске општине испред Ниша (+124) и других већих градова у Војводини и централном делу Србије.
Број Југословена повећан је у 111 општина у збирном броју за 5.610.
Број Југословена није промењен у 6 општина где их је било у збиру 86 приликом оба пописа.
Број Југословена је смањен у 45 општина у збиру за 1.708 лица.
Највише је смањен број Југословена у Суботици, за 1.015 лица, па је она утицала да Војводина има најмањи раст припадника ове нације, млађе од Црногораца (који су између два пописа готово преполовили број у Србији).
У Суботици је смањен број Срба за 0,2%, али су они постали релативна већина, јер је број Мађара смањен за 26,3%. У Суботици је дошло до још интересантних промена у националном изјашњавању, али нам то овде није тема.