POGLEDI: Austrijanci zatvaraju industriju mesa ,,Mitros’’ u Sremskoj Mitrovici

Fabrika „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici, dugogodišnji nosilac proizvodnje u oblasti mesa, suočava se sa izazovima koji dovode u pitanje njenu budućnost. Radnici zaposleni u ovoj fabrici su obavešteni da će fabrika prestati sa radom do kraja 2023. godine, ostavljajući njihovu sudbinu u neizvesnosti

Branislav Gulan

Fabrika „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici, dugogodišnji nosilac proizvodnje u oblasti mesa, suočava se sa izazovima koji dovode u pitanje njenu budućnost. Radnici zaposleni u ovoj fabrici su obavešteni da će fabrika prestati sa radom do kraja 2023. godine, ostavljajući njihovu sudbinu u neizvesnosti

Branislav Gulan

Radnici zaposleni u ovoj fabrici potvrdili su za javnost da su  imali sastanak i da je rečeno da će fabrička proizvodnja raditi još nekoliko nedelja i da za sada njihova sudbina nije poznata. “Rečeno je da nećemo još dugo raditi. Neke detaljnije informacije još nismo dobili. Činjenica jeste da već neko vreme radimo smanjenim kapacitetom”, rekao je jedan od zaposlenih. Sastanak o sudbini fabrike održan je nedavno, na kojem je rečeno da će proizvodnja u fabrici trajati još nekoliko nedelja. Međutim, detaljne informacije o budućim koracima još uvek nisu jasne. Radnici su izrazili zabrinutost zbog nedostatka informacija i niskih kapaciteta proizvodnje koji su se osećali u fabrici u poslednje vreme.

Mesni kombinat ,,Mitros’’, koji je bio preuzet od strane austrijske kompanije Gerlinger 2015. godine, započeo je svoj rad 2016. godine. U tom trenutku, Gerlinger je uložio oko 800.000 evra za oko 13 hektara zemljišta i ukupno 36 objekata ,,Mitrosa’’, sa planom da uloži desetak miliona evra.

 Stručnjaci ukazuju na ključne faktore koji su doveli do problema u fabrici „Mitros“. Prema njihovim tvrdnjama, fabrika plaća sirovine za proizvodnju mesa po ceni koja je 40 odsto viša u odnosu na cene u drugim zemljama, dok se gotovi proizvodi ove fabrike prodaju na stranim tržištima. Ovo neisplativo poslovanje stvorilo je u poslednjih godinu dana, ozbiljne finansijske izazove za vlasnika fabrike. Dodatno, problem je i epidemija afričke kuge svinja u Srbiji, koja je rezultirala uništenjem oko 1,5 odsto svinjskog stada. Pad proizvodnje započeo je i nakon smrti osnivača kompanije „Mitros Fleischwaren“, dodaje izvor.

Preminuo osnivač kompanije „Mitros Fleischwaren“ – Ozon Media. Nesigurnost u pogledu budućnosti „Mitrosa“ izaziva zabrinutost među radnicima i lokalnom zajednicom, dok se nadaju da će se pronaći rešenje koje će sačuvati radna mesta. Zaposleni u klaničnoj industriji Mitros iz Sremske Mitrovice, dobili su nedavo obaveštenje da će fabrika prestati sa radom do kraja godine, a sada se to i obistinilo, barem na neko vreme.

Naime, vlasnik ,,Mitrosa’’, kompanija Gierlinger Holding GmbH, doneo je odluku da obustavi proizvodnju u sremskomitrovačkoj industriji mesa, navodi se u saoppšenju. „Na osnovu detaljne analize poslovanja kompanije uprava i vlasnici privrednog društva Gierlinger Holding GmbH bili su primorani da donesu tešku odluku o obustavi proizvodnje u privrednom društvu ,,MITROS’’ FLEISCHWAREN DOO u Sremskoj Mitrovici. Zbog transparentnosti i pravičnosti prema zaposlenima, poslodavac je odlučio da obavesti zaposlene o ovoj odluci u najranijoj fazi“, navodi se u saopštenju kompanije.

Dodaje se da će konkretni koraci koji će se preduzeti kako bi se sprovela ova odluka, kao i rokovi za njihovo izvršenje, biti precizno definisani u narednom periodu.

Ovo je izuzetno teška situacija kako za zaposlene tako i za upravu kompanije, i razumemo da postoji široka javna zainteresovanost za dešavanja u MITROS FLEISCHWAREN DOO. Međutim, u ovom trenutku, poslodavac moli za strpljenje i razumevanje situacije koja je dovela do donošenja ove odluke, stoji u saopštenju.

Podsetimo, 2016. godine svečano je otvorena ova fabrika. Otvaranju je prisustvovao i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je nakon presecanja vrpce u postrojenju „Mitrosa“ rekao da je Vlada Srbije tada pomogla austrijskog investitora sa 5,3 miliona evra „zbog 300 zaposlenih u fabrici, ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa“. Dakle, premijer Srbije Alaksandar Vučić učestvovao je u otvaranju fabrike ,,Mitros“ koja je  prodata Austrijancima!

Srbija pomogla fabriku da krene!

Država je u „Mitros“ do sada ukupno uložila  20 miliona evra, a oni nepunih godinu dana od isteka ugovorne obaveze gase proizvodnju. Dakle, ukupna investicija države u kompaniju ,,Mitros’’ u Sremskoj Mitrovici iznosila je 20 miliona evra, a kompanija je ispunila stavke iz ugovora i nema više nikakve obaveze prema državi, navode za javnost iz Ministarstva privrede. Iz ovog ministarstva za Danas navode da je kompanija „Mitros Fleischwaren“ sa njima zaključila ugovor još u prvom kvartalu 2015. godine.

„Ukupna investicija je 20 miliona evra sa obavezom zapošljavanja novih 300 radnika. Rok za realizaciju projekta po Ugovoru bio je 20. mart 2018. godine, a kompanija ga je realizovala 17. novembra 2017. godine. Projekat je uspešno realizovan, izvršeno je ulaganje više od 20 miliona evra u osnovna materijalna sredstva i zaposleno je 311 ljudi na neodređeno vreme“, kažu iz Ministarstva.

Kako dodaju, u pojedinim vremenskim intervalima tokom osmogodišnjeg poslovanja, prema zvaničnim izveštajima CROSO, zapošljavali su i preko 500 ljudi. poslednjem kvartalnom izveštaju CROSO od 30. juna 2023. godine zapošljavali su 385 lica na neodređeno i 94 radnika na određeno vreme, navode oni.

„Ugovorom je definisana obaveza da pored ulaganja i novog zapošljavanja kompanija u petogodišnjem periodu od dana realizovanja projekta ne sme da otpušta radnike i otuđuje osnovna sredstva koja su bila predmet projekta. Ovlašćeni revizor potvrdio je da kompanija do 17. novembra 2022. godine zapošljava i više od ugovorenog broja radnika i da nije smjanivala vrednost osnovnih sredstava“, kažu iz ministarstva.

Od tog datuma, kako objašnjavaju, kompanija se više ne nalazi u ugovornom odnosu sa državom Srbijom i nastavlja, kao i svaka druga kompanija koja je registrovana u skladu sa propisima naše zemlje, da posluje i samostalno određuje poslovanje i trgovanje u Srbiji i na inostranom tržištu. „Kompanija više nije u ugovornom odnosu sa Ministarstvom i ne postoje bilo kakva uzajamna prava i obaveze, odnosno potraživanja i dugovanja“, naglašavaju oni.

Oni dodaju da su ovakve okolnosti retke u Srbiji.

„Ovakva vrsta vesti koje dolaze mahom i u najvećem broju sa najrazvijenijih tržišta EU i sveta, gde značajne korporacije limitiraju ili potpuno gase svoje poslovanje zbog do sada neviđenih poremećaja u lancima snabdevanja, poskupljenja sirovina, energenata, poremećaja u odnosima ponude i tražnje finalnih proizvoda, itd, dok je to vrlo redak slučaj na teritoriji Srbije, što znači da su republički organi u prethodnom periodu izabrali jake i stabilne kompanije koje svojim poslovanjem redovno izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi“, naglašavaju iz ministarstva.

Međutim, od njih nismo dobili odgovor na pitanje da li će Ministarstvo privrede ili Vlada Srbije na neki način pomoći kompaniji „Mitros“ kako se njihova proizvodnja ne bi ugasila.

Podsećamo, austrijska kompanija „Gierlinger holding“, koja je vlasnik industrije mesa „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici, objavila je da će obustaviti proizvodnju u toj fabrici.

To bi ostavilo blizu 500 radnika bez posla.

Međutim, pojavili su se navodi o tome da bi država mogla da pomogne ovoj kompaniji, ali, za sada, dalji koraci države i ove kompanije nisu poznati.

Fabrika mesa i mesnih prerađevina „Mitros“ koju je u januaru kupio austrijski „Girlinger holding“ za 800.000 evra otvorena je u Sremskoj Mitrovici, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će građani već od 15. ili 20. maja moći da u prodavnicama kupe proizvode te mesne industrije. „Ovo je naša priča o neuspelim privatizacijama i ponovnom uzdizanju“, rekao je Vučić (prilikom otvaranja fabrike u Sremskoj Mitrovici, a što je i  objavljeno u javnosti 17. aprila 2016. godine).   Prema tadašnjoj inforamciji u javnosti, premijer je i dodao da je Vlada Srbije pomogla fabriku sa 5,3 miliona evra za 300 radnika. 

Vučić je tada ocenio i da će predstojeći period i godine koje dolaze biti jedne od najboljih u novijoj istoriji kada je reč o investicijama.  „Ja sam danas ponosan što sam mogao da vidim kako izgleda jedna moderna fabrika. Mislim da je to nešto što mesto Srbije poboljšava na mapi poljoprivredno-razvijenih zemalja“, kazao je tada premijer. 

Svečanom otvaranju prisustvovali su vlasnik austrijske firme „Girlinger holding“ Johan Girlinger, tadašnji gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, kao i generalni direktor „Mitrosa“ Ramo Adrović. Dakle, posle teškoća, klanička industrija Mitros u Sremskoj Mitrovici ponovo je  počela da radi, u vlasništvu austrijske firme Girlinger, a u prisustvu premijera Aleksandra Vučića.Vrpcu na ulazu u postrojenje presekli su vlasnik Girlingera, Johan Girlinger i gradonačlenik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Austrijska kompanija Girlinger holding (Gierlinger) kupila je Mitros u januaru ove godine. Klanička industrija u Sremskoj Mitrovici osnovana 50-ih godina prošlog veka, svojevremeno je bila privatizovana, ali je 2009. otišla u stečaj. U vreme bivše SFRJ bila je jedan od lidera u klaničnoj industriji i zapošljavao oko 1.250 radnika.

,,Miros’’ klasična priča o neuspelim privatizacijama

Prilikom otvaranja fabrike, sredinom aprila 2016. godine, tadašnji premijer Vučić je konstatovao da je ,,Mitros’’ naša klasična priča: „To je priča o neuspelim privatizacijama, sveukupnom propadanju, ali i o ponovnom podizanju, uzdizanju i konačnom uspehu srpske privrede i srpskih domaćina“, rekao je tada premijer. On je podsetio da je, prilikom najava o ponovnom otvaranju fabrike, javnost bila sumnjičava, da je mislila da je reč o fatamorgani i naglasio da je  ponosan što vidi kako izgleda moderna fabrika, jer ona poboljšava Srbiji mesto na mapi poljoprivredno razvijenih zemalja, i govori da će Srbija moći mnogo da napreduje i da će stvari biti drugačije’’.  Potom je još dodao i da je Vlada Srbije austrijskom investitoru pomogla sa 5,3 miliona evra za 300 zaposlenih u Mitrosu (kako je tada objavljeno u javnosti) ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa. On je još dodao da se nada da će biti i više od toga, kao i da će seljaci u Sremu i čitavoj Mačvi prepoznati  ,,Mitros’’  kao dobrog kupca, sigurnog partnera s kojim će moći da se napravi zajednički veliki posao za Srbiju. „Vojvodina zaista može da hrani pola Evrope, ali mi moramo da naučimo i savladamo savremene tehnologije“, rekao pemijer Srbije tada.  Premijer je tada,  kao dobar primer istakao mašinu za klasiranje svinja, koja to ne čini ne po težini svinja, već po kvalitetu mesa. „I to ćemo morati da menjamo u svom pristupu, da bi drugačije izgledala naša poljoprivreda u budućnosti“, istakao je Vučić. Tadašnji premiejr Srbije je još istakao da je dolazak austrijskih investitora veoma važan za Srbiju i zahvalio austrijskim prijateljima, jer uvek ističu da je Srbija dobro mesto za investiranje. „Imaćemo još investicija, u godinama pred nama, i uveren sam da će one biti jedne od najboljih u savremenoj istoriji Srbije“, podvukao je Vučić, pa prilikom otvaranaj fabrike ,,Mitros’’ u Sremsoj Mitrovici i poručio da će investirori uvek imati podršku Vlade Srbije.  Kada je reč o ,,Mitrosu’’ , premijer je naglasio da građani prve proizvode te fabrike mogu da očekuju u prodavnicama već od 15, 20. maja 2016. godine.. „Ljudi će imati da kupe nešto što je mnogo bolje nego neki drugi proizvođači, što nam nude iz inostranstva i to je meso uzeto od naših seljaka, najčistije, prerađeno i obrađeno i ponuđeno tržištu“, rekao je Vučić. On je tada naveo da će država pomoći izvoz tih proizvoda u Kinu i Rusku Federaciju.“Uz pomoć Girlingera i ovakvih investicija siguran sam da smo na dobrom putu i da možemo mnogo toga da uradimo i napravimo“, zaključio je Vučić.

Nestaje princeza!

Vlasnik Girlinger Holding-a istakao je da je 14 meseci prošlo od kada je od gradonačelnika Branislava Nedimovića dobio ključeve za ovo postrojenje. „Danas smo pred postrojenjem koja je prava princeza, ali za koju je bilo potrebno puno prinčeva da je probudi“, naglasio je Girlinger dodajući da je s početkom radova shvatio „koliko duboko je spavala“. On se, istovremeno, zahvalio projektantima i arhitektama koji su pre skoro šest decenija počeli da podižu preduzeće, jer su tada radili u skladu sa predviđenim konceptom protoka robe. Po njegovim rečima, novi izgled ,,Mitrosa’’ koštao je do tada već 20 miliona evra. „Uspostavili smo preduzeće u kojem namirnice za svoje klijente nameravamo da proizvodimo po najvišim standardima i higijenskim zahtevima, uz primenu najmodernijih tehnologija od prijema svinja, preko klanja, do finalnog proizvoda po evropskim uslovima“, rekao je Girlinger. „Mitros će biti pouzdan partner srpskoj poljoprivredi, po sigurnosti otkupa svinja i blagovremene isplate“, poručio je tada Girlinger farmerima. Vlasnici žele, istakao je, da ,,Mitro’’ bude profitabilan, ali ne da bi punili svoje džepove, već dalje investirali i razvijali pogon.  Tada je Girlinger  pozvao farmere da zajedno sa ,,Mitrosom’’ ponovo izgrade Srem i Mačvu kao uporište svinjogojstva u Evropi. Ramo Adrović tadašnji direktor ,,Mitrosa’’ objasnio je da je do tada bilo obavljeno već više od  1.000 razgovora sa budućim radnicima, a dnevno je pristizalo više od 20 prijava za posao. Inženjeri za stočarstvo, kako je tada preneo, posetili su sve farmere, obavljeno je preko 1.200 razgovora u domaćinstvima, a rezultati su obećavajući. „Imamo sirovinu na terenu. Nismo pogresili što smo došli u svinjski Srem“, naglasio je tada Adrović dodajući da će ,,Mitros’’ uskoro zasigurno više od 70 kamiona izvoziti nedeljno i za Rusiju, koliko se izvozilo nekada. „Ovo će biti najveća klanica u grupaciji, kao i na Balkanu“, bio je uveren on, pa je pozvao i farmere da dođu i uvere se lično o modernim uslovima u pogonu. Tadašnji ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner kazao je da se radi o veoma važnom zajedničkom poduhvatu koji šalje sjajne poruke. Jedna je da je Srbija dobro mesto za ulaganja, a druga da Austrija ostaje visoko angažovana na srpskom tržištu, kao i da je austrijsko-srpska poljoprivredna saradnja na najvišem nivou. Gradonačelnik Sremske, u to vreme, Mitrovice Branislav (donedavno ministar poljorpvirede Srbije, a sad potpredsednik FSS) istakao je da se raduje ,,Mitrosu’’, jer on nije samo 300 ili 600 zaposlenih koliko će biti u kasnijoj fazi, već je on značajan za farmere, proizvođače u regionu. „Imamo ozbiljan problem, problem sa tehnologijom i prenosom znanja, zbog čega nam trebaju kompanije sa iskustvom da bi što kvalitetnije proizvodili i bili konkurentni na teškim tržištima“, kazao je on.

Gašenje nekadašnje fabrike budućnosti

I to se dešava u ekonomskom  Tigru na Balkanu, zemlji Srbiji.  Ova, tada fabrika budućnosti, kako je  navljviano uskoro zatvara kapije. I stočarstvo Srbije koje u BDP agrara Srbije učestuvje samo sa 28,1 odsto, potpuno je devatirano. Srbija koja je 1866.  godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, a SAD su tad na 1.000 stanvonika imalte tek  800 svinja.  Eto poredjenja o našoj nekadašnjoj i današnjij razvijensoti kada su nama prazni obori. Srbija je od izvoznika svinsjkog mesa, postala zavisna od uvoza mesa Jer, sad nema dovoljno svinja u oborima. Poslednji veliki izvoz bio je 1991. godine od 762 miliona dolara. Sada je meso u konzuervama otišlo iz novposadske ,,Neplante“ za ameri;ku vojsku. Posle toga stigli su ratovi, raspad SFRJ, sankcije Srbiji… Pa zabrana izvoza svinjskog mesa zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, pa smanjianje stočnog fonda  zbog loše agroekonomske politike i sad je tu i afirička ka kuga svinja uzela svoj danak.  Afrička kuga svinja potvrđena je u 2.337 gazdinstava u Srbiji na teritoriji 48 opština u 15 upravnih okruga, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, 20. septembra 2023. Urađena je eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom u zaraženim gazdinstvima. Za pojavu afričke kuge u Srbiji znalo se još 2019. godine, ali se nije na vreme reagovalo, pa se sad osećaju još veće posledice.  Javnost se sa ovim problemom kasno upoznala, tek početkom 2023. godine!

Za svo to veme is Srbije nije u EU otišao ni gram svinjskog mesa. Izvoz, odnosno transporg svinjskog mesa, zbog vakcoinacije protiv klasičlne svinske kuge, nije mogao da se obavlja ni preko zemalja članica EU. Izuzev ako meso niej prerađeno na  72 stepena pa naviše. Klasična vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Međuitm, kuga se još povremeno javlja, pa ni danas nema izvoza. Po rečima stočara, sad ih ima manje od dva miliona u oborima. Prema podacima RZS pre dve godin ih je bilo oko 2,7 miliona. Samo za prvih sedam meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 18.000 tona svinjskog mesa blizu 180.000 prasića u zemlju. Procena analitičara je d u Srbiju iz uvoza stiže oko 50.000 tona mesa godišnje! Vlada Srbije je za ovu godinu odobrila ukupan uvoz oko 500.000 prasića. To neće doprinetoi oporavku stočarstva, već će otići u potrošnju. Stočarstvo je devastirano, pa sad u oborima ima manje od 100.000 krmača prasilja, dok je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona!  U toj deceniji u Srbiji je ugašeno i oko 62.000 stočarskih farmi. Da se stočarstvo gasi podatak je i da se u Srbiji sad troši samo 15 do 16 kilograma svinjskog mesa po stanovniku godišnje. Nekada je to bilo 17 i više kilograma. Do pre nekoliko godina proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji se kretala oko 270.000 do 330.000 tona godišnje. Sad je to samo prošlost. Trenutno mesa ima dovoljno jer se uvozi. Posle protesta stočari prodaju svinje klaničarima  odakle meso stiže u prodavnuice mesa i prerađevina. Sve to što se dešava je i dokaz siromaštva jer je potrošnja živinskog mesa u zemlji porasla na 18 kilograma po jednom stanovniku godišnje. To se dešava samo u nerazvojenim zemljama.  Rešenje za ove teškoće postoji, a to je novi koncept poljoprivrede, koji treba da vode novi kadrovi, a on da bude zasnovan na zatvorenom nordijskom sistemu. Po tom sistemu svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika! A, Srbija danas ima 6,6 miliona stanovnika i manje od dva miliona svinja u oborima. Ako se uporedimo sa Danskom,  u njoj danas ima 5,6 miliona stanovnika  u oborima 32 miliona svinja!

BROJ SVINJA U SRBIJI, PREMA PODACIMA RZS I PKs

Godina	Svinje u hiljadama
1947	1.904
1957	1.929
1967	3.328
1987	5.079
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

 2020 – 2023                                        3,2 do 2,7 miliona  

Stoa;ir ka\u da ih je sad manej odd v amilioan u oborima! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetgskgo rata!      

Prema PODACIMA RZS-a i PKS u Srbiji je na kraju 2022. godine bilo je oko 2,7 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je danas manje od 2.000.000! Novi koncept poljoprivrede u Srbiji od sadašnjeg treba da stvori i novo zadrugarstvo u Sriji. To znači da bi u zadrugama, sastavni deo bila i prerađivačka industrija. Jer, ona je nestala u Srbiji za vreme pljačkaške privatizacije, koja je obavljena posle 2000. godine uz pomoć države. Prema novom konceptu  morali bi da imamo i izvozne zadruge, poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih sličnih nekadašnjih izvoznih firmi.

Odluka o zatvaranju ,,Mitrosa’’ nije konačna?

Kompanija ,,Mitros’’u Sremskoj Mitrovici iznenadila je radnike i javnost kada su obavešteni da će fabrika obustaviti proizvodnju. Odluka je doneta nakon detaljne analize, a tačan datum biće naknadno utvrđen, saopštava kompanija. U Sindikatu kažu da im je rečeno da će sva prava oko 500 zaposlenih biti ispoštovana. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković poručuje da odluka o zatvaranju nije konačna. Ona dodaje da je nemačka kompanija, koja je kupila Fabriku mesa ,,Mitros’’ i dobila subvenciju države, ispoštovala rok od pet godina koliko je bila dužna da posluje u Srbiji. “Nemaju još odluku o kompletnom izlasku i zatvaranju. Ali svakako će ići na smanjenje proizvodnje“, kaže ministarka JelanaTanasković.