Тржиште краставаца и корнишона у Србији, 2011-2022.

Трговина краставцима и корнишонима представља последицу бриљантне трговинске и спољне политике: наше краставце једу у Немачкој, Хрватској и Аустрији, а ми једемо краставце из Албаније, Грчке и Хрватске (и Немачке). Да није Грчке на овој листи рекло би се скуп највећих пријатеља Србије.

Пођимо редом. Производња краставаца (и корнишона) у Србији смањена је за 57,1%, са 71,8 хиљада тона у 2011. на 30,8 хиљада у 2022. Вероватно се ради о неисплативости њихове производње.

У том периоду извоз је повећан 26 пута, са 667 тона на 17.418 тона, а његов удео у укупној производњи са 0,9% у 2011. на 56,6% у 2022.

Удео извоза у укупној производњи достигао је чак 94,3% у 2021. и овде се може посумњати да се ради о ре-експорту. Међутим, пошто се ради о увозу из Албаније и извозу у Немачку, ко би постављао глупа питања, кад се ради о две земље које су наши највећи пријатељи?

Увоз краставаца повећан је за 78,4%, са 6.703 тона у 2011. на 11.960 тона у 2022, када је достигао рекордну вредност, а удео у укупној домаћој потрошњи повећан је са 8,6% у 2011. на 47,3% у 2022.

У 2021. је удео увоза достигао 87,1%, када је извоз чинио 94,3% домаће производње, и рекло би се да се овде не зна ко једе чије краставце? Али, да ли је то уопште битно, уколико цвета трговина између пријатељских земаља?

Србија је у 2022. увезла рекордних 11.960 тона краставаца. Највећи удео у овом увозу имају Албанија (57,4%), Грчка (12,6%), Хрватска (9,3%), Немачка (8,5%), Шпанија (6%) и Италија (3,3%).

Извоз краставаца износио је 17.418 тона, а рекордан је био у 2021. када је споља пласирано 27.519 тона из домаће производње. Од ове количине, највише је отишло у Немачку (9.910 тона), Хрватску (2.738), Чешку (1.118), Аустрију (819), Мађарску (790), Црну Гору (744) и Босну и Херцеговину (701 тона).

Међусобна трговина краставцима између Србије и Хрватске може да послужи као дирљиви пример како се политичка неслагања могу превазићи кулинарским задовољствима. У здравље!

Има ту само малих детаља који ову идиличну слику кваре: увоз краставаца из Хрватске коштао је 1.431 евра по тони, а извоз у њу вредео је 582 евра по тони. Да ли су они нама продавали корнишоне, а ми њима краставце, или су и једни и други ишли свежи за Хрватску а оданде враћани прерађени у теглама, није нам познато. Шта је спорно уколико купујемо краставце из Хрватске по 146% већој цени? Подаци подсећају на просечне зараде у Хрватској и у Србији, мада су цене краставаца из Хрватске мало веће, а из Србије мало мање.

Јединична цена увоза краставаца је у просеку била већа од јединичне цене извоза у свим годинама посматрања.

У посматраном периоду укупна вредност извоза била је 67,9 милиона евра, увоз је износио 64,5 милиона те је остварен суфицит од 3,4 милиона евра. Србија је имала дефицит у трговини краставцима до 2015. била је у суфициту у периоду 2016-2021. да би у 2022. опет имала дефицит, упркос већој количини извоза од увоза.