OSNOVAN POKRET POLJOPRIVREDNIKA SRBIJE: Agrar čeka bolje dane!

Piše: Branislav GULAN

Veoma važna tema u Srbiji je svakako osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije: Održan je prvi sastanak Inicijativnog odbora  u selu Viševac kod Rače (https://www.makroekonomija.org/turizam/sela-rodenja-i-smrti-karadorda-visevac-i-radovanje/). Naime, poljoprivrednici iz svih delova Srbije podržali su inicijativu za osnivanje stranke, a za sada to je Pokret poljoprivrednika Srbije sa idejom izlaska na izbore i rešavanja problema u poljoprivredi. Cilj je da pokret uskoro preraste u stranku!

Oni su na sastanku Inicijativnog odbora u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, ocenili da je poljoprivreda Srbije “devastirana” i optužili Vladu da do sada nije ispunila “brojna obećanja”.

Poljoprivrednici koji su protestovali u maju ove 2023. godine potpisali su Sporazum sa Vladom Srbije i time se obavezali da će se povući sa ulica i da će se ubuduće komunikacija odvijati mirnim putem. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su poljoprivrednici.

Obećanja vlasti!

 Ono što je bio deo koji treba da ispuni druga strana – država, odnosno vlastg, ali do sada nije bilo je:

1. Povećanje subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara (6.000 za dizel gorivo + 3.000 direktno);
2. Premija za mleko se podiže sa 15 na 19 dinara po litri;
3. Regres za mlečne krave se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;
4. Ukida se 50 odsto naknade za odvodnjavanje ove godine, i u potpunosti sledeće   godine!
5. Regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda;
6. Razgovor sa mlekarama;
7. Uvođenje mlečnih kvota – analiza i razgovori;
8. Analiza kako urediti tržište žitarica;
9. Uvođenje plavog dizela od 1. januara 2024. godine;
10. Razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencije da krenu odmah.

Od maja 2023. godine do sredine avgusta iste godine, prošlo je nekoliko meseci, a udruženja koja su protestvovala okupila su se nedavno u Aradcu kod Zrenjanina i donela zaključak o traženju hitnog ispunjenja potpisanog sporazuma isplate subvencija do 1. septembra 2023. godine, ukidanje naknade za odvodnjavanje, isplate svih zaostalih dugovanja za suncokret (od prošle 2022. godine) i mehanizaciju. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su. Rok ovim zahevima koji su usvojeni prilikom potpisianja mirovnog sporazuma, uskoro ističe,a to je 1. septembra 2023. godine.

Nestale pare!

Pored toga pokrenuli su i pitanje, da im se da odgovor, gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara upućene seljacima iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, namenjene za stočarstvo i ruralni razvoj od 2016. do 2020. godine, koje nisu stigle do stočara niti do sela. To je utvrdila i Državna revizorska institucija u svojoj redovnoj kontrolii tome uradila izvetšaje i obavestila javnost. Radi se o ogromnom novcu, kada se pretvori u evre, to je najmanje 457 miliona dolara (ako je kurs evra 118,00 dinara).  Odnosno, agrarni budžet Republike Srbije je bio 2021. godine 400 miliona evra! Da je taj novac došao do njih i sela, oni ne bi pravdu tražili na ulici. Bili bi u svojim ekonomskim dvorištima, stajama, i oborima za tov svinja, na njivama… Jer, do sada se njihov glas jedino čuo kada su pravdu tražili na ulici. Isticali su da nisu za rešavanje problema na ulici, ali bili su prinuđeni, jer, njihove vapaje vlast do sada nije čula! Da protesti nisu bili na ulici vlast ih ni sad ne bi čula! Naravoučenije za vlast je da slšaju glas naroda, da narod nebi bio na ulici. Ali, i da poštuje taj narod koji za njih glasa. Treba da ih slušaju, da procenjuju zaht3eve i ispunjavaju data obecanja! Jer, samo tako se stiče poverenje, ali i nada da će oept glasati za njih.kako se do sada radilo niej dobro, jer, kada se ,,ugasi požar’’, opet se krene po starom, lošem radu.  Zato sad vlast, obećano i potpisano, treba da ispuni. Naravno, da pšroanđe ikaznione koji sun jive proglasili za šume!

Najbolji dokaz, da agrar nije strateška grana u Srbiji, je činjenicaa da su na ulici od vlasti dobili obećanje za dodatne 33 milijarde dinara. Novac im još nije isplaćen, a posle najnovijih događaja teško je verovati i da će stići do njih. Bar za sada. Inače, ovogodišnji agrarni budžet iznosi 80 milijardi dinara, a sa ovih 33 dodatnih milijardi dinara, to je do sada rekordnih 113 milijardi dinara. Postavlja se pitanje kako je i gde država pod pristiskom ulice uspela da ,,pronađe’’ još neisplaćenih, dodatnih 33 milijarde dinara? Jer, to bi bio i prvi i jedini put do sada da bi agrarni budžet bio veći od zakonskih pet odsto budžeta Srbije. na osnovu onog što se sad najavljuje, teško je poverovati da će se to sad isplatiti.

A, može da se odrazina setuv koja uskoro tread a popčen na million hektara u Srbiji.. Najveće površien treba da zauzme setva pšenice, čija žetva će biti u leto 2024. godine!

Idejni tvorac agrarnog budžeta u Srbiji bio je pok Ivko Đonović, nekadašnji direktor PIK ,,Takovo’’ u Gornjemm Milanovcu.  Prvi agrarni budžet Srbije donet je 1996. godine i tad je iznosio čak šest odsto od budžeta Srbije. Posle toga je donet zakon da agrarni budžet uvek bude pet odsto budžeta Srbije. To se do sad nije poštovalo pa se ovaj deo zakonskih subvencija agrara kretao od 2,5 pa do manje od pet odsto godišnje.

A, to je da rast proizvodnje u agraru poslednje tri i po decenije do pojave Korone 19 ima stopu rasta od samo 0,45 odsto. Posle toga agrar je u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku imao stopu pada od 6,7 odsto, a u 2022. godini pad čak od osam odsto! U Srbiji se prema podacima RZS koristi 3.488.752 hektara poljoprivrednog zemljišta i na njemu se godišnje ostvaruje vrednost proizvodnje od samo 1.200 evra po hektaru. Odnosno, poslednjih godina vrednosti agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla ukupnu vrednost od šest milijardi dolara!

Gašenje farmi!

Poslednje decenije ugašeno je čak 62.000 farmi. Od izvoznika mesa postali smo njegovi uvoznici. U prošloj 2022. godini uvezeno je 300.000 svinja za klanice  300.000 prasića. Ove godine najavljen je uvoz 500.00 prasića. U oborima ima samo dva milioan svinja. To neće obnoviti stočni fond Srbije. Jer, u oborima imamo manje od 100.000 krmača prasilja. A, koliko je to najbolji pokazatelj je činjenica da ih je pre jedne decenije bilo čak 1,1 miliona. Primer krize je svinjsko meso koje je 1991. godine izvezeno za 762 miliona dolara.Već tri i po decenije ni gram svinjskog mesa nije se izvezao u EU. Ne može ni da se transportuje preko zemalja EU, ako nije prerađeno na temperaturi višoj od 72 stepena. Slično je i sa govedarstvom. Daleke 1991. godine u svet je izvezeno iz tadašnje SFRJ 54.000 tona ,,bebi bifa’’, a od toga je iz Srbije bilo čak 30.000 tona. Sad se godišnje iz Srbije izvozi samo 300 do 400 tona. Dakle 100 puta manje! Istovremeno u zemljama kojima teži Srbija vrednost proizvodnje po hektaru je od 25.000 pa čak do 37.000 evra.

U Srbiju je samo u 2022. godini iz EU u Srbiju uvezeno 84.000 tona mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu i oko 12.000 tona desetak vrsta sireva. Taj uvoz je posledica posledica uništenog stočnog fonda. Jer, u Srbji, prema podacima RZS sad postoji samo 228.000 krava mlekulja i ukupno, tek nešto više od 300.000 goveda. Nekada, ne davno je bilo više od milion goveda u stajama .Najbolji dokaz krize je činjenica da nedavno  u Srbiji nije moglo da se pronađe ni 2.000 junadi da se utovari brod za izvoz! Jer, su prazne staje u Srbiji. Ovo je Srbija danas, u kojoj se sve donedavno govorilo da može da hrani pola Evrope! A, nema dovoljno hrane ni za svojih 6,6 miliona stanovnika, a uskoro će injuih biti manje. Kao isvkae decneiuej, štoih je manje za pola miliona.

Srbija sa ovakvom  vrednošću agrarne proizvodnje ne može da bude konkurentna u svetu. Sve ovo govori da stočarstvo u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 28,1 odsto sa tendencijom pada, uskoro da bude samo 20 odsto. Inače, agrar u Srbiji  učestvuje sa oko 10 odsto u BDP zemlje. I to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Cilj je da bude toliki i agrarni budžet, a to je 10 odsto ukupnog budžeta države Srbije. Jer, primera radi, u nekadašnjoj članici SFRJ, Republici Sloveniji agrar u BDP zemlje učestvuje samo sa 1,7 odsto! To je karakteristika visokorazvijenih zemalja.

Strategije prevare!

Prema vladinoj Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, donetoj 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, piše i vlasti se hvale sa tim netačnim podacima, da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi od 6,1 odsto godišnje.  Važnost te strategije ističe 31. jula 2024. godine.  Međutim, što je tada usvojeno nikada se nije ostvarilo! Tu strategiju je pisalo je 240 eksperata Srbije. Ona sadrži 145 strana. Taj rad finansralo je više evropskih institucija sa novcem od 8,2 miliona dolara. Strategiju je jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije. Strategija nikada nije upućena Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Zašto, narodu nikada do danas to nije objašnjeno?

Nikada nije objašnjeno ni zašto agrar nije strateška grana Srbije, osim samo u predizbornim kampanjama! Zbog ovakvog stanja poljoprivrednici u Srbiji, koja zvanično ima oko 565.000 gazdinstava, traže novi koncept poljoprivrede. Prema njihovoj oceni, ako bi vlast to usvojila, agrar bi godišnje umesto današnjih šest milijardi dolara prihoda, sa novim kadrvima ostvarivao godišnje najmanje 64 milijarde dolara. A, toliki je u 2022. godin bio i ukupan BDP Srbije! Pitanje za vlast je – zašto to ne pokušati!

Ideja, promene u agraru!

Ideju da osnuju stranku obrazložili su namerom da stvari u poljoprivredi “pokrenu sa mrtve tačke” jer kako su ocenili, “najzad više nema gde”.

Poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog sela u opštini Vrbas kazao je da iza odluke o stvaranju stranke stoji želja da se “život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da država rasparčava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela”. On je naveo da je u prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala poljoprivrednicima “kule i gradove” da bi ih po njegovim rečima, po preuzimanju vlasti “zaboravila i ostavila”. “Ideja je da se napravi stranka koja će sutra da bude parlamentarna i da na legitiman način krenemo u borbu sa ovom vlašću, a mogu reći i sa opozicijom”, rekao je Mišić.

Jedan od poljoprivrednika je poručio “ne želimo više da jedemo hleb od ukrajinskog žita, da jedemo albanski paradajz i pijemo poljsko mleko” već “da budemo svoj na svome, da hranimo ovaj srpski narod sa našom hranom, a ne tuđom.”

Ivan Naumović iz Srema je upozorio da su sela u Srbiji puna praznih oronulih i kuća na prodaju i pozvao građane da podrže zahteve poljoprivrednika.Bottom of Form “Ako ostanemo bez sela kao baze, u velikom smo problemu”, rekao je Naumović. Ocenio da je “krajnji momenat da se narod trgne i prepozna ideju Pokreta poljoprivrednika Srbije”.

“Mi smo odlučili da napravimo za sada Pokret, a posle partiju koja može da izađe na izbore. Ne vidim svrhu da teramo traktore kada tražimo nešto od države da nam da i da molimo, pa nas oni po običaju, ‘prerade’. Mislim da je pametnije da se uhvatimo u koštac, da se ‘kokamo’ pa šta nam Bog da”, rekao je Aleksandar Babić iz Desimirovca. On je dodao da najpre treba promeniti vlast. “Ako mislimo da nešto uradimo, mora da se sruši ova banda. Vlast mora da se menja, sistem mora da se menja”, rekao je Babić.