Робна размена Србије књигама, 2011-2022.

Због релативно велике дијаспоре, у односу на апсолутни број матичних Срба у Србији, којих је све мање и мање, наша земља је традиционално имала суфицит у трговини књигама.

У међувремену, да не чује зло, у Србији се веома добро развио приватан штампарски сектор, па је могуће да се сада не извозе само књиге на српском језику, и још на страшној ћирилици, већ и да наши штампари услужно производе књиге на туђим језицима, јер су ценовно конкурентни.

У 2022. је извоз вредео 20,8 милиона евра, увоз је био 14,3 милиона евра, па је остварен суфицит у робној размени од 6,5 милиона евра.

У односу на вредност у 2021, извоз је смањен за 3,8% а увоз за 10,5% па је суфицит у размени књигама повећан за 14,7%.

У периоду од 2011. до 2022. извоз књига вредео је 201,7 милиона евра, увоз је био 125,1 па је остварен суфицит од 76,5 милиона евра.

У односу на вредност у 2011. извоз је повећан за 69,1%, увоз за 31,4% а суфицит је повећан 4,5 пута. Рекордна вредност суфицита (7,1 милиона евра) била је у 2019. години.

Извоз књига из Србије у 2022. регистрован је у 37 земаља а у приложеној табели излистано је 18 земаља у које је он вредео више од 100 хиљада евра.

Извоз књига у Словенију износио је 4,3 милиона евра и повећан је 6,7 пута у односу на 2011, а у том периоду је значајно увећан и број Срба који тамо живе и раде али мишљења смо да се овде ипак ради о услужној штампи, као што је извоз у Француску повећан 18 пута, у Немачку 22 пута, у Шпанију 35 пута.

Извоз у Црну Гору смањен је за 11,3% а у Хрватску за 15,5% што је у складу са смањењем броја Срба у њима, али је у Босну и Херцеговину повећан за 44,6%, упркос смањењу броја Срба и у тој суседној земљи, те се овде вероватно ради о расту извоза у Федерацију БиХ.

Увоз књига регистрован је из 50 земаља, у томе из 18 у већој вредности од 100 хиљада евра и излистан је у табели испод.

Највећу вредност увоза имали смо у 2022. из Русије, рекло би се у „мртвој трци“ са УК на другом месту, а која је била суверено на првом месту све до 2021. када је нагло повећана вредност увоза из Русије, са 8 хиљада у 2020. на пет милиона евра. У 2022. он је смањен на 3,2 милиона евра док је из УК вредео 2,3 милиона евра.

Кина на трећем месту са 2,3 милиона евра доказује претпоставку да се ради о услужној штампи а не о Кинезима који већином раде у Блоку 70 и раштркани су широм Србије. Немогуће је да су баш толико љубитељи књига, да не стижу да раде од силне жеље да читају.

Хрвата нема много у Србији, чак им је смањен број за 32,5% између 2011 (57.900) и 2022 (39.107), али је Хрватска остварила суфицит у размени са Србијом, па или Хрвати у Србији пет пута више читају него Срби у Хрватској, или је нешто друго у питању. Купио сам књигу песама Дарка Рундека штампану у Хрватској па је могуће да, попут страних директних инвестиција, имају много лакши приступ нашем тржишту него наши издавачи њиховом. О културној супериорности у Хрвата нећемо ни да помишљамо.

Након Хрватске следе Пољска, Немачка, Бугарска, Грчка, САД, те овај низ земаља нема никакве везе са њиховом дијаспором, а још мање са њиховим амбасадама и пословним људима који су у дужем боравку у Србији.

Да закључимо: ово су лепи подаци о размени производима који имају новцем немерљиву вредност, али их царине свеједно измере из статистичких разлога.

Странци немају потребе да нас колонизују преко књига, јер тај посао одлично чине локални медији у свим облицима.