Место Србије у УНКТАД-овом Индексу производног капацитета (Productive Capacities Index) у 2022.

Мерењем економије из перспективе инпута кроз осам кључних компоненти производних капацитета, ПЦИ потпуније обухвата економски потенцијал и истиче кључне области на које се фокусира развојна политика. То су природни капитал, људски капитал, енергија (електрична енергија), ИКТ, структурне промене, транспорт, приватни сектор и институције, који су мапирани коришћењем 42 индикатора (линк).

Индекс производног капацитета (линк) састоји се од:

Људски капитал

Људски капитал обухвата образовање, вештине и здравствене услове које поседује становништво, као и укупну интеграцију истраживања и развоја у структуру друштва кроз број истраживача и трошкове истраживачких активности. Родна димензија се огледа у стопи фертилитета која при сваком повећању смањује резултат људског капитала.

Природни капитал

Природни капитал процењује доступност екстрактивних и пољопривредних ресурса, укључујући ренте добијене од вађења природног ресурса, умањене за трошкове вађења ресурса. Да би се обухватила робна зависност, природни капитал се смањује како се повећава материјални интензитет.

Енергија

Ова категорија мери доступност, одрживост и ефикасност извора енергије. Из тог разлога, он се састоји од коришћења и приступа енергији, губитака у дистрибуцији и обновљивости енергетских компоненти и извора, и укључује БДП произведен од сваке јединице нафте како би се додатно истакао значај оптималних енергетских система.

Транспорт

Транспорт мери способност система да однесе људе или робу са једног места на друго. Дефинише се као капиларност путне и железничке мреже и ваздушне повезаности.

Информациона и комуникациона технологија (ИКТ)

Информациона и комуникациона технологија процењује доступност и интеграцију комуникационих система унутар становништва. Укључује кориснике фиксних и мобилних телефона, приступ интернету и сигурност сервера.

Институције

Институције имају за циљ мерење политичке стабилности и ефикасности кроз регулаторни квалитет, дјелотворност, успешност у борби против криминала, корупције и тероризма и заштиту слободе изражавања и удруживања грађана.

Приватни сектор

Приватни сектор дефинише лакоћа прекограничне трговине, која укључује временске и новчане трошкове за извоз и увоз, као и подршку пословању у смислу домаћег кредита, брзине извршења уговора и времена потребног за покретање посла.

Структурне промене

Структурне промене се односе на кретање радне снаге и других производних ресурса од нископродуктивних ка високопродуктивним економским активностима. Овај помак је тренутно обухваћен софистицираношћу и разноврсношћу извоза, интензитетом фиксног капитала и тежином индустрије и услуга у укупном БДП-у. Структурне промене се такође могу десити унутар датог сектора под условом да су обавезујућа ограничења у одређеном сектору идентификована и ефикасно решена.

Србија је у 2022. достигла рекордну вредност овог индекса од 54,9.

Највећу појединачну вредност имао је индекс ИКТ од 71,3 док је најнижу имао транспорт 38. Ове две компоненте укупног индекса имале су и највећи раст вредности од 2000 (ИКТ +39,7) и једини пад током целог периода (транспорт -2,6).

Србија је веома много напредовала, осим ИКТ-а, и код институција (+23,1 пп), природног капитала (+21,3) и приватног сектора (+21,3).

Према вредности PCI Србија је у 2022. рангирана као 48. земља у свету упоредива са Јапаном, Италијом и Грчком које су тих изнад ње.

Мађарска је једина од суседних земаља која је боље рангирана на 34. месту док су остале суседне чланице ЕУ биле на 55. (Хрватска), 58. (Румунија) и 63. (Бугарска).

У периоду од 2000. до 2022. Србија је повећала овај индекс за 17,7 процентних поена. Већи раст овог индекса имале су само Руанда, Кина и Либерија. Руанда и Либерија упућују на чињеницу да је Србија стартовала раст са веома ниске основице након санкција УН и бомбардовања 1999.

Србија је најбоље рангирана у свету код индекса структурних промена на 36. месту, где су на прва три места водеће светске економије Кина, САД и Немачка. Код ИКТ-а Србија је на 37. месту а код љуског капитала налази се на 41. месту.

Након ових следи пет индикатора код којих је Србија много ниже рангирана.

Према квалитету приватног сектора налази се на 72. месту.

Код природног каприала налази се на 84. месту

Код саобраћаја је на 85. месту.

Код институција налази се на 87. месту.

Најниже је рангирана код енергије на 99. месту.