PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Neiskorišćen potencijal za proizvodnju cveća

Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja kako zbog ddobrih kliamtskih uslova tgako i zbog dužine vegatacionog perioda. Uz jaču institucionalnu podršku, udruživanje proizvođača, podršku naučnoostraživačke i poslovne zajednice, ovaj sektor bio mnogo profitabilniji, poručuju iz Udruženja za  biljnu i šrehrambenu proizviodnju Privredne komore Srbije (PKS).

,,Sektor proizvodnje cveća i ukrasnog bilja bi bio još razvijeniji kada bi postojale naučnoistraživačke organizacije koje rade selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji, što trenustno nije slučaj’’, kaže  dr Danica Mićanović, viši savetnik u PKS. Ona još dodaje da je formriano nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu kako bi ovaj sektor dobio i podršku na istraživačkom nivou. Ona još dodaje: ,,Podsticaji države za ovaj posao su evidentni, ali potrebno je pokretati i inicijative za dodatne podsticaje, raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, kako bi se stvorio povoljniji ambijent za poslovanje“, dodaje Mićanović.

Vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije u sektoru proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosila je 31,3 miliona evra u 2022. godini. Srbija je uvezla i izvezla ukupno oko 10 tona cveća i ukrasnog bilja, od čega je oko tri  tone izvezeno, dok je uvezeno oko sedam tona ovih proizvoda. Izvoz je vredeo 6,61 miliona, dok je vrednost uvoza bila oko 24,7 miliona evra. Najviše se izvozilo cveće i sadni materijal o to na tržite EU koje ima 43 odsto udela u srpskom izvozu, zatim živo cveže, posebno ruže i to u zemlje Carinske unije (Rusiju, Belorusiju i Kazahstan) koje imaju 34 odsto udela u ukupnom izvozu Srbije i zemlje CEFTA regiona.

Tržište EU bilo je i najvažnije uvozno tržište sa čak 81 odsto udela u srpskom izvozu. Najviše smo uvozili iz Holandije, Italoije, Nemačke, Slovenije, Mađarske i Grčke. Od zemalja van EU, Srbija je najviše uvozila sveže ruže za bukete i to iz Kenije, Etiopije, Turske, Ekvadora i Izraela.

U protekle dve godine vrednost uvoza je značajnije povećana u odnosu na izvoz, a tome je najviše doprinelo povećanje uvozne cene cveća i ukrasnog bilja, kao i posledice ekonomske situacije u celom vsetu. U 2022. godini,  u odnosu na godinu dana ranije, vrednost uvoza povećana je za 13 odsto, a prosečna uvozna cena cveća iznosila je 3,27 evra po kilogramu, dok je u 2021. godini bila 3,05 evra po kilogramu. U odnosu na 2021. godinu i vrednost izvoza je porasla ta 23 odsto. U izvozu je postigntua prosečna cena od 2,46 evra po kilogamu, dok je u 2021. godini bila 1,85 evra po kilogramu.

Milan Topalović, vlasnik rasadnika ,,Topalović“ iz Lipolista, objašnjava da je uzgajanje cveća unosan posao, ali da traži i velika ulaganja. Za uzgoj ruža na tri ara potrebno je nabaviti 2.000 sadnica, gde jedna sadnica košta jedan evro, dok je za pumpu potrebno oko 4.000 evra. U prvoj godini, proizvodnja dostiže oko 15.000 cvetova, a po cvetu može da se dobije oko 200 centi, što je prihod od oko 3.000 evra. Već u drugoj godini rada taj iznos može da dostigne do 6.000 evra! Toliko se prihoduje u svakoj od narednih pet godina.

Za gajenje božura po hektaru treba uložiti čak 55.000 evra, navodi Jani Bakoš iz kompanije ,,Božur Dream“ iz Gaja kod Kovina. Za lukovice treba izdvojiti 28.000 evra, zalivni sistem košta 13.000 evra, za setvu je potrebno 3.000 evra, a za đubrivo 1.000 evra godišmnje. Tu su i troškovi analize zemljišta za cveće, kao i izdvajanje za mašinsko skidanje izdanaka gde nabavka mašina iznosi 8.000 evra. Na to treba dodati i toškove transporta koji iznose 2.500 evra. Prihoduje se narednih 10 godina i to 25.000 evra po hektaru. Nakon toga se reznice mogu prodati, ili podići novi zasad na dva hektara. Tako da je od toga povraćaj oko trećine uloženog novca, ističe Bakoš.

Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađaskom, zatim okolina Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, a najvažnija je proizvodnja ruža i to kalemljene i nekalemljene ruže za sadnju.

 ,,Ruže su najzastupljenije i u izvozu i u uvozu. Tako smo u 2021. godini izvezli i uvezli ruža u istom iznosu od po tri milioan evra… U 2022. godini, ukupan izvoz ruža iznosio je takođe tri miliona evra, dok je uvoz bio viši zbog rasta uvoznih cena i iznosnio 3,79 miliona evra. Najviše smo uvozili sveže ruže za bukete i to ih Holandije, Kenije, Etiopije, do najviše izvozimo ruže za sadnju, što je još jedan pokazatelj neiskorišćenih potencijala za njihovu proizvodnju’’, objašnjava Danica Mićanović. (B.G.)