ZIMSKA ŠKOLA ZA POLjOPRIVREDNIKE U POŽEGI: Kako oživeti selo ?

Kako oživeti selo u Srbiji, tema je devetog tradicionalnog skupa naučnika, polјoprivrednika i svih drugih koje interesuju teme opstanka i ostanka sela u Srbiji. Većina radova  će obrađivati temu ,,Kako oživeti selo’’. Skup na kome će biti oko oko 200 učesnika, od čega oko 120 autora radova, održaće se 24. I 25. febraura 2023. godine u Polјoprivrednoj školi ,,Ljubo Mićić“ u Požegi.

Predsednik Organizacionog odbora skupa prof dr Nikola Bajić ističe da je ovo itneresantna tema za sve u Srbiji jer u njoj od 4.700 sela na pautu nestanka je čak 1.200 njih.  U traženju rešenja u agraru biće to i rešenja za spasavanje Srbije.

,,Jer, u proizvdonjoi hrane u Srbija, koja stagnira već decenijama, bavi se oko 1,4 miliona stanovnika. Od 3.476.000 hetkara koj se obražuju čak 217.623 polјoprivredniak su vlasnici imanja do dva hektara.Pored toga selo je nekada bilo mjesta ražanja, veselјa, svadbi, pa i umiranja. Sad se u njima gleda ko će ostati poslednji da ugasi svetlo. Jer, u više od 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, čak u 1.000 mesta nema ni po jenda prodavnica, 500 sela nema vezzusa svetom. Jer, u proteklih nekoliko godianj za vreme korone umriao je viđe od 120.000 žitelјa Srbije, a rađalo se manje od 60.000 godišnje. To znači da nam se Srbhja, prazni da je teritorija ista, ali da je sve manje stanovnika u njoj. To je pokazao i poslednji popic, po kome nas ima gek oko 6,5 miliona! To se najbolјe vidi u istočnim kraseviam Srbije gde se prazne sela, a u tome podrulju je i najviše od 150.000 kučkoje su porazne, a pord toga još 50.000 njih nema ni naslednika. U tim regionima pograničja, istične i jućne Srbije ima između 400.000 i 600.000 hektara neobrađenih njiva, naglaašva Bajić Inače, kako bi oživeo sela on u tom regionu vodi i Cetnr organske polјoprivred eu Užicu, koji se ističeu proizvodnji i izvozi takve hrane”, navodi Branislav Gulan, član naNacionalngo tima za preprod sela Srbije, koiji će na skuplu izalgati temu o nesnjtajanju zemnjista usvetu i Srbiji kao navodnjavanju.

Ove teme bile su i nezamislive proteklih sedam decenija za rukovodioce i kreatore agrarne poltike u Srbiji. To pokazuje život na selu kao i odlazak iz sela iz kojih je sa prostora Jugoslavije, od 1950. go 2000. godine otišlo oko osam miliona nekadašnjih selјana. Oni. su odlazili iz sela, živeli u gradovima, i sad u trećem dobu su primetili da im sela nestaju i da je sve manja proizvodnja hrane.  Mnogi kada su bili na vlasti i odlazili u trci za funkcijama u SFRJ,  uglavnom u gradove, odakle su samo nadgledali sela, govorili su kako Srbija može da  hrani pola Evrope.

Sad je u njoj svakodnevno gladno oko 500.000 njenih žitelјa, a taj broj svakodnevno raste. Jer, samo u 2021. godimni pad proizvodnje bio veći od pet odsto odsto, a u 2022. godini rast pada je nastavlјen pa je veći čak za osam odsto!

Pored toga u Srbijui je prilikom završetka  izgradnje hidrosistema – Dunav – tisa Dunav, sad daleke 1977. godine bilo planirane da se navodnjava čak 510.000 hjektara njiva i da se odvodnjava još milion hektara.  Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti pored toga i nikada se niej ostvarilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini u Srbiji je navodnjavano samo 54.639 hektara, što predstav alјa oko 1,5 odsto njiva na kojiam se prooizvodi hrana.  Odvodnjavanje je funkcionislao sve do 2005. godine dok nisu bile velike poplave u Vojvodini jer zbog previše mulјa u sistemu, nije mogao da primi suvišne vode.

Oživlјavanje sela počelo je sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela, koju je porkenuo i vodi je uspešno Milan Krkobabića, ministar u Vladi Srbije za brigu o selu. Za četiri godine Srbijas je dobil više od 1.100 novih zadruga, pa ih sad ima više od 3.000 u zemlјi. Kroz bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dianra, novac je dobilo 207 zadruga. U seliam gde se postoji dobra zadruga, vraća se i život.

Pored toga vlasnke i prazne kuće u selima, čiju kupovinu finansira država pa su to i novi stanovnici praznih sela. Do kraja 2022. godine kuplјeno je i dodelјeno više od 1.600 takvih kuća. Ali, da bi se obnovila prazna sela i počele obrađivati  zapuštene njivenj, potrebneo je da prođe nekoliko decneija, Jer, ono je bilo zapušeno i zapostavlјeno odmah nakon završetka Drugog svetskog rata. (B.G.)