STRUKTURA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: Mehanizacija starija od vlasnika!

,,Kada je reč o agrarnoj mehanizaciji u Srbiji treba istaći da ona danas ima 451.983 upotreblјivih traktora i više od 25.000 kombajna. Polјoprivreda Srbije raspolaže sa 5.172.000 hektara zemlјišta, od čega se koristi 3.476.000 hektara poseda. Od toga su porodična gazdinstva imaju 2.914.000 hektara (84 odsto), dok se kod  gazdinstava pravnih lica nalazi 536.000 hektara (ili 16 odsto poseda). Zemlјište je solidnog kvaliteta, ovladana je dobra i savremena tehnologija i ima dovolјno obučenih kadrova, što je potencijal za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika i izvoz od preko 10 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da Srbija danas koristi blizu 500.000 traktora (tu se računaju i oni neregistrovani) čija je starost preko dve decenije, odnosno blizu 90 odsto njih, što uslovlјava velike troškove održavanja i remonta i češće zastoje pri korišćenju. Taj broj mehanizacije ukazuje da je po broju hektara na kojima se koriste u Srbiji – to previše mehananizacije, ali loše i neupotreblјive. Jer, vlasnici od tri traktora u ekonomskim dvorištima sklapaju u jedan da bi mogli da izađu na njive. To znantno i nepovolјno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima, a time i smanjenje prinosa svih bilјnih kultura“, navodi prof dr Ratko Nikolić, redovni član Agroinženjerskih nauka.

Sad se u Srbiju godišnje uvozi oko 5.000 traktora od 38 proizvođača iz 14 zemalјa. To je loša varijanta. Jer, otežava uspešno održavanje, remont i korišćenje. Najbolјe rešenje bi bilo da se organizuje proizvodnja traktora u Srbiji za svoje sopstvene potrebe i izvoz. U tom centru, koji bi bio u Srbiji, proizvodilo bi se godišnje oko 20.000 traktora za domaće tržište i izvoz 10.000. To bi zaposlilo i 10.000 radnika. Takva proizvodnja bi bila ušteda za Srbiju od oko 320 miliona evra godišnje.

Ako se zna da je to stara mehanizacija, u proseku, više od tri decenije, da je deo nje stariji od većine svojih vlasnika, onda se se po tome i vidi da je Srbiji hitno potrebna nova mehanizacija.  Onda bi se i poveća i rast godišnje proizvodnj kojei poselodnje tri i po deceniej iznosi samo 0,45 odsto godišnje! To znači da se sad uvozi godišnje oko 5.000 traktora, što je nedovolјno. Potrebe su za uvozom godišnje od – najmanje 20.000 traktora.  Naavno dok se ne osvoji domaća proizvodnja. Deo traktora se kupuje i preko IPARD programa. Međutim, treba istaći da je Srbija kasnila sa uvođenjem IPARD programa u svoju zemlјu čak osam godina, Prema najnovijim podacima on se sad i nedovolјno koristi i to samo 10 odsto.

Podaci o proizvodnji i potrošnji

Prema podacima PKS u koje je teško poverovati, bar poznavaocima prilika u stočarstvu Srbije, pre liče na nameštenu statističku grešku. Po tim podacima u Srbiji se godišnje pojede po stanovniku i 60 kilograma mesa i mesnih prerađevina. Mi toliko nemamo za naš narod. Odsnosno toiliak proizvdinaj i potrošnja mes au Sribjii je bila pre nepzune tri i po decenije kada se u njoj godišnej proizvdoilko oko 650.000 tona svih vrsta mesa i i trošilo po stanovniku godi[nje oko 65 kilograma. Sad je to prošlost koja se može pronaći iz tog vremena samo u statističkim podacima. Da bi to sad ostvarili prvo našu budućnost, moramo tražiti u prošlosti!  U 2022. godini BDP Srbije je bio samo 64 milijarde dolara. To je dvostruko više nego pre dve ili tri decenije. Ali, nekadašnja članica SFRJ, Slovenija, koja danas ima samo dva miliona  stanovnika, ostaruje veći BDP nego Srbija sa tri puta više žitelјa. U Sloveniji agrara u BDP zemlјe učestvuje samo sa jedan odsto, dok je to u Srbiji oko deset odsto! Karakteristika podatka iz Slovenije je da tako rade visoko razvijene zemlјe, dok podatak iz Srbije ukazuje na činjenicu da je stanje takvo u neazvijenm svetu u kom se i ona nalazi.

Jer, stočarstvo u Srbiji  učestvuje samo sa 28,1 odsto u BDP polјoprivrede, a to je karakteristika najnerazvijinijih zemalјa sveta (sve što je ispod 60 odsto) spada u tu kategoriju. Naša industrija mesa i mesnih rerađevina može da zadovolјni domaće tržište, ali i izvoz, kažu aktuelni  kreatori agrarne politike.Tačno je da može, ali to neradi jer su nam prazni obori. To je na nivou najnerazvijhenijih zemalјa sveta, a to je swve idspod 60  odsto. Dakle, neki podaci su u suprotnosti naše aktuelne stvarnsotii mogućnsoti. Ono što zvaničnici ističu, jesu migućnsioti, ali samo u njihovim želјama U jednom govore o želјenom bogatstvu ali, istovremeno i o siromaštvu Srbije. Jer, u njoj bilјna proizvodnja u BDP agrara učestvuje sa 68 odsto, a usluge sa dva odsto. Prema istom izvoru Srbija trenutno raspolaže sa 881.152 grla goveda, 2,9 miliona svinja, 1,64 miliona ovaca, 15,7 miliona živine, 196.000 koza… Najviše se proizvodi svinjsko meso trenutno oko 298.000 tona godišnje, živinsko 114.000, goveđe samo 71.000 tona i ovčije oko 34. 000 tona. Dakle, ove količin nisu dovolјne da podmire domaću potrošnju i želјeni izvoz. Jer, smo kinezima obećali 500.000 tona juaetine godišnje, a proizvedemo samo 71.000 tona! Zna se da reeksport nije dozvolјen. Znači ta obećanja su bila nerealna i nestvarna!

U Srbiji se koristi 3.475.894 hektara polјoprivrednog zemlјišta. Prosečna veličina gazdinstva se povećala sa 5,4 na 6,2 hektara!

Proizvodnja sve manja, a sve skuplјa

Trenutno, za sve što ne ide kako treba u Srbiji, krivi se rat u Ukrajini, pa tako i za kretanja u polјoprivredi, a uzrečicu da nevolјa nikada ne dolazi sama potvrdila je i letošnja suša u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je ”najveća u poslednjih pola veka“. Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o kretanjima u polјoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, međutim, pokazuje da i bez prepucavanja globalnih sila i istorijske suše, prinosi u domaćoj polјoprivredi su skloni velikim kolebanjima zahvalјujući jednoj konstanti – da i dalјe skoro isklјučivo zavise od trenutnih vremenskih uslova. Analiza pokazuje i da je uprkos rastu vrednosti izvoza poslednjih godina, većina drugih pokazatelјa u padu. To je slučaj i sa obimom polјoprivredne proizvodnje, koja sa udelom od preko 97 odsto u strukturi domaće polјoprivrede ubedlјivo dominira nad uslugama.

(B. GULAN)