SVINјE I SRBIJA: Samodovolјnost pod pitanjem?

Situacija u svinjarstvu je jako loša, domaći proizvođači i dalјe su u velikoj krizi, a tome su doprinela i globalna kretanja, poput pandemije, poskuplјenja inputa i rata u Ukrajini, kao i očigledna nezainteresovanost države da pomogne ovom sektoru, ocenjeno je na sastanku u Privrednoj komori Srbije održanom u Novom Sadu, kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, predstavnici komorskog sistema i stručnjaci iz ove oblasti. Rečeno je da Srbija ne proizvodi dovolјno mesa i da zvanične podatke o tome da samodovolјnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto  treba uzeti sa rezervom.

Dokaz svinjske krize i ukupne krize mesa, je da činjenica da je za devet meseci  2022. godine Srbija je uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa! Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada u Srbiji bile, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo idu naniže. Prosečna prodajna cena tovlјenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu žive mere. Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.

Proizvođači svinja ukazali su na propuste u radu nadležnog ministarstva. Navodno u Srbiji imamo 75.000 umatičenih krmača. Možda još 20 do 30 odsto neumatičenih. Ukupna proizvodnja tovlјenika je oko 1,2 miliona, kad se odbije broj zaklane prasadi od ukupnog broja. Ako nam treba pet miliona tovlјenika jasno je da smo u velikom problemu i kao farmeri i kao država, rekli su proizvođači. Podsetili su da je pre nekoliko  meseci u razgovorima sa nadležnim dogovoreno da će cena tovlјenika prve klase, po kilograsmui žive mere, biti 260 dinara, a sada je 200 ili 210 dinara. Naglašeno je da ograničenje cena buta traju već 11 meseci, a da po zakonu može samo šest meseci! Ko to uvodi, i sprovodi, naglasili su i odmah odgovorili stočari  – neznalice u vlasti, čulo se na skupu. Mesare su n nam još pune jer svakodnevn u zemlju stiže više desetina šlepera punih mesa iz uvoza.  Dobar deo tog mesa je od svinja koje su hranjene GMO. U prodavancima kada se kupuje na njemu to nepiše. Svuda po marketima i prodavnciama uglavnomm stoji da je proizvedeno u Srbiji, što nije tačno, rekli su stočari.  

Uredbe gase požare

Sve ovo što se dešava sa stočarstvom, mlekom i konkretno sa svinjama. Rezultat je da Vlade koje nemaju sistemska rešenja za ove probleme, a po takvom readu se istakla ova kojoj  je sad izašao mandat, da je probleme reševala uredbama. To je samo ,,gašenje požara’’. A, rešavanje problema uredbama. Poznavaoci priliak ui stočarstvu privredni analitičari ističu da takav rad nikad nije doneo dugoročno rešavanje problema. To se vidi  u poraksi jer vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.000 do 1.200 evra. U srednej razvijenim zemljama je to preko 20.000 evra po hektaru. U njiamse capital obrće najmanej 50 ptua godišnje, adok je to u Srbiji dva do tri puta.

Profesor stočarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Vitomir Vidović je istrako da smo pre jednu deceniju u oborima ima 1,1 miliona krmača, a da sad nezvanično imamo samo 130.000 trla. Rezultat takve brige za državu i stočarstvo (koje u BDP agrara učestuvje samo sa 29 odsto) pa i narod je činjenica, da sad uglavnom jedemo meso iz uvoza. Poslednja velika isporuka svinjskog mesa u svet iz Srbije  bila je sad već daleke 1990. godine.  Tada je otpremljeno svinjskog mesa u svet u vrednosti od 762 miliona dolara. Dobar deo tog mesa je otišao i za vojsku SAD. Posle toga Beograd je kupio ,,Lejland’’ autobuse koji su decenijama krstarili ulicamna glavnog Jugoslavije. Posle toga stigli  su ratovi, pa sankcije, zabrana izvoza zbog vaqkcinacije protiv svinjskog zatim f agričkog gripa… Rezultat je da ni gram svinjskogt mesapa nije otišao u Evropsku uniju niti je mogao da se transportuje preko zemalja EU, ukoliko nije prerađeno na temperaturi iznad  72 stepena.

Koncept od njive do trpeze

”Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, da budu pravno lice, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što su borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šlјiva, i naravno neka alkoholna pića“, ističe profesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović. Nordijske zemlјe prepoznale su Srbiju kao mesto gde se proizvodi biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza. Najviše iz Srbije uvoze zamrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina. Ono čime su zadovolјni je med. Za prvih osam meseci ove godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od dva miliona evra. Vlade Danske, Finske, Norveške i Švedske usvojile su 2021. plan nazvan ”Vizija 2030.“ kojim je predviđeno da njihove države budu ekološki, proizvodno i socijalno održive. ”Da bi svinjarska proizvodnja bila profitabilna, socijalno odgovorna i ekonomski opravdana, jedini način je da se zatvori krug od njive do trpeze. To znači da nam je potreban novi koncept polјoprivrede u Srbiji. Znači da farmeri moraju da imaju svoju zemlјu, da udruženi farmeri imaju klanicu i da uz veleprodaju imaju i maloprodajne objekte i da imaju svoju banku, svoju zadrugu…”, kaže Vidović. 

Za rešavane ovih problema on predlaže novi Koncept poljoprivrede Srbije koji će se zanivani po sistemu kakav   postoji u nordijskim zemljama, a to je u zatvoreniom krugu od njvie do trpeze. U tom slučaju će oni obrtati kapital najmanje 50 puta godišnje, kako rade razvijeni i zemlјe kojima Srbija teži. Ovako to se sad radi dva do tri puta. U svetu za srednje razvijene zemlјe smatraju se one koje imaju svinja koliko i stanovnika. To treba da bude težnja u Sribji. Primer Danske ukazuje da u njoj na jednog stanovnika postoji čak šest svinja, dok u Srbiji na tri stanovnika imamo tek po jednu svinju! A, da je i Srbija bila nekad razvijena zemlјa kazuje činjenica da je, recimo, daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika u njoj  bilo čak 1.300 svinja.  Bili smo razvijeniji od SAD u kojoj je tad na 1.000 stanovnika bilo između 800 i 900 svinja!

Bilo je manjeg izvoza, ali u okolen zemlje  gde nije bilo takvih prepreka.   Inače, u Srbiji se sve do 19. gecembra 2019. godine više decenija zvančno sprovodiola vakcinacija svinja.  Zemlja je svake godine za uvoz vakcina plaćala oko 25 miliona dolara. Stočari iz nisu ništa plaćali za vakcine. Dobar deo njih nije ni vakcinisao svinje. Jak uvoznički lobi nije odobravao ukidanje vakcinacije jer su se ugrađviali u zaradu prilikom uvoza vakcina. Tek 13 ministar poljoprivrede, sad već bivši Branislav Nedimović, sakupio je hrabrosti i doneo odluku da se ukine vakcinacija. Javnost je odmah obavestio da će svinjsko meso iz Srbije krenuti ka EU. Ali, nije znao da treba da prođe najmanej četiri pa do sedam godina, posle prestanka vakcinacije, da nestane i poslednja svinja u Srbiji. I da  smo imali dovoljno svinja i mogućnodti za izvoz, teško je da bi ga imali prodati. Jer, ne bi bili konkuretni na tržištu EU gde i danas ima višak od  50 miliona tovljenika. Rezultat je da država više ne troši novac na uvoz vakcina (ušteda od 25 miliona dolara godišnje), ali svinja je sve manje. U oborima Srbije poslednjih godian čak u 300 sela je bila registrovana pojava klasične svinjske kuge i afričke bolesti kuge za kojku nema leka, osim autanazije,

Vladimir Ninković, stročar iz Donjih Petrovaca u Sremu, kaža da je broj grla sveo na minimum. Sad u oborima ima 50 krmača, a pre samo nekoliko dana prodao je oko 60 grla. Obori se prazne, kaže on, uskoro će biti samo za nas, milslim na porodicu, da ne budemo gladni. Jer, nemožemo više da tovio gubitke umesto svinja.

Na sastanku se postavilo i pitanje porekla mesa uvezenog iz Hrvatske, kao nekontrolisanog uvoza mesnih prerađevina i MOM-a (mehanički otkoštanog mesa), te označavanja mesnih proizvoda sa prisustvom GMO. Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja. Polјoprivrednici okuplјeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak s novom ministarkom polјoprivrede Jelenom Tanasković (koja će na tom mestu biti 14 ministar posle demokratskih promena od 2000. godine) gde će izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu. Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve po paritetu kukuruz – svinja 8:1, zaključeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije u Novom Sadu. (B. Gulan)