Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U decembru prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku Kosova, plasman robe sa ove teritorije izneo je 21,6 miliona evra, uvoz 248,9 miliona uz deficit od 227,3 miliona evra. U odnosu na decembar 2010. godine izvoz je smanjen za 14,9%, uvoz je povećan za 19,1%, a deficit za 23,9%. Vrednosti uvoza i deficita su rekordne mesečne od kada postoje dostupni podaci.
U 2011. godini izvoz je vredeo 313,1 miliona evra, uvoz 2.479,6, uz deficit od 2.166,5 miliona evra. U odnosu na 2010. godinu izvoz je povećan za 5,8%, uvoz za 14,9%, a deficit za 16,4%.
Priložena tabela prikazuje godišnje vrednosti robne razmene (u hiljadama evra) i udele u ukupnoj razmeni izabranih zemalja.
U 2011. godini KiM je povećalo plasman robe u Srbiju za 78%, sa 3,9 na 7 miliona evra, a uvoz iz Srbije je smanjen za 2%, sa 260 na 255 miliona evra.
Na osnovu priloženih podataka možemo procenjivati direktnu štetu srpskim preduzećima usled sankcija na plasman robe iz Srbije od kraja jula do početka septembra.
Dok je Srbija povećala relativan značaj za plasman robe sa KiM sa 1,33 na 2,24%, Srbija je smanjila udeo sa 12,05 na 10,27%. Da je zadržala udeo iz 2010. godine plasman bi izneo 298 miliona evra, te je šteta od gubitka udela 44 miliona evra.
Mesečni podaci ukazuju na dinamička kretanja: do sankcija je udeo robe iz Srbije povećavan tokom 2011. godine. U trećem tromesečju 2010. godine plasman je vredeo 76 miliona evra, a u istom periodu 2011. godine 43 miliona evra, pa je razlika od 33 miliona evra. Kada kao kriterijum uzmemo međugodišnji rast u prvoj polovini godine, koji je izneo 33%, plasman robe po istoj dinamici bio bi 345,9 miliona evra, te je učinjena šteta u vrednosti od 89 miliona evra. Šteta nije u punom iznosu, jer je deo robe preusmeren na druga tržišta, a i dodata vrednost u ukupnoj vrednosti robe je daleko manja (sem kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda).
S obzirom na činjenicu da je i Nemačka smanjila udeo u ukupnoj vrednosti plasmana sa 12,9 na 11,8%, a pri tome joj roba nije sankcionisana, dolazimo do promene u potrošnji koja je posledica pada standarda: više hrane a manje automobila i sličnih proizvoda.
