POGLEDI NA AGRAR: Stočarstvo na klackalici

Male farme se gase, velike rade nikad bolje: „Meso nam je sada možda najskuplje u regionu“, kažu veliki farmeri

Nakon što je Vlada Srbije uredbom ograničila cenu svinjskog buta, plećke, svinjskog vrata i slabine sa kostima, reagovali su i proizvođači i prodavci mesa.

Dok stočari najavljuju da će tražiti hitan sastanak sa predsednikom Srbije, jer se i po aktuelnoj ceni od 260 dinara po kilogramu žive mere, farme gase, pojedini veliki proizvođači, koji imaju zatvoren krug od njive do trpeze, ocenjuju da situacija u svinjarstvu nikad nije bila bolja, prenosi Euronews Srbija. Prema grubim procenama za poslednjih nekoliko godian ugaislo se oko 60.000 farmi. To je ostavilo mngoe ljede bez posla i egzistencije. Opstaju smao veliki!

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik jedne ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže da su u najvećem problemu oni koji su gajili krmače, jer je cena svinja oscilirala i u Evropi. Prvo su, kako priča, Srbija, Kinezi uveli blokadu uvoza iz Nemačke i pojavio se višak mesa u Evropi, zbog čega je cena pala. Ipak, ljudi u Evropi su, kako navodi, sačuvali i krmače i radna mesta, a domaći farmeri su poklali na desetine hiljada krmača.

„Ostali smo sa negde između 160.000 i 200.000, što znači da nemamo ni 20 do 30 odsto mesa iz sopstvene proizvodnje. Ako se nastavi ovaj trend da uvozimo prasad iz Evrope i da čuvamo radna mesta španskim, poljskim, holandskim, nemačkim i belgijskim farmerima, naša će se radna mesta gasiti. Mislim da smo izgubili desetinu hiljada radnih mesta, ali se to ne vidi jer su ljudi na selu“, smatra Vidović.

Prošel godien je u dvy navrata uvezenio oko 300.000 prasića Ii isto toliki borj živih svinja. Tako das u nam mesrae puen posle tog izvozua,a dmaći stoačri su u znakprotesta klali stoku pa je to mesto stiogu u mesare. Obori su osali prazni. A, pre samo tri decenkiej Sribja je imala oko 5,4 miliaonm svinja. Danas ih je manje od dva miliona. Ili još jednapriemr daleke 1866. Godien u Sribji je na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja. Istovremeno u SADje na 1.000 stanovnika bialo samo 800 do 900 svinja!Dakel, bili smo razvijeniji od SAD.

Zbog nedakvatne agrarne politike, malo po malo od izvizniak smo postal uvoznici. Daleke 1990. godine kada se raspadala Jugoslavija iz Srbije smo u svet bili izvezli svinjskog mesa za 762 milioan dolara. Posle si stigle prvo sankcije, pa razuen druge blockade I ratovi, I nakon tog ani gram svinjskgo mesa iz SRbije niej otišao u svet. Ne samo d anis izvezen u EU, nego nemožće ni danas da se transprotuej preko zemaljaw EU, osim ako niej preradjeno na najmanjej 72 stepena temperature. Poslednjih godian je razlog zbog vakcinacije protiv svinbjske boelsti kuga. Tako je 15. Decembra 2019. godine prestala vakcinacija protiv bolesti kuge. Za vakcinu se decenijama trošilo godišnje po 25 miliona dolara. Od 13 ministara poljoprivrede posle demoratksih promena 2000. Godien jeidno je to imao hrabrosti da uradi sadašnji minsirar koji je na tovj vrućoj fotelji izdraćo da mandata. Trebalo je da prođe najmanje četiri pa do sedam godina, kako bi nestala i poslednja svinja u Srbiji iz tog vremena, da bi se moglo sveže meso izvoziti. Dakle, treabo je da se obnovi stočni fond, kako bi mogli da izvozimo u EU. Međutim, ponovo se pojavljuje klasična i afrička kuga. Ukupno je poslednjih godina bila registrovana u oko 300 sela.  I od izvoza nema ništa. Inače, kada je o svinjama reč treba ukazati na činjenicu da je daleke 1866. godine Srbija na 1.000 stanovnika imala po 1.300 svinja. U to vreme SAD su male samo između 800 i 900 tovljenika. Dakle, bili smo razvijeniji od njih. Međutim, zbog nedakvatne agrarne politike, malo po malo od izvioznika smo Srbija je uvoznik mesa!

Pitanje je da li bi se meso izvozilo da ga i imamo. Jer, u EU ovog trenutka postoji višak od 50 miliona svinja. U tom slučaju naši farmeri ne bi mogli da budu konkurentni. Dakle, od izvoza nema ništa i Srbija je od izvoznika postala siguranh uvoznik svinjskog mesa. Samo u prošloj 2021. godini je uvezeno zamrznutog sivnjskog mesa u vrednosti od 64 miliona dolara. Za prvih nekolko meseci ove godine uvezeno je takođe 12.769 tona zamrznutog mesa za šta je potrošeno 27 miliona evra.

Po svemu, u ovom mnogi problemi su pristigli stočarstvvo koje učestuvje u BDP zemlji samo sa 29 odsto. To je krakteristika nerazvijenih zemalja. Odnosno, sve ispod 60 odsto je u nerazvijenim zemljama.  Inače, u Srbiji postoji 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Obradivo je 4,1 miliona hektara, dok se korsiti 3.476.000 hektara. Decenijama vredonst godišnje agrarne proizvodne se kreće oko pet milijardi dolara godišnje. Vrednost proizvodnje po hetaru je oko 1.000 evra. U Holandiji je to 24.000 eva, a u Danskoj oko 17.000 evra. Ima nekoliko takvih  u Sriji. Kad bi svi bili kao što su ti, onda bi i Srbija bila u Evropi.

Ključ se nalazi u organizovanju proizvodnje i obrtu kapitala od njive do trpeze. Oni koji  obrću vrednost proizvodnje najmanje 50 puta godišnje, to znači bar jednom nedeljno, su uspešni. U Srbiji se to radi smao nekoliko puta godišnje.  Kroz obrtanje novca i novo ulaganje povećava se vrednost zarada i profit. To mogu da rade i mali i veliki, ako imaju, sve u svojim rukama od njive, znači proizvodnje sirovina, tova prerade i – prodaje. Znači da imaju uticaj na sva kretanja. Da do njih djoidje novcac od proizvodnjem, bez posrednika.Kod nas to nije slučaj.

Jer, u pljačkaškoj privatizauciji uz pomoć države, koja je obavljena posle demokratskih promena 2000. godine, primarni proizvođači,  koji su gradili prerađivačku industriji, više nisu vlasnici više nisu njeni vlasnici. U svemu tome se nalaze i uzroci teškog stanja stočarstva koje je na izdisaju. Ceh uvek plaćaju potrošači kroz skupu hranu koja u Srbiji odnosi više od polovine zarada. Ako se tako nastavi, naši seljaci će uskoro postati samo najamni radnici na ,,svojim njivama’’ kod velikih farmera. Evo i priča farmera. Veliki će da opstanu, ali mali nestaju. Poslednjih godina ugašeno je oko 60.000 malih marmi jer nisu mogle da opstanu.

Cena svinja žive mere otišla je skoro duplo gore u odnosu na početak godine, bila je oko 135, a sada je i više od 260 dinara, ali su pojedini proizvođači i dalje su u teškoj poziciji.

„Oni koji su preživeli sad vraćaju gubitke, ali oni koji su imali krmače su gubili od 5.000 do 8.000 po jednom tovljeniku. Desiće se da će fabrike stočne hrane, da će klanice, morati da grade svoje farme ili će uvoziti prasad kao što je sadašnji trend, a u tom slučaju ćemo onda imati meso koje će imati evropsku cenu“, kaže Vidović.

Male farme se gase, velike se šire

„Pošto je naša farma relativno nova, životinje su iz uvoza, visoko produktivne, visoki zdravstveni status, pa imamo male gubitke, a visoku proizvodnju, pa se tu negde snalazimo sa tom lošom cenom. Verujem da je na manje proizvođače koji ne mogu da izdrže te loše periode mnogo teže uticalo nego na nas“, kaže za javnost Vladislav Višnjić, rukovodilac proizvodnje na farmi ,,Mistral komerc’’ u Hrtkovcima. Ova farma, sa 750 krmača, odnosno deset hiljada životinja spada u srednje. Stanje na tržištu, koje je, pričaju, početkom godine bilo izuzetno teško, počelo je da se popravlja od uvođenja obaveznog obeležavanja domaćih proizvoda u radnjama. Vladina uredba o ograničenju cene svinjskog mesa na njih nije mnogo uticala, jer je prodajna cena, za razliku od pre pola godine, kažu, sada dobra. Ipak, mnoštvo malih farmi u međuvremenu je prestalo da postoji.

„To je možda nekih oko 30 odsto. U principu, oni koji nemaju sopstvenu proizvodnju prasadi, koji moraju da kupuju prasad iz uvoza i koji moraju da finansiraju svu tu proizvodnju direktno. Znači, da plate prase, da plate stočnu hranu koja je u poslednjih nekoliko meseci dostigla nivoe koji nisu zabeleženi, oni su u velikom problemu“, napominje Višnjić.

Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa Đurđević, kaže da farmeri u Srbiji treba da budu prezadovoljni ovom cenom. 

„Ako neko treba da se žali, to treba da se žale kupci, jer bukvalno meso nam je sada možda najskuplje u regionu“, smatra Đurđević.

Tako situaciju u svinjarstvu u Srbiji vidi vlasnik jedne od velikih kompanija u mesnoj industriji. Oni imaju zatvoren krug – od proizvodnje žitarica, preko sopstevnih farmi, klanice i pakovanja mesa. Vladinom uredbom nisu bili zadovoljni, jer nije obuhvatala cenu pakovanja, pa su zajedno sa trgovinskim lancima pisali nadležnim ministarstvima i uredba je izmenjena, a maksimalna dozvoljena cena povećana. Tako dok je kompletno stočarstvo na klackalici, proizvodnja opada, sve manji broj je  zadovoljnih, a to su veliki farmeri, a broj siromašnih stalno raste. Procene su da u Srbiji ima oko 500.000 gladnih stanovnika. (B. Gulan)