ZADRUGE I ZADRUŽNA IMOVINA U SRBIJI

Šta treba da prethodi vraćanju

Vraćanje zadružne imovine se postavlјa kao pravedna neophodnost i korist za reafirmaciju i budući razvoj zadruga i zadrugarstva. No, istovremeno se postavlјa i pitanje kojim zadrugama i kakvom zadrugarstvu

Branislav GULAN

U neposrednoj vezi sa tim je, kakav karakter, bolјe rečeno kakva će biti suština buduće zadruge, zadrugarstva i zadružnog pokreta u savremenoj Srbiji. Suštinu, pored ostalog, treba da opredeli budući novi Zakon o zadrugama. Sadašnji zakon je donet posle vieš od dve decenije čekanja, a usvojioo ga je parlament Srbije 29. decembra 2015. godine.  Na donošenje važećeg zakoan, dugo se čekalo. Tako se dad opet čeka na njegove izmene dopune ili donošenje novog zakona. Na to upućuje, odnosno predlaže KONVENT EU u Srbiji. Jer, sve dok nije donet važeći zakon, postojalo je čak 11 nacrta zadruga, odnosno predloga. Na žalost godinama su postojale dileme o njegovoj sadržini koje su se prelamale kroz brojne nacrte ovog zakona.

Pažlјivo čitajući ove brojne tektove prethodnih nacrta zakona o zadrugama, kao i neke naučne radove, članke u štampi i u drugim sredstvima javnog informisanja na temu zadrugarstva, sve je očiglednije da i danas postoji niz nedoumica. Da bi se ispoštovao predlog KONVENTA EU, postoji dilkema da li učiniti samo izmene postojećeg zakona ili pisati novi zakon o zadrugama. Obe varijante treba upodobiti postojećoj zadružnoj praksi, kao višedecenijskom iskustvu zadrugarstva u Srbiji ili ga konstituisati na teoriji i praksi zadrugarstva u Srbiji pre Drugog svetskog rata. Na praktičnim iskustvima međunarodnog zadružnog pokreta kao kontinuiranom procesu, u kome imamo prekid već ravno sedamdeset godina. Ovaj kontinuitet je danas oličen u Odrednicama o identotetu zadruge, usvojenim 1995 godine na Kongresu MZS u Mančesteru povodom sto godina od osnivanja Međunarodnog zadružnog saveza. U to vreme Glavni Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga je bio jedan od jedanaest njegovih osnivača. Jednu od bitnih sadržina ovih Odrednica čine ZADRUŽNI PRINCIPI, koje zadruge već više od 150 godina, u kontinuitetu primenjuju. Nјihova suština nije menjana. U HH veku su zadružni principi tri puta reformulisali, 1936, 1966 i 1995 godine, prateći razvoj i iskustva zadrugararstva razvoj, kap i globalni razvoj i potrebe lјudi – potencijalnih zadrugara.

Zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12% stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko 3 miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu.

U zadrugama je zaposleno 10% od ukupnog broja zaposlenih ljudi u svetu. Zadruge posluju u različitim društveno- ekonomskim uslovima, u razvijenim i manje razvijenim državama i raznim delatnostima, a zajedničko za sve zadruge je njihov identitet, zadružne vrednosti i zadružni principi, po kojima je ustanovljen njihov rad.

Identitet savremene zadruge, prema Međunarodnom zadružnom savezu (ICA), određuju tri komponente, i to: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi.

Definicija zadruge usvojena od strane Međunarodnog zadružnog saveza na kongresu u Mančesteru 1995. godine, glasi: „Zadruga je autonomna asocijacija dobrovoljno udruženih lica sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovan i demokratski kontrolisan privredni subjekt.”

Zadružne vrednosti i principi

Prema Međunarodnom zadružnom savezu, zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.

Zadružni principi predstavljaju smernice pomoću kojih zadruge u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Na kongresu ICA u Mančesteru 1995. godine, poslednji (treći) put je redefinisano sedam zadružnih principa, u skladu sa kretanjima u svetskoj ekonomiji i društvu uopšte, kao principi za 21. vek.

I zadružni princip: dobrovoljno i otvoreno članstvo Zadruge su dobrovoljne organizacije, otvorene za sva lica sposobna da koriste njihove usluge i voljna da prihvate odgovornost članstva u zadrugama – i to bez polne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije;

II zadružni princip: demokratska kontrola članova Zadruge su demokratske organizacije kontrolisane od strane njihovih članova, koji aktivno učestvuju u kreiranju zadružne politike i u donošenju odluka. Zadrugari koji su izabrani zadružni predstavnici, odgovorni su članstvu. U zadrugama prvog reda članovi imaju jednaka prava glasa (jedan član – jedan glas), a zadruge drugih nivoa su takođe organizovane na demokratski način;

III zadružni princip: ekonomska participacija članova Članovi srazmerno doprinose kapitalu svoje zadruge, kao i demokratskoj kontroli tokova tog kapitala. Najčešće je bar deo kapitala u zajedničkoj svojini zadruge. Zadrugari obično dobijaju limitiranu kompenzaciju na svoj deo upisanog kapitala. Oni alociraju viškove za neke, ili za sve, od sledećih namena: razvoj zadruge; formiranje rezervi – čiji je deo nedeljiv; beneficije članovima u srazmeri sa obimom njihovih transakcija sa zadrugom; te za podršku drugih aktivnosti koje odobri članstvo;

IV zadružni princip: autonomija i nezavisnost Zadruge su autonomne, samopomoćne organizacije kontrolisane od strane njihovih članova. Ako ulaze u ugovorne odnose sa drugim organizacijama, uključujući i vlade, ili prikupljaju kapital iz eksternih izvora, zadruge to čine pod uslovima koji osiguravaju demokratsku kontrolu od strane njihovih članova, čuvajući tako svoju zadružnu autonomiju;

V zadružni princip: obrazovanje, obuka i informisanje Zadruge obezbeđuju obrazovanje i obuku svojih članova, izabranih predstavnika, menadžera i zaposlenih, da bi oni mogli efektivno doprinositi razvoju svojih zadruga. Zadruge informišu širu javnost, naročito mlade ljude i lidere javnog mnenja, o prirodi kooperacije i pogodnostima koje ona pruža;

VI zadružni princip: međuzadružna saradnja Zadruge najefektivnije opslužuju svoje članove i jačaju zadružni pokret zajedničkim radom kroz lokalne, nacionalne, regionalne i međunarodne structure;

VII zadružni princip: briga za zajednicu Zadruge doprinose održivom razvoju lokalnih zajednica u kojima posluju, kroz sprovođenje zadružne politike, odobrene od strane njihovih članova. Razumevanje identiteta savremene zadruge, uključujući poznavanje i primenu zadružnih principa, osnovne su smernice za upravljanje zadrugom, kao i za definisanje vizije poslovanja zadruge, te je neophodno da sa identitetom savremene zadruge prvenstveno budu upoznati ljudi unutar zadružnog sistema, ali i šira javnost, kako bi što bolje sagledala suštinu i prednosti zadružnog organizovanja;

Zamah zadrugarstva

Zadrugarstvo je u SRbiji prolazilo uspone i padove, delilo sudbinu države i privrede proteklih sedam decenija. Razvijalo se uvek kada je imalo državnu podršku i nazadovalo kada nje nije bilo. Poslenji napredak, odnosno razvoj zadrugarstva u Srbiji počeo je 2017. godine. Tada je ministar  bez portfelјa i brigu za regionalni razvoj bio Milan Krkobabić, danas ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. On je vizionarski uvideo da se razvojem zadrugarstva i nerazvijenih područja u Srbiji može ubrzati njihov razvoj kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“, Akcija je dobila zamah, vraćane je duh zadrugarstva i u Srbiji, pa je veoam brzo ispunjen priv plan i dovstrulo prmašen sa osnvianjem više od 1.000 zadruga na dosadašnjim principima rada. Cilј je zautavaiti nestajanje sela u Srbiji. To zanči i zaustaviti odlazak mladih iz njih. Tose može samo sa ekojomskiim razvojem sela. U Srbiji je tada postojalo 4.709 sela – naselјenih mesta, a od njih je svako četvrto bilo u fazi nestajanja. Odnono, 1.200 njih je u tom procesu i danas. Jer, čak 1034 sela (po Ustavu u sRibji nepostoji nijedno selo, većnaselјena mesta) imajnu smanje od po 1034 stanovnika. Sva neće preživeti i nemože se zaustaviti njiovo nestajanje. Ali, država je tada odlučioal da pomogne opstanak onuh sela koja imaju špansu za to. Vidleo se da se to može postići kroz razvoj zadrugarstva, koje je tada dobilo zamah u Srbiji. Do danas je osnovano oko 1.000 novih zemlјoradničkih zadruga. Toe je država podržala i materijalo pa je više od 200 zadruga u selima više od 200 zadruga do početka 2022. godine bespovratno dobilo 2,2 miliajrde dinara. I za 2022. godinu za te namene država Srbija je dobila još 500 miliona dinara. Taj novac biće dodelјen za oko 50 do 60 starih i novih zadruga u ovoj  2022. godini, kaže Milan Krkobabić.

Bez zadruge nema jakog sela

Zadrugarstvo u Srbiji beleži uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama, do 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za samo dve  godine formirano je preko 613 zadruga. Samo u 2019. godini, 283 zadruge započele su svoju proizvodnju, a njih 56 dobilo je i novčana sredstva iz Ministarstva za regionalni razvoj. Iskustov je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela.

Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nesnjtaju sa mape Srbije. Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životo9mj, i to je proce koji dugo traje i koji ne mpže u potpunsoti d ase zauslјavi, ne smao u Sroibji. Procene su da je u na prostorima Jugoslaviej od 1950. do 2000. godien iz sela u grad prešlo oko osam milioana lјudi.

Prva zadruga u Srbiji, treća u svetu

Idući putem razvoja, Sribja se ugledala na zadrugarstov u svetu. Jer, udružovanje predstavlјa snažnu ekojnomsku okosnciu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseudju po nekoliko hilјada hetkjara zemllјe  i drugi, ne malikapital.  Koliko je udružianje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјiu udruženo je r4adii posluje oko milijarud zadrugara koji su organizoivani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri miliajrde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

U sklopu prednstoi zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonikmskie i finansijek krize. Prvu zadrugu u svetu osnmvoalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom Ročdelu u Engleskoj.Time je i oznbačen početak nove ere – svrem,enog udruživanja.  Godinu dana posle, 1845. godine u Sobotištu u Slvoačkoj osnvoana je druga zadruga. Treća zadruga u svetu osnvoana ja 1846. Godine u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini.To je bila i prva zadruga na prostorima današnje Srbije. Bila je to zemlјoradnička kreditna zadruga netipičngo oblika, čiji se rad zasnvaoo na načelima dobrovolјnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političke i religiozne neutralnosti.                                                                                                                        

I pored toga što zadrugarstvo na prostorima današnje Srbije postoji blizu 180 godina (treća zadruga je osnovana u današnjem Bačkom Petrovcu (Vojvodina) – koji tada nije bio u Srbiji). Tako da je svaki pad, a posebno uzlet zadrugarstva dragocen za njegov razvoj i predstavlјa novo naravuučenije. Pri tome se nesme zanemariti da smo imali sedamdesetogodišnje odsustvo od temelјa na kojima se razvijao zadružni pokret u svetu, od zadružnih principa odnosno od teorije i prakse prosperitetnog zadružnog pokreta u svetu. Nepoznavanje, a što je još važnije nerazumevanje zadružnih principa odnosno Odrednica o identitetu zadruge ne samo u javnosti, kod zemlјoradnika i građana kao potencijanih zadrugara, kod političkih aktivista kao činilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti,  a naročito kod velikog broja naučnih radnika raznih profila, objektivan je problem i izazov.

I pored toga što zadrugarstvo u svetu postoji skoro 180 godina, a u Srbiji samo  tri godine manje, i danas psotoji niz nedoumioca oko njeogovog dosadašnje, ali i budućeg razvoja.

Postavlјa se pitanje da li je zadruga organizacija za zadrugare ili organizacija zadrugara. Možda i važnije od toga da li Država zakon o zadrugama treba da projektuje prema potrebama i iinteresima postojećih zadruga ili prema potrebama i interesima zemlјoradnika i građana. Za zadrugu – zadrugara vlasnika zadruge, u kojoj oni zadovolјavaju svoje potrebe i interese. Što znači da Zakon o zadrugama treba da prihvati i u svojoj sadržini dosledno razradi Odrednice MZS, definiciju zadruge, zadružne vrednosti i zadružne principe kao temelјno polazište reafirmacije i budućeg razvoja zadrugarstva u Srbiji. Temelј ovih Odrednica i izmena ili idućeg Zakona su potrebe lјudi, zemlјoradnika i svih građana, u zadovolјavanju sopstvenih potreba i interesa, a ne potreba postojećih zadruga. Pri tome potrebno je prepustiti zadrugarima – članovima zadruga da, uvažavajući ostale propise, sami uređuju međusobne odnose u zadruzi, zadružnim savezima i zadružnom pokretu Srbije u celini. Stavlјanje u istu ravan zadruga sa privrednim društvima – preduzećima i udruženjima druge vrste je ignorisanje i potcenjivanje specifičnosti zadruga i zadrugarstva. Zadruge i zadrugarstvo pružaju izuzetno funkcionalno horizontalno i vertikalno povezivanje – integraciju zemlјoradnika i građana uopšte.

Potreba za udruživanjem!

Doktorska disertacija pod nazivom „PRIMENA ZADRUŽNIH VREDNOSTI I PRINCIPA I NјIHOV UTICAJ NA POSLOVANјE POLjOPRIVREDNIH ZADRUGA U SRBIJI“ koju je pre skoro jedne decenije  na Polјoprivrednom fakultet u Beogradu odbranila, tada mr, a sada dr Marija Nikolić, vrlo ilustrativno ukazuje na probleme i izazove koji stoje. Ne samo pred postojećim zadrugama i zadrugarstvom u Srbiji, već jednako i pred zakonodavnom praksom Srbije, kao i pred potrebom sistematičnijeg naučno istraživačkog rada o zadrugarstvu i u zadrugarstvu.

Najveći izazov Srbije nije postojeće zadrugarstvo odnosno zadružni sektor koji je još uvek periferan deo ekonomije i razvoja, već to kako stvoriti uslove i podsticaje u kome će zemlјoradnici i drugi građani imati motiv za sopstveno radno, materijalno  i stvaralačko angažovanje u zadrugama i zadrugarstvu. Gde zadrugari neće biti samo preduzetnici već i radnici u sopstvenim  zadrugama zajedno sa drugim članovima zadruge. U pomenutoj Disertaciji na kraju zaklјučnih razmatranja postoji jedna rečenica od klјučnog značaja ne samo za zadružni pokret u svetu nego i za budućnost našeg zadrugarstva, a glasi:  „Ne  sme  se  zaboraviti  da  su  prve  zadruge nastale  iz  potrebe  i  ideje  lјudi  da  se  organizuju,  bez  ikakvog  prethodnog iskustva  i  zakonske  podloge.“(strana 174)

Potrebe i interesi lјudi su začeli zadružni pokret, na čemu su utemelјeni i zadružni principi. Praktični i teorijski dometi zadrugarstva u svetu su izuzetno bogati. Ono ne pogoduje interesima multinacionalnih kompanija iako ga veoma vešto koriste u nerazvijenim zemlјama i zemlјama u razvoju.

 S obzirom na to da se u Srbiji već više od sedam decenija ne bavimo proučavanjem i primenom zadružnih principa, prihvaćeno je mišlјenje nekih stranih autora da postoje takozvani „bazni“ zadružni principi. Neki važniji i neki manje važni. Prva četiri i zadnja tri. Ovo se povezuje i sa tezom da zadružni principi odnosno njihova primena nije obavezna. Što je tačno što se tiče MZS. Treba imati na umu da je reformulisanje zadružnih principa, a 1995 godine i sadržina Odrednica o identitetu zadruge rezultat višedecenijskih iskustava zadruga i zadrugarstva u svetu. Zadružni principi nisu model idealne zadruge već orijentir za one zadrugare koji žele da imaju prosperitetnu zadrugu u kojoj će što uspešnoje zadovolјavati svoje potrebe i interese.

Zadružni, najhumaniji pokret

Rezultati razvoja zadružnog pokreta u HH veku su nesporni, o čemu se danas u Srbiji malo govori. Zadružni pokret je danas najveći i najhumaniji socijalno-ekonomski pokret u svetu. Srbija za razliku od ostalih zemalјa ima jedno iskustvo koje smo skloni da potcenjujemo, koje svoja izvorišta ima u zadružnom pokretu. To je četrdesetogodišnji razvoj socijalističkog radničkog i društvenog samoupravlјanja. Danas kada taj sistem više nije u funkciji i kada nam se nude razni novi modeli u procesima tranzije, potrebno je izvući pouke iz ovog perioda. Praveći paralelu između socijalističke radničke samuprave i zadrugarstva i zadružne samouprave, možemo vrlo argumentovano videti zašto je zadrugarstvo i zadružna samouprava, u globalnim razmerama, bila uspešnija. U tome isto tako treba tražiti razloge brojnih nekada nedovršenih nacrta zakona o zadrugama. 

Država odnosno njeni zakonodavni organi najodgovorniji su za donošenje zakona i drugih propisa. Nauka zasnovana na saznanjima teorije i prakse zadrugarstva , kod nas i u svetu, trebalo bi da pruži prave orijentire. Obrazovanje, u ovom slučaju zadružno, obuka i i nformisanje, kao i međuzadružna saradnja ne mogu se smatrati manje važnim zadružnim principima. Svih sedam zadružnih principa naša zakonodavna praksa treba da prihvati kao bazične. Za uspešan razvoj zadrugarstva neophodno je sve zadružne principe smatrati značajnim i važnim. Zakoni obavezuju a ne Međunarodni zadružni savez. Vrednost Zakona o zadrugama, kako postojećeg tako i budućeg, može se ceniti po tome da li zadrugarstvo nazaduje, stagnira ili sporije ili brže napreduje u svome razvoju.

U maju 2015. godine iz štampe je izašla knjiga Branislava Gulana, agrarnog novinara i publiciste, pod nazivom „SUDBINA ODUZETE IMOVINE„. Nešto manje od polovine ove knjige posvećeno je aktuelnim problemima zadrugarstva u Srbiji. Vezano za prethodno izneto u ovom tekstu, u knjizi su objavlјena pored niza interesantnih viđenja pojedinih autora i dva članka koja se neposredno odnose na zadružne principe, „PROFITABILNOST ZADRUGE I ZADRUŽNI IDENTITET“ i „ZADRUŽNI PRINCIPI, ZA I PROTIV“. U ova dva članka autor ističe neke specifičnosti zadruga koje još uvek nisu prisutne u današnjoj praksi zadrugarstva u Srbiji, a mogu biti od izuzetnog značaja za njegov budući razvoj.

Svakako jedan od klјučnih problema potencijalnih zadrugara, kako na selu tako i u gradu, je nedostatak novca za razvoj aktivnosti i potreba članova zadruge u zadruzi, što znači i za razvoj zadruge. Dva su moguća načina obezbeđenja tih sredstava, iz sopstvenih izvora članova zadruge ili iz spolјnih izvora. Korišćenje sredstava iz sopstvenih izvora članova zadruge, imajući u vidu celovitost zadružnih principa, ostvaruje se pod istim uslovima. Korišćenje sredstava iz spolјnih izvora ostvaruje se po pravilu po tržišnim uslovima odnosno pod uslovima onoga koji stavlјa sredstva na raspolaganje zadruzi odnosno članovima zadruge kao njenim vlasnicima. Ako su ti uslovi za članove zadruge odnosno zadrugu prihvatlјivi, koristiće ih. Pri svemu tome ne sme da se izgubi iz vida četvrti zadružni princip „Samostalnost i nezavisnost“. Odnosno,  ukoliko zadruge nabavlјaju sredstva iz spolјnih izvora, zadrugari moraju da vode računa da ne izgube demokratsku kontrolu nad sopstvenom zadrugom. 

Sredstva koja članovi zadruge akumuliraju u zadruzi, saglasno trećem zadružnom principu „Ekonomsko učešće članstva“, po kome članovi zadruge iz „dobiti“ zadruge izdvadvajaju nedelјivi deo sredstava, obično za razvoj zadruge i za rezerve. Ova nedelјiva sredstva zadruge predstavlјaju u suštini kohezionu snagu zadružne svojine. Vrednost ove svojine se ogleda ne samo u tome što su to sredstva razvoja i rezervi zadruge, već i sredstva koja koriste članovi zadruge i koja onaj član koji napusti članstvo u zadruzi, i kome se po pravilu vraća uneti udeo, neće moći da koristi pod istim uslovima pod kojima to koriste članovi zadruge. Korišćenje sredstava zadružne svojine je ekskluzivno pravo članova zadruge. Što su sredstva zadružne svojine veća time je i bogatstvo i razvojni potencijal zadruge veći.

U vezi zadružne svojine treba istaći i to da se ona akumulira,pre svega, u zadrugama u skladu sa demokratskim odlukama članova zadruge ali i u svim zadružnim strukturama na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Najčešće u raznim mateijalnim oblicima, kao magacinski prostor, poslovni prostor, prerađivački i inustrijski pogoni, poslovne i stambene zgrade, polјoprivredno i ne polјoprivredno zemlјište, odnosno kao osnovna i obrtna sredstva u najraznovrsnijim oblicima. Akumuliranje sredstava zadružne svojine počinju članovi zadruge svojim radom i poslovnim aktivnostima u zadruzi, a nastavlјa se akumuliranjem sredstava zadružne svojine u zadružnim savezima raznih nivoa i raznih potreba zavisno od interesa i odluka zadužnog članstva.

Pre Drugog svetskog rata akumulirana sredstva zadružne svojine, u raznim oblicima bila su materijalizovana u prereađivačkim kapacitetima, mlinovima, vinarskim podrumima, magacinskom prostoru, zadružnim zgradama i u mnogim drugim oblicima. Zgrada Glavnog saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Beogradu u kojoj je posle drugog svetskog rata bilo sedište Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Jugoslacije, kao i mnoge, druge bile su deo zadružne svojine.

Posle Drugog svetskog rata, uvođenjem društvene svojine, zadružna svojina menja svoj karakter. Ne treba zanemariti činjenicu da su u periodu od 1945. pa do 1953. izgrađeni zadružni domovi u mnogim selima. Kao stecište ekonomske i kulturno-obrazovne aktivnosti seoskog stanovništva. Izgradnja zadružnih domova je bila naročito izražena u vreme osnivanja i rada selјačkih radnih zadruga do 1953. godine. Izgradnja zadružnih domova je i kasnije nastavlјena ali u manjoj meri.

Bez dvoumlјenja stoji tvrdnja da je posleratna izgradnja i razvoj agroindustrijskog kompleksa zasnovana na predanom radu zemlјoradnika, naročito u takozvanoj kooperaciji kao „specifičnom putu socijalističkog preobražaja polјoprivrede i sela“. Kooperacija, kao svojevrsni poslovni odnos, je i danas jedan oblik prelivanja vrednosti iz zemlјoradničkih gazdinstava.

Ako se sve napred navedeno ima u vidu onda se bez mnogo razmišlјanja može izvući nekoliko bitnih zaklјučaka.

1.Zadružna svojina u raznim materijalnim i nematerijalnim oblicima, pre Drugog svetskog rata je bila značajan činilac razvoja agrara i celokupne društvene zajednice;

2. Zadružna svojina u najvećem delu je akumulirana u polјoprivredi i na selu. U manjoj meri van polјoprivrede i u gradskim sredinama;

3. U posleratnom razvoju zbog novog društveno ekonomskog uređenja, sredstva zadružne ssvojine, proklamovana Ustavom iz 1946 godine, Ustavnim zakonom iz 1953. godine i Ustavom iz 1963. godine postaju sredstva društvene svojine.  Značajan deo ove svojine se i dalјe akumulirao u polјoprivredi i na selu i  služio razvoju;

4.Zamenom zadružne svojine društvenom svojinom koja je karakterisala društveno ekonomsko uređenje SFRJ nisu ostvareni uspešniji  motivacioni podsticaji. Društvena svojina nije bila takav kohezioni činilac razvoja kao što je bila zadružna svojina, što se manifestovalo naročito u vreme raspada SFRJ;

5. Koheziona vrednost zadružne svojine, iako je Ustavom formalno proklamovana,

do danas nije praktično realizovana;

6. Potpuna reafirmacija zadružne svojine najavlјena je odredbom Ustava iz 2006. godine. Ova odredba do danas nije ostvarena. Političke stranke koje se menjaju na čelu državne uprave još nisu uočile neiskorišćene potencijale zadrugarstva, zadružne samouprave i zadružne svojine i njihov značaj za razvoj Srbije.

Genocid nad seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržćavljene. Procene su da je vrednsto imvoien oduzete selajcima, koaj im nije vraćenemoko dve miliajrde dolara. U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoić države, to je kasnije prodato iako je imalo svoje titulare. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (donet 29. Decembra 2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja kada je agrar u pitanju, jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.

                                                                            (Autor je analitičar i publicista)