Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Пре десетак дана на Си-ен-ену читао сам вест о могућности да се америчка кошаркашица која ће бити у Русији осуђена због поседовања дроге замени за руског трговца оружјем, Виктора Боута, који је био инспирација за одличан филм „Господар рата“ где главну улогу игра, мени најомиљенији глумац, Николас Кејџ.
Из филма сам се највише сећао последње сцене где Николас Кејџ објашњава агенту који га је ухапсио како ће њега похвалити, а да ће он слободно изаћи јер је само незванично спроводио америчку спољну политику. На крају пише и да су највећи продавци оружја САД, Русија, Кина, Француска и УК, сталне чланице савета безбедности са правом вета.
https://time.com/6193885/brittney-griner-prisoner-swap-biden-russia/
https://en.wikipedia.org/wiki/Lord_of_War
Још нисам стигао да у недељу (17.7.2022) поново погледам филм, а већ су се догодили напад на трговце оружјем у Виници, а затим и пад украјинског војног авиона који је из Србије носио муницију за Бангладеш.
Немам никаквих мисли ни коментара сем препоруке свима да погледају овај филм пажљиво.
Док сам претраживао везе на вести које су ми биле у мислима дођох и до овог текста из Политике од пре шест година.
https://www.politika.rs/sr/clanak/361347/Ukrajina-je-supermarket-za-ilegalno-oruzje
Успех Јурија Орлова постао је вртоглав када је пала „гвоздена завеса“ и када су се отворили магацини оружја у Украјини, али и у другим земљама источне Европе.
Јуриј је одрастао у „Малој Одеси“, спомиње се и Крим (ресторан?) а у критичним тренуцима „јунаци“ говоре на матерњем језику, где мени није познато да ли је то руски или украјински.