Гроб човека-ствари

Омасовљење укида индивидуалне жеље, јер Наддржави су потребни људи-ствари који се могу замењивати, као резервни делови у машини. И у најбољем случају она ће дозволити колективизовање жеље, омасовљење инстинката: градиће дивовске стадионе и једном недељно ће допуштати да се инстинкти масе излију у једном једином млазу, са усаглашеном правилношћу. Кроз новинарство, радио, филм и колективне спортове народ отупео од рутине моћи ће да пусти на вољу некој врсти панониризма, колективне реализације Великог Сна. И када побегну из фабрика у којима су робови машине, ући ће у краљевство илузија које стварају друге машине: рото машине, радио и пројектори.

То је крај ренесансног човека. Машина и наука које је он сручио у спољашњи свет како би га савладао и освојио, сада се окрећу против њега, савлађујући га и освајајући га као неку ствар. Наука и машина су се полако удаљавале у правцу математичког Олимпа, остављајући човека који им је дао живот самог и беспомоћног. Троуглови и челик, логаритми и електрицитет, синуси и атомска енергија, заједно са најтајанственијим и најђаволскијим облицима новца, створили су на крају Велики Зупчаник, а људска бића су коначно постала њени безначајни и немоћни делови.

Све док не букне рат, који човек-ствар ишчекује са нестрпљењем, јер замишља да ће тако доћи велико ослобођење од рутине. Али, само ће још једном постати играчка језивог парадокса, јер модерни рат је такође само механизовани подухват. Из фабрике у којој извршава типски покрет, или са свог места анонимног бирократе на којем брине о папирима, или из дубине неке лабораторије у којој као скромни кафкијански службеник проводи живот мерећи спектографске плочице и гомилајући хиљаде равнодушних бројева, човек -ствар, обележен бројем, бачен је у одред, чету, пук, дивизију и војску који су такође обележени бројевима. Војску у којој Генералштаб, невидљив као Суд у Кафкином процесу, помера фигуре у чудовишној игри шаха, уз помоћ математичких мапа, телеметара и аерофотограметријских рељефа.

Док га наводе телефони и радио, човек-ствар напредује у правцу позиција обележених словима и бројевима. А када погине од анонимног метка сахрањују га на геометријском гробљу. Само један од свих њих биће однет у симболичну гробницу која добија значајно име Гробнице Незнаног Јунака. А то је исто што и рећи – Гробница Човека-Ствари.

Ернесто Сабато „Појединац и Универзум“ (1945), Алеф, Градац (2005), књига 63. стр. 46.

https://edition.cnn.com/2022/09/06/europe/foreign-fighters-ukraine-kherson-offensive-intl/index.html

‘Back home I’m nothing’

Ayres has a white beard and his Ukrainian comrades have nicknamed him ‘Grandpa.’ But he has already won the trust of his younger colleagues.

„As soon as they’ve seen you in battle and they know you’re here to stay, and they know that you’re a capable soldier, you earn their respect straightaway,“ Ayres said.

Ayres spent his late teens as a Royal Green Jacket — an infantry regiment of the British Army — and now feels like this battle has given him a renewed purpose.

„Back home I’m nothing, I’m just an old geezer renting a room,“ Ayres said. „Whereas now, I’m a soldier, doing something good, fighting.

„His son is proud of what he’s doing, he adds.

For both of these injured foreign fighters, their next focus is not on flying home to safety, but only on returning to the frontlines to rejoin the fight as soon as they can.

„Once everything heals on my body, probably within three to four weeks, I should be right back out there,“ Zafer Ronin said.

„Of course I’m going to go back,“ Ayres added. „Because I’m a soldier.“