Банкарски казино и Путинова инфлација

Актуелни раст цена у развијеним земљама популарно је назван „Путинова инфлација“ и широким народним масама, које карактеришу промишљеност и аналитичко закључивање, се један човек представља као одговоран за пад њиховог стандарда.

Путиновој инфлацији ће ускоро бити додата и „Путинова глад“, само у мање развијеним а многољудним земљама, јер блокада извоза бродовима из Украјине утиче на раст цена житарица па ће утицати и на глад најсиромашнијих.

Путинову глад да оставимо по страни (имамо и Путинов рат, а појавиће се и Путинова корона па ћемо имати Путинову апокалипсу: рат, глад, инфлацију, болести и незапосленост услед наступајуће кризе), а да се мало више удубимо у Путинову инфлацију.

Ко су највећи губитници од раста инфлације у развијеним земљама?

1. Радници са најнижим примањима код којих трошкови исхране и становања имају највећи удео у месечној, укупној, потрошњи;
2. Штедише. Ако је стопа инфлације 10% онда они који штеде у развијеним земљама, али и поседници новчаница и хартија од вредности у неразвијеним, директно губе мало мање од 10% своје уштеђевине, зависно од каматних стопа на штедњу.

Сходно претходном, ко су највећи добитници од раста цена?

1. Богаташи који сањају о овако великим номиналним променама где кроз спекулације на берзама могу у пар дана да зараде (или изгубе) више него што у нормалним условима могу у пар деценија.
2. Дужници, а државни дужници највише. Номинални порески приходи расту а дугови се обезвређују.

Цене примарних производа су кренуле да расту од краја 2020. како су попуштале мере против вируса COVID-19, а зато што су у марту 2020. године биле нагло спуштене јер су саобраћај и друге привредне активности замрле.

Раст цена примарних производа можда би се зауставио у јануару 2022. када се поновио ниво цена из октобра 2021. да није дошло до сукоба у Украјини и силних санкција Русији које су утицале да се у марту 2022. повећа општи ниво цена примарних производа за 26,2% у односу на јануар 2022. У априлу 2022. ниво цена је смањен за 6%.

До пада „Путинове инфлације“ могло би да дође уколико би Кина имала озбиљних економских проблема или када би Федералне резерве и ЕЦБ тренутно повећале номиналне каматне стопе на 10%, како би оне постале реалне. Таква мера би започела дужничку кризу попут оне из осамдесетих година прошлог века, а која је и довела до распада Варшавског уговора јер је економска стагнација трајала читаву деценију. Докле год се раст каматних стопа не догоди биће исплативије спекулативно зарађивати на великим осцилацијама берзанских цена, него штедети у државним дужничким хартијама.

Подсетимо се, пад привредне активности изазване мерама за спречавање ширења вируса COVID-19 пратило је огромно задуживање развијених држава како би се финансирала јавна потрошња и подстицали угрожени слојеви становништва. Огромно штампање новца и задуживање држава МОРАЛО  је да доведе до раста цена примарних производа.

У бази World Economic Outlook MMF-a има података о јавним дуговима у локалним валутама (имати у виду и локалну инфлацију), о уделу јавног дуга у БДП-у и о просечном годишњем повећању цена.

Шта нам кажу ови подаци?

Од 185 земаља са расположивим подацима о стању јавног дуга у националној валути 12 је смањило дуг у 2022. у односу на 2019, Тајван провинција у Кини је задржао исту вредност, а 172 земље су повећале јавни дуг. То је 93% од броја земаља и територија са подацима.

Од нама суседних земаља бржи релативан пораст јавног дуга имале су Румунија, Бугарска, С. Македонија и Мађарска. И привремене власти на Косову и Метохији повећале су дуг за 54,6% што је брже од матичног Београда.

Србија је повећала јавни дуг за 33,5% и упоредива је са Израелом (33,7%) и Немачком (32,3%). Лако је за три године повећати дуг за трећину, али колико је деценија потребно да би се за толико смањио?

Србија је упоредива и са САД-ом који је имао раст дуга са 36,9%, само што ови други имају јавни дуг у сопственој валути а код нас је он већином у иностраним валутама.

САД су повећале јавни дуг у 2020. за 4.794 милијарди долара, у 2021. су повећале за 2.453,9 милијарди долара а у 2022. се очекује да ће повећати за 1.328 милијарди долара. Раст дуга за 7.247,8 милијарди долара, за две године, морао је да доведе до номиналне експлозије неких цена.

Раст дуга САД за споменуту вредност упоредив је са 15 годишњих вредности извоза Русије, 25 пута је већа од заплењених девизних резерви ове земље и за 35% већа од збирне вредности увоза САД у 2020. и у 2021. години.

Светски робни извоз повећан је за 4.014 милијарди долара у 2021, у односу на 2020, али је у односу на 2019. био већи за 2.750 милијарди долара.

Светски извоз робе вредео је 21.513 милијарди долара и раст јавног дуга САД-а износио је 33,7% ове вредности.

Увоз САД у 2021. износио је 2.937 милијарди долара и повећан је за 531 милијарди у односу на 2020.

Укупан светски увоз повећан је за 4.154 милијарди долара у 2021. и енергија је, у овом повећању, учествовала са 917 милијарди, а храна са само 235 милијарди, што значи да је даљи раст цена хране веома вероватан (па ће Путинова глад направити пустош у неразвијеним земљама).

Удео јавног дуга у БДП-у је релативан показатељ и он зависи од номиналних промена ове две величине. На пример, уколико дође до пада БДП-а при истој вредности јавног дуга онда овај показатељ расте, и обратно.

У 2022. у односу на 2019. раст удела јавног дуга у БДП-у има 148 земаља а смањење удела 37. Значи да је тачно четири петине земаља и територија погоршало однос јавног дуга према БДП-у а једна петина је побољшала.

Србија је овде на много повољнијем месту јер је номинални БДП добрим делом пратио номинални раст јавног дуга па испадо`смо ко` Енглези, јер је нама показатељ погоршан за 5,5 процентних поена а УК је имала раст за 4,7 пп.

Важно је и са ког нивоа се погоршава однос јавног дуга према БДП-у па је раст односа код Русије, са 13,7% на 16,8% заиста смешан јер је она једна од најмање задужених земаља у свету. Отети јој девизне резерве а онда се радовати како није способна да враћа и сервисира дугове изгледа одвратно. Још је одвратније оптуживати је да краде украјинско жито, а то чинити из позиције милионима пута веће крађе руске имовине.

И долазимо до краја, до Путинове инфлације. Њу ће у 2022, као убрзање раста цена у односу на 2019, имати 179 земаља, Кинески Макао ће имати исти раст, а 12 земаља и територија ће имати Путинову дезинфлацију. Земље са хиперинфлацијом, попут Венецуеле и Зимбабвеа, као и земље са релативно високом инфлацијом, као што су Аргентина и Иран, имаће ове године мањи раст цена него у 2019.

Овде смо, као у првој табели, идентични са САД јер ММФ очекује да ће ове године стопа инфлације у Србији и САД-у износити по 7,7% и да ће у обе земље бити за 5,9 процентних поена већа него у 2019. Ту су и Енглези са повећањем цена за 5,6%, па испада да је немогуће направити неко међународно економско поређење а да ми нисмо Американцима или Енглезима слични.

Веће убрзање раста потрошачких цена од суседних земаља имају Бугарска, Мађарска, Црна Гора, С. Македонија и Босна и Херцеговина а мање Румунија, Хрватска и Албанија.