SUNCOKRET I ULJARICE U SVETU

Najlepši cvet i najbolje ulje

Suncokret se u svetu se gaji na oko 24 miliona hektara i na njima se proizvede 31 milion tona. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada posmatramo zemlje, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalјa se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulјa od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna

Branislav Gulan

Za suncokret treab reći da je on najlepši cvet. U Meksiko je stigao pre 3000 godina, mnogo pre negošto su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi.  Najveći cvet sincokreta veličine 82 santimetra izrastao 2004. godine u Kanadi. Zreo i otvoren cvet suncoketa sastavljen je od 1.000 do 4.000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju spolja i unutra. Rasporedjeni su matematički pod uglom od 137,5 stepenji, što pomaže kod izgtradnje kompaktne strukture unutar velikog cveta i prilikom stalnog okretanja ka suncu. Cvet suncorekta uvek gleda ka istoku. Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Na istu parcelu suncorketa se seje svakih četiri do pet godina, što kod nas nije slučaj, posebno u Banatu gde se najviše i gaji.

U svetu se za ishranu koristi preko 70 vrsta ulјa gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 nego sojino i 1,9 nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo 2,1). U potrošnji su vrlo zastuplјene regionalne specifičnisti. UN za poljoprivredu je saopštila da je hrana u septembru za godinu dana poskupela oko 32 odsto. Suncokret se u svetu najviše gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta. Analize pokazuju da se u svetu za ishranu koristi preko 70 odsto vrsta ulja gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 ptua manje nego palmino, 3,8 ptua manje nego sojino i 1,9 puta manje nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo. U potrošnji su svuda veoma zastpljene regionalne specifičnosti. Sadašnji rast cena treba da se povežee sa činjenicom da je u 2020. godini rod suncoketa u svetu bio manii zaa pet miliona tona. Sad će ga biti manje zbog rata u Ukrajini, zemlji koja je bila najveći proizvođać u svetu.

U drugoj polovini marta 2021. godine cene suncokretovog i palming ulja na svetskim berzama dostigle su najviši nivo u poslednjih 13. godina, a cene sojinog i palminog ulja u proteklih devet  godinabsu narasle. Ovakav drastičanh skok cena bio je uzrokovan i malim zalihama palminog, sojinog i suncoketovog, repinog ulja u svetu, zbog manje od očekiane proizuvodnje sirovine u 2020. godini. To je prouzrokovalo i manje gotovih proizvoda  pa i ulja na policama u trgovinama sveta. Na rast cena uticali su i razni finansijski fondovi, koj su svoju pažnju usmerili na berzu poljoprivrednih roba, jer su ostale grane privrede bile u stagnaciji. Ovo stanje moea da bude i upozorenje za kreatore agroekonomske politike da poljoprivreda mora konačno da postane  strateška grana, da se to usvoji u Parlamentu. Jer, ona je stratreška samo u predizbornim kampanjama. To isto važi i za turizam jer on ne može bez hrane.

20. Međunarodna konferencija
o suncokretu

Dr Vladimir Miklič, kao predsedavajući 20. Međunarodne konferencije o suncokretu, koja će se održati 20-23.06.2022. u Novom Sadu, Srbija, organizovana od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i Međunarodnog udruženja suncokreta, sa zadovoljstvom vas obaveštava da će nakon 2 godine odlaganja zbog situacije sa Covid-19, konferencija konačno biti održana ove godine. Konferencija koja se organizuje svake 4 godine je najveći događaj ove vrste. Očekujemo 400-500 učesnika iz celog sveta koji pokrivaju sve oblasti istraživanja suncokreta.

ULJA VIŠE NEGO LANE: Poljoprivrednici u prolećnoj setvi posejali više suncokreta nego u 2021. godini!

Uukoliko nas vreme posluži, Srbija neće biti „gladna“ ni naredne godine 2023. godine. Kukuruz je posejan na 950.000 hektara, što je za nekih 70.000 manje nego prošle godine, ali se očekuje bolji rod nego u 2021. kada je bila velika suša.

Iako je žetva još daleko, tek u oktobru, stručnjaci očekuju da ćemo kukuruza imati 7,5 tona po hektaru. To bi značilo rod od nekih sedam miliona tona, što je za nekih milion više nego prošle godine.

– Prošle godine smo imali jaku sušu, koja je ostavila velike posledice na rod kukuruza, a naročito soje – objašnjava Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“. – Rod je bio 5,9 tona po hektaru, što nije bio slučaj još od 2017. godine. Što se tiče suncokreta, površine su veće nego u 2021, zasejan je na 245.000 hektara. Naše preliminarne prognoze roda su tri tone po hektaru. Toliko je bilo i lane, ali smo ga tada imali na 30.000 hektara manje nego sada. Očekujemo da će rod biti 735.000 tona, što je ekvivalent proizvodnji 300.000 tona suncokretovog ulja. Imamo i velike zalihe ulja u zemlji, trenutno oko 40.000 tona, rafinisanog i nerafinisanog. A u našoj zemlji godišnja potrošnja ulja se kreće od 80.000 do 100.000 litara.

Kako objašnjava Savović, soja je zasejana kao i prošle godine, na 240.000 hektara. To ne znači, međutim, i prošlogodišnji rod, jer je suša najveće posledice ostavila upravo kod soje. Rod koji se očekuje je nekih 3,2 tone po hektaru, što bi značilo proizvodnju od nekih 770.000 tona. Prošlogodišnja je bila 440.000 tona.

Kiša koja je padala nedavno, osvežila je i prijala pšenici i ječmu. Taman kada je pšenica počela da naliva zrno.

– Bila je cela nedelja lepa i kišna – ističe Savović. – Padavine su značile svim usevima. Tako suncokret, soja, kukuruz, ali i pšenica i ječam izgledaju dobro. Pojedini regioni, međutim, nisu dobro prošli. Ali na nivou zemlje očekujemo prinose od 4,5, pa do 6,2 tone po hektaru. Ječam je negde već negde zreo, i žetva se očekuje oko 10. juna. Prve procene za pšenicu su da bi mogla žetva da krene početkom jula, ali možda bude i ranije.

PROCENE poljoprivrednika su da je ovogodišnja setva poskupela za oko 45 odsto, jer su cene sredstava za zaštitu bilja, seme, mineralno đubrivo, ali i gorivo drastično skočile. Veštačko đubrivo je otišlo za 300 odsto, a seme za nekih 20 procenata.

U naučnom Instituiu za ratarstvO I povrtarstvo u Novom Sadu, i na njihovim oglednim poljima za osam decenija je stvoreno oko 1.500 sorti i hibrida raznih kultura. Institut sarađuje sa 33 zemlje u svetu gde izvozi svoje znanje.

Inače, u poslednjih pet godina na našem tržištu suncoketa podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada i konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. To konačno ide i u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne, to je drugo pitanje. Cena ulja se formira na preseku ekonomske godine za ove kulture, a to je oktobar, za pšenicu to je jul, kada je žetva. To se radi na osnovu cena nabavke sirovina koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

Kada je reč ocenama one su ovih dana bez PDV zta litar ulja bile i različte po prodavnicama. Zavisi od proizvođača. Suncokreta je sve manje u prodavnicama I zbog rata u Ukrajini. U Srbiji će ga biti za domaće tržitšte i za izvoz. Domaćem tržištu u Srbiji treba godišnje oko 82.000 do 84.000 litara uljagodišnje. To znači da će za izvoz biti oko 150.000 litara. U ovoj 2022. godini bila je i povećana setva, pa je on zauzeo oko 250.000 hektara. Uz prosečan prinos od oko tri tone po hekraru, pa će za preradu biti oko 750.000 tona roda!

Razlozi su kovid, tražnja, skuplji prevoz, manji rod 2021. godine u niz zemalja. Sa žetvom na berzama je došlo do rasta cena žita, a to se već preliva na cenu gotovih proizvoda. Litar ulja stigao je do 225 dinra. Cene u Srbiji mogu da rastu sve dok narod ima da plaća! Koliko imamo para znamo po onome što primamo, ili po onom što nam saopštavaju. Očekivalo se da će cena suncokretove prošle godine biti oko 49 dinara po kilogramu i u tom slučaju je maloprodajna cena trebala da bude oko 150 dinara po litru.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 180.000  tona jestivog ulja po litru.  Zavisno od sirovina koje se u boljim godinama kreću i do 750.000 tona. U godini Korone 2020, to je bilo oko 637.000 tona. Kada se tu doda koeficijent ulja u suncokretu od 44 odsto, potencijali za proizvodnju sirovog ulja od suncokreta su 350.000 tona. Ali, mi godišnje proizvedemo, oko 180.000 tona ulja. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja u Srbiji odličan, standardi su visoki i znatno viši od EU. U EU proizvodnja jestivog ulja ukoliko sadrži 51 odsto suncokreta, uljane repice i soje deklariše se kao suncokretovo ulje. Kod nas je čak 90 odsto procenata ulja spravljeno od suncokreta. 

Mi proizvodimo svake godine dovoljno ulja za domaće potrebe i oko 100.000 tona za izvoz. Pored toga oko 150.000 tona suncokreta se izveze. I pored rasta cena, ocean analitičara je da još uvek država netreba da interveniše. Ako se nastavi rast cena koji bi uticao na inflaciju. Jedna od mera je da se preko robnih rezervi pusti na tržište 8.000 do 12.000 tona. Može i da se uveze. U tom slučaju može da se intervniše čak i iz uvoza, ali može da se dogodi i da uvezemo ono što smo izvezli. To bi onda bilo po višoj ceni nego što je prodato. Inače, proizvodnja suncokreta u regionu je podbacila proteklih godina. Posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a manja je i u Rusiji i Ukrajini. Sad će se znatno smanjiti setva suncokreta u ove dve zemlje i proizvodnja ulja će biti značajno smanjena. U Rumuniji i Bugarskoj su proteklih godina pokušavali da nabave suncokret, nudili  višu cenu. Sve to je uticalo na rast cena sirovina i gotovih proizvoda, posebno ulja. Oni kupuju suncokreta i na daljim destinacijama, konkretno u Brazilu. Pandemija i problem u transport ograničavali su mogućnossti dopreme. Kriza suncokreta u ovoj godini će biti ponajveća jer će biti manje površine zasejana kod najvećih proizvođača. Uzrok svemu sad se zna to je rat! Najveći proizvođači u svetu su blizu, Rusija sa 6,4 miliona tona suncokreta i Ukrajina sa 6,3 miliona tona.

Sad je to prošlost. Ukrajina ga neće imati zbog rata, a Rusija koliko ga god bude imala treba će joj za sopstveno tržitše i – zemlje sa kojima bude sarađivala. Novom odlukom Vlade, posle zabrane izvoza, 21. aprila 2022. godine odobreni su kontigenti za izvoz. Odlukom vlade, dozvolјava se izvoz 150.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 20.000 tona brašna na mesečnom nivou, dok je za rafinisano suncokretovo ulјe mesečna kvota 8.000 litara.

Potencijali

,,Dakle, Srbijа ima ogromne potencijale u poljoprivredi. Stvoreni su kvalitetni hibrida suncokreta a u Instititutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Obradivo zemljšta u Srbiji ima dosta (kupno se koristi 3,47 miliona hektara), dok posedujemo poljoprivrednih njiva čak 4,1 miliona hektara. Dakle, imamo više obradivih njiva po stanovniku nego Evropa. Agrotehnika nije u punoj meri primenjena, pa bi mogli prinosi po hektaru da se povećaju. Jer, sistema za navodnjavanje Srbijas ima samo na 52.200 hektara, prema podacima RZS, a to je tek ana 1,4 odsto obradivih povšrina. U svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto obradivih površina.  Sa subvencijama koje su među najnižim u Evropi (samo 75 evra po hektaru) i država bi morala više da stimuliše proizvodnju ili oslobađanjem PDV- kod nekih inputa ili skidanejm carina kod pojedinih inputa i reprodukcionog materijala. Najveći problem u ratarskoj proizvodnji danas  je obezbediti kvalitetno sortno i hibridno seme.

Narodu je uvek skupo i bićemu uvek skupo. Cena suncokreta prošle 2021. godine bila je plaćena seljacima 38 dinara po kilogamu, a 8. oktobra 2021 je na Produktnoj berzi u Novom Sadu, bez PDV bila 65,47 dinara po kilogramu. Poskupljenje ulja je i posledica dešvanja na svetskom berzanskom tržištu. Ako država nešto ne predzme realno je očekivai i nova poskupljenja. Država može na smirivanje cena da reaguje i sa robnih rezervi. Za snabdevanje tržitšta netreba da brinemo kada je u pitanju ulje i ostali osnovni prehrambeni proizvodi. Sredinhom 2022. Godien bilo je problema sa nestašicama šećera, ali to je sve veštčki izazvano jer, proizvodimo dovoljno zadomaće potrebe i izvoz. Prodavnice su snabdevene, a na policama je čak 80 odsto robe iz domaće proizvodnje Kada je reč o ulju, u Srbiji se troši oko 12 litara ulja godišnje po stanovniku. To znači da nam je dovoljno oko 82.000 litara ulja godišnje. Ove godine suncokret je zasejan na na oko 250.000 hektara. Prošle 2021. godine smo imali ukupan rod od oko 700.000 tona. Očekuej se rod ove godine u proseku do tri tone po hektaru.

Ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Nije članica Svetke trgovinske organizacije iako je bila njen osnivač. Činjenica je da je kod nas najniža cena ulja zahvaljujući dobroj saradnji proizvođača i trgovina.  Naši proizvođači ulja u ovom trenutku mogu  da izvezu ulje po većim cenama nego što ga prodaju domaći trgovci. Trgovci na ulju i drugim osnovnim životnim namirnicama imaju jako niske marže.

Cena ulja je porasla i na svetskom tržištu. U Ukajini kao jednom od najvećih proizvođača, početkom 2022. godine, u nabavci je koštalo 1,10 evra, dok je u Srbiji u maloppodaji eto sad poraslo na više od 200 dinafra. Cene na tržištu Srbije se formiraju slobodno. Ono što je važno za građane je da imamo visoku snabdevenost, ostvarujemo i veliki izvoz ulja i suncoreta i to je za nas bitno sa aspekta snabdevanja. Sa aspekta cene imamo različite cene u odnosu na proizvođače. Postoje tri velika proizvođača ulja u Srbiji i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cena nego brendirana ulja. Dakle, ulja će biti dovoljno. Naš kvaltiet je i u tome što je čak 80 odsto prehrambenih proizvoda, koje imamo na policama trgovina, su proizvodi domaćeg porekla i to je naš najveći kvalitet uz kvfalitetne proizvode. Inače, Srbija je veliki proizvođač i izvoznik prehrambenih proizvoda, ali i još veći izvoznik sirovina za proizvodnju hrane. To je u 2020. godini bilo ukuonio 4,1 milijadu dolara, a godinu dana kasniej čak 4,9 milijardi doalra je doneo izvoz hrane, dok je uvoz biuo manji od tri milijrade dolara. Dakle, agrar je privredna grana koja ostvaruje suficit u trgovini savetom do 1,5 miliajrdi dolara godišnje. Za prosečnu platu sad može u prodavnici da se kupi oko 85 litara jestivog ulja, što je znatno manje nego proteklioh godina.

Rast trgovine semenom

Vrednost trgovine semenom suncokreta u svetu je u stalnom porastu poslednjih pet godina. Rekordni je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2,4 milijarde dolara. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta i trgovina jestivim ulјem je u blagom porastu u poslednjih pet godina i takođe je 2008. godina bila rekordna sa izvozom od 2,6 milijardi dolara dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.

Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj uniji se suncokret uzgaja u  četrnaest zemalјa. Prosečno se zaseje 3,7 miliona hektara i sa njih sakupi 6,3 miliona tona suncokreta.

Najveći uzgajivači suncokreta su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija. EU najviše uvozi sirovo ulјe, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulјe. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulјe, a na kraju sirovo ulјe. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini sa jestivim ulјe. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim ulјem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona dolara godišnje.  Evropska unijanajviše uvozi sirovo ulјe u vrednostiod 600 miliona dolarado 1,2 milijarde dolara godišnje.Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulјa je na poslednjemmestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu poslednjih pet godina.

U svetu se trgovina najviše obavlјa sirovim i jestivim ulјem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim ulјem u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje. Vrednost trgovine ulјem rasla je od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi dolara, međutim 2009. godine je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija.

U 2021. godini su ratari Evropske unije požnjeli ukupno 10,49 miliona tona ove ratarske kulture.

Trećina svetskog suncokretovog ulja dolazi iz Ukrajine, a sukob sa Rusijom stavio je u fokus proizvodnju ove uljarice. Samo na Ukrajinu otpada 22 odsto svetskog roda. Prognoza američkog Ministarstva poljoprivrede USDA predviđa da će obim žetve u toj zemlji pasti, što će posebno pogoditi evropske potrošače jer se iz nje na tržište Evrope plasiralo 30 odsto suncokretovog ulja, navodi Agrarheute. 

U 2021. godini su ratari Evropske unije požnjeli ukupno 10,49 miliona tona a ove ratarske kulture što pozicionira EU na treće mesto među svetskim proizvođačima, iza Ukrajine sa 15,4 i Rusije sa 15,3 miliona tona suncokreta. Prošle godine u EU požnjeveno 10,49 miliona tona.  Glavni EU uzgajivači, u milionima tona su: Rumunija sa tri, Bugarska i Francuska sa 1,9, Mađarska sa 1,7 i Španija sa 0,77 miliona tona. Površine pod ovom uljaricom povećavaju se u nekoliko poslednjih godina, a od 2015. zabeležen je rast zasejanih za oko 11 odsto.

Dobar deo proizvođača je požurio da poseje suncokret na ugaru – u Francuskoj koriste i zemljišta lošijeg kvaliteta

Najveće prinose u EU daje Austrija sa 3,01 tona po hektaru, a sledi je Hrvatska sa tri tone po hektaru. Na trećem mestu je Francuska sa 2,7 tona po hektaru, koju skoro u stopu prati Slovačka sa 2,7 tona pop hektaru prinosa.

Treba reči da suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put počeo da se korsiti I za ljdusku ishranu.

Ulјe će tek da poskupi!

Suncokret se u žetvi 2021. godine prodavao po rekordnim cenama od 470 do 473 evra po toni. To je za 56 odsto više u odnosu na prošlu, 2020. godinu. Potražnja za suncokretom na Produktnoj berzi Novi Sad bila je veća je od ponude, a pojedini trgovci traže i 480 evra po toni. Po rečima Miloša Janjića, direktora Produktne berze u Novom Sadu, sadašnji trend je da cena suncokreta raste i ne može se do detalja prognozirati kako će se kretati dalјe. Svakako, veća je šansa da će da raste, nego da pada.  „Suncokreta ima u ponudi i ne verujem da će biti jeftiniji. Kako je suncokret osnovna roba koja ulazi u proizvodnju, realno je da može doći do poskuplјenja ulјa. Cena raste kako kod nas, tako u regionu i svetu“, kaže Janjić.

Suncokretovo ulјe, na tržištu maloprodaje u Srbiji, kreće se u rasponu od 135, koliko košta litar privatnih robnih marki, do maksimalnih 225 dinara za najpoznatije brendove.

„Po tom kriterijumu, Srbija ima konkurentne cene ulјa u regionu, jer se, prema našim analizama, litar suncokretovog ulјa u Bugarskoj, prevedeno u našu valutu, kreće između 150 i 180, Hrvatskoj 190 i 250, Severnoj Makedoniji do 220 dinara. U Mađarskoj košta od 200 do 250 dinara“, izjavio je za javnost Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

U narednom periodu tržišno će se formirati cena na osnovu kretanja na svetskoj berzi samog suncokreta i sirovog ulјa. U tom pogledu za Srbiju je posebno referentno kretanje u crnomorskom regionu. U crnogorskom regionu trenutno se trguje sirovim suncokretovim ulјem na nivou od 1.300 do 1.330 dolara po toni, što je povolјnije u odnosu na prvu polovinu godine kada se ulјe prodavalo i po 1.600 dolara po toni. Analitičari ističu da se aktuelne transakcije formiraju na osnovu cene suncokreta starog roda. U tom smislu, u ovom trenutku je od najvećeg značaja podatak da je trenutna cena suncokreta novog roda na Produktnoj berzi u Novom Sadu oko 55 dinara po kilogramu bez PDV,a poslednaj cena je bila 480 evra po toni.

Poređenja radi, 2020. godine u septembru, posle žetve, suncokret se otkuplјivao za 36 dinara bez PDV. U 2021. godini kuplјen je prvi suncokret, a  cena je viša 56 odsto nego u 2020. godini! U resornom ministarstvu ne očekuju probleme u snabdevenosti tržišta ulјem. Očekuje se da ćemo posle žetve, imati sasvim dovolјno suncokreta za sopstvene potrebe, ali i izvoz. Republička direkcija za robne rezerve ima dovolјno ulјa da interveniše u slučaju bilo kakvih poremećaja u snabdevenosti domaćeg tržišta. Inače, prosečni porinosi suncoketa u Srbiji su često najviši u Evropi, a tome je najveći doprinos dala nauka.

U svetu su zabeležene globalne cene hrane u septembru 2021. godine za 1,2 odsto više u odnosu na avgust iste godine i 32,8 odsto u odnsou na isto vreme 2020. godine. Rast su predvidele skuplje žitarice, i biljna ulja. Više vrednosti zabeležene su i za šećer.

Ulje za kuvanje

Iako su, naročito poslednjih godina, popularna i razna druga ulja – kao zdravije varijante – činjenica je da se suncokretovo ulje koristi najviše za kuvanje, gde ima bezbroj primena.

Doduše, cena mu je skočila prilično i sada košta maltene kao kvalitetno maslinovo ulje – ipak, ovo drugo se i dalje radije koristi za salate i garnirunge.

Ulje se dobija od semena suncokreta, a prema podacima Nacionalne asocijacije suncokreta, veliki cvetovi koje možete videti u prostranim žutim poljima – mogu imati čak 1.000 do 2.000 semenki po cvetu.

Semenje se izvlači, presuje i cedi, a Ukrajina u regularnim okolnostima računa na skoro polovinu svetskog izvoza suncokretovog ulja, prema informacijama Mintech-a.

Ali, zbog rata, isporuke su dobrim delom obustavljene. Svet se suočava sa nestašicom ovog važnog proizvoda, dok potražnja ostaje na visokom nivou – to svakako utiče na podizanje cena, tj. uslovljava ga.

Kernel, glavni ukrajinski proizvođač, rekao je za WSJ da su “veoma male šanse da, dok rat ne prođe, dostignu 30 odsto izvoza od ranije”. Stručnjaci kažu da kompanije rade na tome da nađu zamenu suncokretovom ulju – recimo u ulju od repice. Iako potpuno drugačije, zanimljivo je da i tog ulja sada ponestaje, a cene su skočile 72 odsto.

I tu nije kraj, traže se druge alternative, tako da razna ulja sada beleže rast svojih cena. Tako da su u martu suncokretovo, repičino, sojino i palmino ulje – dostigli rekordne nivoe, a inače važe za jeftina.

Maslinovo ulje koje, s druge strane, oduvek važi za skuplje – prošle 2021. godine je dodatno poskupelo, za 15 procenata. Ali, zamena, kao što smo pomenuli, nije uvek rešenje. Naime, sojino ulje je problematično zbog eventualnih alergena i GMO uzgoja. WSJ dalje piše, pozivajući se na stručne izvore, da je sada potrebno “dobiti nove etikete, proći nove protokole”, što je proces.

A kako cene ulja za kuvanje rastu, tako skaču i cene gotovo svih proizvoda. “Svaki deo sveta biće pogođen time”, navodi se. Dodaje se da je, primera radi u Turskoj, zbog oštrog pada ponude – bilo i panične kupovine. U Iraku, protestanti su nazvali sebe “revolucionarima gladovanja”.

Kako je rat uzeo maha, a potreba za suncokretovim uljem ne jenjava, tako su farmeri u SAD i svetu odlučili da poseju više suncokreta u 2022. godini. U Americi, sezona je negde u maju, a iz pomenute nacionalne organizacije navode da je očekivano povećanje setve bilo za 20 odsto. Ali, ni to neće biti dovoljno da zadovolji potražnju.

U Nemačkoj i dalje prazne police sa uljem i brašnom. Nemačka trpi ozbijne posledice rata u Ukrajini kada je u pitanju snabdevanje osnovnim životnim namirnicama. Od kada je počela invazija na Ukrajinu, koja je jedan od najvećih proizvođača suncokretovog ulja i brašna, u nemačkim trgovinskim lancima povećala se kupovina ovih osnovnih životnih namirnica. Zbog toga su u brojnim supermarketima police i dalje prazne. Problemi u lancu snabdevanja doveli su i do naglog rasta cena ovih proizvoda. Suncokretovo ulje, koje je pre rata koštalo manje od 1,5 evra po litru, na nekim mestima je poskupelo i tri puta, pa je sada oko pet evra. Pojedini supermarketi ograničili su prodaju suncokretovog ulja i brašna kako bi izbegli stvaranje zaliha.

Setva suncokreta u Srbiji obavljena je na većim površinama od planiranih. Sad se obavljaju već pripeme za žetvu, a govori se da će ona biti na oko 250.000 hekara. Ako prinso bud epo tri tonje po hektaru, odna će to biti oko 750.000 tona sirovine.

Kod ranih hibrida je smanjenje prinosa slabije izraženo sa kasnijom setvom. Vremenom setve kod hibrida kraće vegetacije može se uticati i na izbegavanje nepovoljnih činilaca (vremenski uslovi, bolesti i štetočine) u kritičnim fazama razvoja biljke prema tom faktoru.

Ranija setva u odnosu na kukuruz. Optimalno vreme setve za standardne hibride je treća dekada marta i prva dekada aprila, odnosno kada se zemljište zagreje na 6-8 C, dok se rani hibridi mogu sa uspehom sejati i kasnije. Dubina setve zbog združenog nicanja mora biti što ujednačenija, na 4-6 cm. Na težim i zemljištima sa više vlage je 4 cm, a na lakšim i suvljim 6 cm, odnosno nešto pliće od kukuruza. Međuredno rastojanje je 70 cm, a rastojanje u redu od 21-30 cm, u zavisnosti od namene i dužine vegetacije hibrida, da bi se ostvarilo 50.000-60.000 biljaka/ha u berbi.

Setva suncokreta uz preventivnu zaštitu semena

Za hibride kraće vegetacije preporučuje se od 55.000-60.000 biljaka/ha, a za hibride duže vegetacije, koji imaju bujniji habitus, optimum je od 50.000-55.000 biljaka/ha, što važi i za sve konzumne hibride. Povećanje gustine dovodi do zasenjivanja stabla i smanjenja njegovog prečnika, što može dovesti do poleganja. Širenje bolesti je brže u gustom usevu.

Sa povećanjem gustine useva dolazi do značajnih promena u smislu smanjenja ukupnog broja semena, broja punih semena, mase 1.000 semena, prečnika glave i stabla biljaka, a dolazi i do povećanja visine biljaka. Sa druge strane pri retkom sklopu nemoguće je realizovati genetski potencijal hibrida. Ova osobina, kao i stabilnost prinosa hibrida su od najvećeg interesa i za proizvođača. S obzirom da je to složeno svojstvo, njega uslovljava veliki broj činilaca. Jedan od tih činilaca je i broj biljaka po jedinici površine. Na ovu osobinu utiču između ostalog i polifagni insekti. Ovi insekti mogu biti štetočine u zemljištu (žičnjaci) ili su to razni insekti (vaši, popac i sl.) koji nanose štete na mladom lišću. Nastale štete direktno utiču na smanjenje sklopa, a indirektno i na smanjenje prinosa po jedinici površine.

Zbog toga je primena insekticida, posebno sistemičnih, prilikom tretiranja semena suncokreta sve više prisutna i kod nas. Ovakvo seme ima višu cenu, ali se uložena sredstva vraćaju kroz smanjenje tretiranja u vegetaciji, postizanje boljeg i ujednačenijeg sklopa, kao i povećanja prinosa. Gustinu setve podesiti prema hibridu. Pneumatskim sejalicama sejati brzinom 4 – 6 km/h. Prvo se seju srednje kasni hibridi, a na kraju rani hibridi, kaže mr Anka Kačarević, iz Poljoprivredne stručne službe u Padinskoj Skeli.

Svetski program za hranu: Ukrajina nema kapacitet za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju žetvu. Ukrajina nema dovoljne kapacitete za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju smanjenu žetvu, jer je suočena s problemom da izveze postojeće zalihe iz skladišta nakon napada Rusije, objavio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. – Procenjuje da 20% zasejanih površina u Ukrajini neće biti požnjevo u julu i da će površine prolećne setve biti za oko trećinu manja nego inače – navodi Jakob Kern, koordinator Svetskog programa za hranu u Ukrajini, prenosi Rojters.

Ukrajina je peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Njena proizvodnja pšenice u 2021. iznosila je oko 40 miliona tona, a proizvodnja preostale pomenute poljoprivredne kulture je bila 50 miliona tona.

Veliki problem ove godine je izvoz postojećih zaliha žitarica, kako bi se obezbedili kapaciteti za skladištenje žetve 2022. godine i generisao novac za kupovinu semena i đubriva za sezonu setve, rekao je Kern putem video linka iz Ukrajine, na brifingu za medije u Ženevi.