Немачка је у Т1 2022, према истом периоду 2021, повећала увоз за 25% или за 70,1 милијарди евра.
Највеће стопе раста вредности увоза у Немачку биле су из „осталих подручја“, за 133,8% и из Русије, за 98,5%. Ова „остала подручја“ се највећим делом односе на увоз природног гаса из Русије, како због сличне динамике са увозом из ње, тако и због просте чињенице да се увоз овог производа нигде не региструје – то не чине ни Евростат ни СТО.
Највећи раст вредности увоза био је из Кине, за 12,5 милијарди евра, затим из „осталих подручја“ за 11,8 милијарди, па из Русије за 4,5 милијарди евра. Ако су остала подручја највећим делом увоз из Русије, то значи да је Немачка највише повећала плаћања Русији за увоз купљене робе у Т1 2022.
Увоз из Кине вредео је 45,1 милијарди евра и био је упоредив са збирном вредношћу увоза из Холандије и „осталих подручја“, или Холандије и САД-а.
Збирна вредност Русије и „осталих подручја“ била је на другом месту након Кине.
Русија је била на 13. месту испред УК док је у Т1 2021. била иза УК, Мађарске, Ирске и Јапана на 17. месту према вредности увоза.
Од нама суседних земаља највећу вредност увоза Немачка је имала из Мађарске на 15. месту, затим из Румуније на 21, Бугарске на 38. и С. Македоније на 46. месту.
Србија је била на 47. месту са 902,7 милиона евра и растом увоза изнад просека, за 36,9%. Већу релативну стопу раста од суседних земаља имала је само Босна и Херцеговина на 63. месту са 47,7%.
Србија је била испред Украјине на 48. месту док је у Т1 2021. била иза ње по вредности увоза.