Робна размена Немачке, 2002-2021, по партнерима

Кина још увек није пријавила СТО-у податке о робној размени у децембру 2021. а како би се могли израчунавати удели у светској трговини, ње, САД и Немачке. Кад већ нема Кине и немачки подаци о робној размени могу нечему послужити.

У претходних 20 година Немачка је повећала извоз за 111,1%, са 651 на 1.375 милијарди евра, увоз је повећала за 131,7%, са 518 на 1.201 милијарди евра и повећала је суфицит у трговини са 132,7 на 173,6 милијарди евра.

Немачка штедљивост је имала за последицу продужену економску кризу након 2008. године, јер је повећањем своје потрошње могла да утиче на опоравак других чланица ЕУ. Она је то одбијала да учини, а разлог је њена међународна конкурентност у односу на САД и Кину.

Прва табела приказује вредности, индексе и уделе у укупном извозу Немачке од 2002. до 2021.

Некада давно, у 2002. години САД и Француска су биле једнако важна тржишта за извоз из Немачке и учествовале су са 10,3% и 10,4% у укупном извозу. У 2020. је Кина постала важнија за извоз у односу на Француску, а у односу на САД то ће постати у 2023. или 2024. Уколико, попут Русије, не буду уведене санкције Кини од међународне заједнице због злостављања сопственог становништва прекомерним мерама ради сузбијања ширења вируса COVID-19, или из неких других разлога (угрожених права трансродних особа, на пример).

Кина је повећала удео у укупном извозу Немачке са 2,2% на 7,5%, а вредност је повећана преко седам пута са 14,5 на 103,7 милијарди евра.

Попут Кине велики раст удела у укупном извозу имала је и Пољска, са 2,4% на 5,7%.

Осим САД и Француске, које су имале мањи или већи пад удела, највећи пад релативног значаја за извоз из Немачке имала је Уједињена краљевина, са 8,1% на 4,8%.

Од наших суседа најважније земље за извоз Немачке биле су Мађарска на 13. месту, Румунија на 19. и Бугарска на 45. Хрватска на 48. и Србија на 49. имале су готово идентичну вредност увоза из Немачке у 2021. години. С. Македонија, БиХ, Албанија и Црна Гора у збиру су увезле робе из Немачке за 2,6 милијарди евра што је далеко мање од увоза Србије (3,9).

Код увоза је ситуација потпуно другачија. Увоз је и био основна мотивација да бих видео релативан значај Русије за увоз Немачке: само 1,9% али и са тако малим уделом може да изазове пад БДП-а Немачке за преко 10% уколико заустави извоз природног гаса и још пар осетљивих метала и сировина. Овако, Русија наставља да пати од последица санкција развијеног света а да при томе оне смањују могућност да им се од Русије било шта лоше догоди.

Дакле, код увоза је Немачка повећала вредност из Кине за ђаволских 666%, а удео је повећан са 4,1% на 11,8%, што је чини убедљиво највећим снабдевачем немачког тржишта.

У 2002. већу вредност увоза у односу на Кину, Немачка је имала из Холандије, САД, Италије, Француске, Белгије и УК.

Удео САД у укупном увозу Немачке смањен је са 7,4% на 6%, из Француске са 9,2% на 5,2%, из УК са 6,3% на 2,7% а из Јапана са 3,8% на 2%.

Увоз из Пољске је повећан са 2,7% на 5,7% па се види да се економски лакше поробљавају суседне, и не суседне земље, него тенковима и другим убојитим оружјем.

Од наших суседа већу вредност извоза у Немачку имале су Мађарска на 14. месту, Румунија на 21. Бугарска на 38. и С. Македонија на 43. Србија је била на 48. месту и била је упоредива са Аустралијом, Украјином, Либијом, Грчком, Литванијом и Израелом.

Хрватска је била на 54, БиХ на 66, Албанија на 100. и Црна Гора на 135. месту према вредности увоза Немачке из њих.