Јединичне цене робне размене Србије у 2021.

У 2021. години јединичне цене извоза повећане су за 24,2%, са 1.075 евра по тони у 2020. на 1.336 евра, док су код увоза повећане за 16%, са 1.190 на 1.380 евра. Ово су до сада рекордне јединичне цене извоза и увоза. Ранији рекорд код извоза забележен је у 2018. када су износиле 1.160 евра по тони, а код увоза у давној 2012. када су биле 1.230 евра по тони.

У 2012. години постојао је најнижи однос у јединичним ценама када су извозне износиле 67,6% од увозних док је најповољнији однос био у 2017. када су извозне биле на 107,4% од увозних.

У либерализованој светској економији транспортни трошкови су постали веће ограничење токовима робне размене од царина, које су спуштене на веома ниски ниво. Јединични трошкови транспорта су обрнуто пропорционални јединичним вредностима робе: што је роба вреднија то су транспортни трошкови нижи, и обратно.

Укупна вредност робне размене од 2010. до 2021. повећана је за 152,6%, са 19,6 на 49,6 милијарди евра. Она је резултат повећања количине за 58,1%, са 23 на 36,5 милиона тона и повећања јединичних цена за 59,8%, са 851,7 на 1.360,9 евра по тони.

Укупна вредност саобраћајних услуга, у вези са транспортом робе, регистрована у платном билансу повећана је за 101,4% у периоду од 2010. до 2020, са 690 на 1.370 милиона евра. Удео трошкова превоза робе у укупној вредности робне размене незнатно је смањен са 3,5% у 2010. на 3,4% у 2020.

Треба истаћи чињеницу да су јединични трошкови превоза робе из извоза у свим годинама били већи од јединичних трошкова увоза, и највећи су били у 2012. када су били виши за 47,2%, јер је извоз био оптерећен са 4,4% трошкова саобраћаја а увоз за 3%. најмања разлика била је у 2019. и у 2020. по 7,8% и 8,8% респективно. Јединични трошкови превоза извоза били су 3,7% и 3,6% а увоза 3,4% и 3,3%. Ова разлика на штету извоза је интуитивно очекивана јер он има мању вредност и већу разуђеност док код увоза делује економија обима која умањује јединичне трошкове увоза.

Фокусираћу се на податке о робној размени у 2021. како би демистификовали ове јединичне вредности извоза и увоза и како бисмо сазнали који производи пресудно утичу на укупне показатеље.

У 2021. је извоз био тежак 16 милиона тона а увоз 20,5 милиона тона. У збиру је робна размена била тешка 36,5 милиона тона и повећана је са 34,9 милиона тона у 2020. и 35,9 милиона тона у 2019.

Табела 2. приказује 30 производа који су у 2021. учествовали са 62,8% у укупној тежини извоза. Првих шест производа довољно је да објасни тачно трећину укупне тежине а 16 је потребно да се дође до 49,9% укупне тежине.

Када се из укупне количине и вредности робног извоза искључе кукуруз и пшеница јединична цена извоза повећава се са 1.344 на 1.628 евра.

Уколико извоз поделимо на 16 производа који чине 49,9% тежине и остатак долазимо до тога да први учествују са 8 милиона тона и 3,8 милијарди евра уз просечну јединичну вредност од 480 евра док сви остали теже 8 милиона тона а вреде 17,7 милијарди и имају јединичну вредност од 2.207 евра по тони.

Од 30 производа у табели 2. њих пет је имало надпросечну јединичну вредност и то бакар, воће, нове пнеуматске гуме, прашкови и полимери етилена у примарним формама.

30 производа из табеле 3 са највећом тежином у увозу заједно је учествовало са 64,9% у укупној тежини при чему су прва четири (сирова нафта, природни гас, руда гвожђа и деривати нафте) учествовали са тачно трећином (33,7%), а 11 је било довољно да се увоз подели на два једнака дела.

Када се искључе сирова нафта, гас и руда гвожђа јединична цена осталог увоза повећава се са 1.387 на 1.846 евра по тони.

Првих 11 производа учествовало је са 10,3 милиона тона уз вредност 6,3 милијарде евра и јединичну вредност од 614 евра по тони док је целокупан остали увоз тежио 10,2 милиона тона, вредео је 22,1 милијарди евра и вредео је 2.165 евра по тони.

Од 30 излистаних производа само су 4 имали јединичну вредност изнад просека и то неразврстани производи, путничка возила, полимери етилена у примарним формама и прашкови.

Пошто се прашкови и полимери етилена појављују као производи са великим количинама интересантно је упоредити јединичне вредности извоза и увоза:

• Извоз из Србије постојао је код 11 производа код којих није било увоза.
• Извоз је имао већу јединичну вредност од увоза код 545 група производа.
• Махунасто поврће је једина група производа са идентичним јединичним вредностима извоза и увоза: 889 евра по тони.
• Увоз је имао већу јединичну вредност код 469 група производа.
• Постоји 117 група производа код којих је постојао увоз али не и извоз, или код извоза није тежина била већа од једне тоне.

Јединичне вредности размене ППП

Када робну размену поделимо на пољопривредну и индустријску долазимо до непријатних података о њеном првом делу где Србија представља сировинску пољопривредну основу и завршно прехрамбено тржиште за велике компаније.

У 2021. је извоз ППП тежио 6,6 милиона тона и вредео је 4.165 милиона евра што је 634 евра по тони. Индустријски извоз је тежио 9,4 милиона тона а вредео је 17,4 милијарде евра па је јединична вредност била 1.839 евра по тони.

Увоз ППП био је тежак 1,7 милиона тона а коштао је 2,3 милијарде евра те је јединична вредност била 1.358 евра по тони док је индустријски тежио 18,7 милиона тона, коштао је 26 милијарди евра и вредео је 1.390 евра по тони.

Док је код извоза разлика у користи индустријског била готово три пута према јединичној вредности код увоза она уопште није постојала. Осим што се у Србији пласирају прехрамбени производи, а не пољопривредне сировине, разлику прави и увоз енергије и руда који се не користе само за извозне производе већ и за домаће потребе.

Када се погледају производи са највећом вредношћу код извоза и увоза види се да је кључни разлог упола нижих јединичних вредности извоза у односу на извоз велика вредност извоза кукуруза и пшенице.

У односу на ове сировине код извоза у увозу највећу вредност имају разни прехрамбени производи, чоколаде и пецива испред сточне хране и непрерађеног дувана.

Пажљивијим погледом може се видети да извозимо чоколаде по 3 евра по килограму а увозимо по 3,6, затим сиреве извозимо по 3 евра а увозимо по 3,9, пиво извозимо по 0,37 а увозимо по 0,53, воћне сокове извозимо по 1,44 а увозимо по 1,87 евра по литру.

Увозимо свињетину, кобасице, парадајз, рибу, цитрусе и сличне производе које немамо у извозној понуди.

У периоду посматрања тежина извоза повећана је са 4,6 на 6,6 милиона тона, вредност извоза је повећана са 1,67 на 4,17 милијарди евра а јединична цена извоза повећана је са 360 на 634 евра. Тежина увоза повећана је са 787 на 1.711 хиљада тона, вредност са 772 на 2.324 милиона евра, а јединична вредност увоза повећана је са 981 на 1.358 евра по тони.