PROIZVOĐAČI HRANE TRAŽE DA SE OSLOBODI IZVOZ POLJOPRIVREDNIH TRŽNIH VIŠKOVA: Državna ruka u džepu seljaka!

Grupacija proizvođača žitarica Privredne komore Srbije (PKS), udruženja proizvođača i izvoznika žitarica i Produktne berze, a to podržava i Zadružni savez Vojvodine, pa svi traže od Vlade Srbije da dozvoli slobodan izvoz pšenice, brašna, kao i uvođenje izvoznih kvota za pšenicu i kukuruz roda 2021. godine uz poštovanje raspoloživih zaliha. Na zajedničkom sastanku predstavnika Grupacije, udruženja „Žitounija“ i „Žita Srbije“, i Produktne berze Novi Sad posvećenom odluci o privremenoj zabrani izvoza osnovnih polјoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, definisana je zajednička inicijativa privrede ka Vladi Srbije da dozvoli slobodan izvoz brašna, kao i izvoz žitarica (pšenica i kukuruz) uz definisanje maksimalnih kvota. Zahtev da se dozvoli izvoz pšenice, kukruza, brašna i drugih vitalnih strateških proizvoda, kojih imamo dovoljno za sopstvene potrebe, ali i tržnih viškova, podržao je i Zadružni savez Vojvodine koji je nadležnima pismeno po drugi put uputio svoje stavove, mišljenja i preporuke. One se odnose na boljitak seljaka, dražve i naroda. U saopštenju se navodi da predstavnici udruženja ukazuju da dugotrajna zabrana izvoza brašna, pšenice i kukuruza može da izazove probleme i po prolećnu setvu, jer je polјoprivrednicima neophodan novac da bi mogli da finansiraju novu setvu. Posledice će, kako navode, snositi kako proizvođači, tako i izvoznici koji izvoze preko luka jer ne mogu svoju robu da plasiraju s obzirom da su vezani ugovorom. Ukoliko ne budu realizovali izvoz osetiće finansijske posledice. Izvoznici su svoju robu avansirali po važećim cenama, pa je iz tog razloga neophodno da pravovremeno i pre eventualnog pada cena na tržištu, realizuju svoje ugovorene poslove. Ceh pogrešne takve agrarne politrike će na kraju platiti potrošači kroz skuplju hranu!

Proizvođači podsećaju da je plasman brašna u prethodnim godinama beležio pad i da je ovaj trenutak dobra prilika da vratimo poverenje tradicionalnih kupaca i povećamo izvoz kroz višu fazu prerade.

PŠENICE I ZA NAS I ZA KOMŠIJE: Nadležni poručuju da će naša zemlja izaći u susret zahtevima država u regionu!

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u polјoprivredi u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti kvartal 2020. godine, povećane su za 30,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po grupama proizvoda u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti kvartal 2020. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama – mineralna đubriva (124,9 odsto), hrana za životinje (34,6 odsto) i energenti (15,9 odsto). Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u polјoprivredi u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na treći kvartal 2021. godine, u proseku su povećane za 13 odsto. Posmatrano po grupama proizvoda u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na prethodni kvartal, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama – mineralna đubriva (70,3 odsto), hrana za životinje (5,4 odsto) i seme (23,3 odsto).

Zadružni savez Vojvodine, ponovo je, uputio zahtev dat pre nekoliko dana, koji predsavlja i stav  poljoroivrednika Vojvodine koji se obrađuju oko 1,7 miliona hektara zemlje,. Oni su protiv da protiv svih zabrana i ograničenja izvoza, naravno posle obezbeđenja prehrambene sigurnosti Srbije. Taj zahteva su po drugi put uputili nadležnima u Srbiji, uz zahtev da promene svoje birokratske stavove i odluke, koje su u suprotnosti sa intereresima Srbije, danas i sutra. Jer, ako ostanu takve odluke, one će uticati da se skupa setva kukuruza, koja  po hektaru košta oko 150.000 dinara smanji za 30 odsto  na do sada planiranim površinama, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar“ u Baču. To će uticati na manji rod kukruza već u ovoj godini za 30 odsto, jer će biti manje hektara, ali i manji prinosi zbog skupog i nedostajućeg mineralnog djubriva. Dakle, biće manje kukuruza za ovu i sledeću godinu. U Vojvodini se nalazi zasejano oko 400.000 hektara pšenice. Ona neće biti na vreme i kvalitetno prihranjena, pa će sve to uticati na smanjenje prinosa. Umesto šest tona po hektaru pšenice, imaćemo tri do četiri tone po hektaru, naglašava Vuković. To će značajno smanjiti Tovar pšenci eu Srbiji i koliko za izvoz. Jer, znao koliko nama treba, a koliko više možemo da proizvedemo.

Vojislav Mrkšić, član Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine ukazao je na veliki problem stare  poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, toe je da je oko 400.000 traktora staro oko tri decenije, kao i na skupo gorivo koje seljaci moraju sad da kupuju. Problem je I da se dodje do goriva na NIS-om pumpkojih nema u blizini svavkog sela I poljooprivredniak. Tako moraju da idu po 30 do 40 kilometara da bi kupili poljoprivredno gorivo za mehanizaciju.  To će neke njive ostaviti neobraene i bez useva. On je zatražio da cena goriva bude znatno niža za agrarne proizvoođače, uz naglasak da trebga akcize svesti na minimum. Samo tako možemo pomoći poljoprivrednim proizvođačliam koji ovogo proleća najskuplju setvu SRbije treba da obave na oko dva milioan hektara.

Radovan Bokić, član Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine i direktor zadruge ,,Agro – Klek’’ koja je na nivou produktivnosti najboljih evropskih zadruga i kombinata. Krave, njih oko 800 koliko poseduje zadruga daju po 9.000 litara mleka. Umesto da vrhunnski rad donosi i takve finansijske rezultate, zbog loše politike koju vode nadležni,  proizvode se gubici! Rezultat toga je da imamo sve manje domaćeg, a sve više uvoznog mleka, da se smanjuje stočni fond za dva do tri odsto godišnje, da uvozimo meso. Proizvodnja svih vrsta mesa je u Srbiji za poslednje tri decenije manja za 200.000 tona godišnje. Najbolji dokaz je potrošnja junećeg mesa, koga proizvodimo oko 76.000 tona,  po stanovniku od samo četiri kilograma godišnje. Inače, Sa prostora današnej Srbnije  pre tri deceniej u svet se godišnej izvozilo oko 30.000 toan ,,bebi bifa’’ najkvalitetnijeg junećeg crvengo mesa. Sad se izvozi godišnje 100 ptua manej,a to je tek oko 300 do 400 tona!

Zadruga koju vodi Bokić, dnevno isporučuje državi oko 200.000 litara mleka. Ukazao je na velike probleme stočarstva koje je ,,pušteno niz vodiu’’ i učestvuje u BDP agrara Srbije samo sa 29 odsto. On ističe  da je sve to rezultat, pogrešne poltike za koju važi,  da ako nešto nemamo, da ćemo uvesti. Najbolji dokaz je uvoz mleka i mleka u prahu. Takva politika smanjuje domaće stado i guši proizvođače. Umesto bogatih poljoprivrednika i države, dobijamo nove siromake. Smanjuje se broj poljoprivrednih gazdinstava, imamo ih sada samo 565.000 u Srbiji.Za deceniju je njihov broj smanjen za 60.000! Sve je manje krava mlekulja ima ih manje od 400.000, uvozimo nekvalitetna grla, koja sve češće završavaju u klanicama. Pokušavamo lošim uredbamna da ,,gasimo požare’’ u stočarstvu, a to nikada nije dugoročno rešilo probleme, niti je nekome donelo dobro. Eto, primer su subvencije koje su sad  povećane sa 4.000 na 8.000 dinara. Pa to neće ni ,,požar ugasiti’’, a ne zaustaviti pad proizvodnje u stočarstvu! Ili povećanje premija za tri dinara po litru mleka. Rezultat je da se smanjuje proizvodnja.  Kada je reč o junećeg mesto imamo ga smao 76.000 tona godišnje. Nema sreće za poljoprivredu sve dok je litar mineralne vode skuplji od litre mleka. Mi znamo da se hrana uvozi, a to nije dobro i to se neiznosi u javnost. Jer, mi je sve manje proizvodimo i prodajemo. Dokaz loše agrarne politike su dokazali proizvođači već prošle godine kada smo imali pad proizvodnje hrane od pet odsto! Zašto se o tome ćuti?

Dakle, dok se nekaže gde ide novac namenjen agraru, a tu se misli na 28 milijardi dinara navodno datih stočarstvu od 2016. do 2018. godine. Dai h je stoačrstvo dobilo to bi znalčajno poboljšalo položaj ove grane. Za te nvodno utrošene parr državni revizor je  ukazao da nema rezultata u povećanju tona mesa, potrošnji, zatim u broju grla,  svima u oborima, ovaca u torovima, povećanju proizvodnje mleka, ransom sasavu stoke, zatim izvoza u ovoj oblasti. Jer, subvencije u stočarstvu, nisu donele tako očekivane i obećane rezultate,  a ne zna se ni gde su potoršene ogromne pare. Da su ušle u farme, stanej bi bilo drugačije. Isto se opdnosi i na utrošenih 26 milijardi dinara, preko0 Ministarstva poljoprivrede, navodno namenjenih ruralnom razvoju sela. Sela sve više nestaju, ima ih 4.700, a u faszi nestajanja je svako četvrto selo. Slični rezultati su i sa uloženih 26 milijardi dinara subvencija od 2018. do 2020. godine za ruralni razvoj Srbije. Na sve te slabosti i trošenje novca bez rezultata, ukazao je državni revizor Ministarstvu poljoprivrede, ali oni to kao da nisu priznali! Dakle, nema odgovnosti odgovornih za ovakvo stanej u agraru i nenamensko trođenej paa od 457 milioan evra u vremenu od 2016. do 2020. godine. A,k koliko su to pare, da znakju seljaci das u u 02021. godini imali Agrarni budzet koji je bio vredan 400 miliona evra. Dakle, za mngo više novca od toga Agrarnog budžeta, je izgubljen trag! I nikoga to ni ne brine čak ni sad pred izbore!? VEruejmo da obiačln narod to ni ne znba, ali ni selajci zapto im je loše i zašto stočarstov tri decijenije ima godišnji pad od dva do tri odsto! 

U prošloj godini proizvedeno više od 3,5 miliona tona pšenice  (Srbiji je potrebno oko 1,55 miliana tona), pa šest miliona tona kukuruza od čega Srbija ima višak od dva milion tona,  uz dobre cene na tržitšu, Zn ačajno višeje nego što nam, treb aproivzedneo je suncorketa, ulja, soje i šećera… To je bila šansa agrara da dobije nešto više novca  i da obavi ovu najskuplju setvu u istoriji Srbije. Ali po svemu sudeći neće je obaviti prema željama i potrebama političara, I njihovih kreatora agroekonomske politike, a ceh će platiti narod. Gladi u Srbiji neće biti, ali hrana više nikad ni u Srbiji neće biti jeftina. Jer, u SRbniji koliko god se njvia zasweje uvek će biti dovoljno zha domaće potrebe. Najbolji dokaz je setva pšenice. Ako bi se sejla asamo na 300.000 hektaar imali bi dovoljno hleba za Srbiju, gdes esad godišnje po jednom stanovniku troši oko 83 kilograma hleba, što je na nivou proseka i u EU.  Ipak, kvalitetne hrane, imaće oni koji budu imali više novca od običnih građana sa prosečnim prihodom. Tu se misli na prosčene radničkr plate u Srbiji, ali i prosečne penzije koje  pred aprilske izbore u 2022. godini iznose oko 31.500 dinara!

Na sednici Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine, održanoj u Novom Sadu, Takođe se predlaže da umesto zabrane izvoza, država razmotri mogućnost ograničenja uvoza pojedinih proizvoda, a prvenstveno mesa i drugih proizvoda koji doprinose propasti domaće stočarske proizvodnje, koja se i pre aktuelne krize nalazila na silaznoj putanji više godina;

Navedeni zahtevi i predlozi urgentno su dostavljeni Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Ministarstvu trgovine, turizma itelekomunikacija. U obrazloženju navedenih zahteva i predloga istaknuto je da protivljenje uvođenju mera zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, proističe iz toga što ne postoji ekonomska opravdanost za zabranu izvoza u situaciji kada svih navedenih proizvoda iz domaće proizvodnje ima dovoljno i za domaću potrošnju, i za dodatne zalihe, i za izvoz.  Posebno se ističe da bi domaći poljoprivredni proizvođači i zemljoradničke zadruge najviše bili oštećeni planiranom zabranom izvoza, jer bi ona uslovila pad cena strateških poljoprivrednih proizvoda  – koji su prethodne godine dostigli visoke tržišne cene, ali je zarada od njih potrošena na ovogodišnju setvu koja  je višestruko poskupela (usled poznatog enormnog poskupljenja mineralnih đubriva, kao i rasta cena goriva i svih repromaterijala).

Pored umanjenja aktuelnih tržišnih cena, zabrana izvoza može da utiče na umanjenje i budućih cena poljoprivrednih proizvoda iz ovogodišnje žetve i berbe, što može dovesti do toga da cene proizvoda ne pokriju troškove ovogodišnje proizvodnje, a što bi dovelo do velikih gubitaka kod poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga.

U Republici Srbiji 2021. godine proizvedeno je više 3,5 miliona tona pšenice, a do februara 2022. godine izvezeno je 681.459 tona pšenice, što znači da na domaćem tržištu i dalje ima oko 1,8 miliona tona pšenice, što je više nego dovoljno za sačinjavanje rezervi bez ograničenja izvoza. Više od polovine godišnjeg roda kukuruza kao tržišni višak odlazi u izvoz, pri čemu kukuruz predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije. Ali, zbog uništenog stočnog fonda u Srbji taj kukjuruz nema ko da jede, pa se on uglavnom izvozi. Međutim, zaboravlja se da se od kukuruza može u preradi dobiti čak 10.000 raznih artikala koji bi doneli mnogo više novca u izvozu nego što donosi izvoz samog kukuruza, a to je u 2021. godini bilo 557 miliona dolara;

Za potrebe obezbeđenja dodatnih zaliha svih strateških proizvoda, a naročito u periodima većih neizvesnosti na tržištu, postoji Republička direkcija za robne rezerve preko koje je potrebno obezbediti zalihe roba ukoliko se proceni da postoji potreba za dodatnim rezervama. U svim zemljama, pa je nekada tako bilo i u SFRJ, u robnim rezervama je uvek bilo najmanje 10 odsto potreba stanovništva za hranom.

Robne rezerve služe da intervenišu kada neke hrane nema dovoljno, ali i da otpue viškvoe kojih imamo nakon podmirenaj domaćih potreba. Cena koja bi se na ovaj način platila preko Direkcije, bila bi mnogo manja od potencijalne štete koju bi zabrana izvoza imala za poljoprivredne proizvođače i državni budžet. Pored štete koju bi pretrpeli domaći poljoprivredni proizvođači i zadruge u slučaju zabrane izvoza,  i  nacionalni budžet bi pretrpeo gubitak deviznog priliva od izvoza poljoprivrednih proizvoda čija zabrana izvoza se planira – a koji i dalje čine osnovu izvoza u poljoprivredi Srbije.

Predlog koji je dat u vezi sa potencijalnim ograničenjem uvoza mesa i drugih proizvoda koji dodatno dovode domaće stočare u nezavidan položaj, pa čak vode i do odustajanja od proizvodnje, u trenutnim uslovima privređivanja bi pomogao obezbeđenju nacionalne prehrambene sigurnosti — koje nema bez domaće proizvodnje.Navedeni predlozi u interesu su poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga, ali i u interesu potrošača i države – jer obezbeđuju nacionalnu prehrambenu sigurnost i sigurne devizne prilive od izvoza poljoprivrednih proizvoda u budżet Republike Srbije, bez ugrožavanja opstanka poljoprivrednika i zadruga na tržištu.

Ministar poljoprivrede u Valdi Srbije Bransilav Nedimović poručio je za javnost da je Srbije zemlja  hrane, ima dovolјno pšenice, kukuruza i u silosima i u robnim rezervama, ima dovolјno ulјa, brašna  i imaće i da podeli sa komšijama, obezbeđeno je i đubrivo. „Naši lјudi su Uzbekistanu dogovaraju nabavku đubriva za jesen, za proleće za setvu, za iduću godinu“, rekao je Nedimović.  Srbija će izaći u susret zahtevima zemalja u regionu za povećanim uvozom brašna i ulja, sve dok to ne ugrožava potrebe domaćeg tržišta. Zemlje u regionu tražile su od Srbije mnogo veće količine ulja i brašna od ranije ugovorenih. Plaše se za budućnost i to nije kritika. Oni žele da obezbede svoj narod.

Vlada Srbije usvojila je na izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se omogućava privrednim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, da se isporuka goriva može vršiti i utakanjem u posude u maksimalnoj količini do 60 litara.Na ovaj način, kako se navodi u saopštenju Vlade, omogućeno je, pre svega poljoprivrednicima koji kao sredstva za rad koriste poljoprivredne mašine, da nastave nesmetano obavljanje poslova. Vlada Srbije usvojila je i izmenjenu Odluku kojom se sirovo ulje od semena suncokreta ili šafranike izuzima od zabrane izvoza, a imajući u vidu da se ovaj proizvod ne može koristiti za dalju preradu u rafinisano suncokretovo ulje i da se najčešće koristi u industriji boja i lakova.

sTakođe, odlučeno je da se na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz, doda i rafinisano suncokretovo ulje. U kanistere poljoprivrednici mogu da natoče do 60 litara naftnih derivata. Vlada Srbije usvojila je na sednici izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se omogućava privrednim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, da se isporuka goriva može vršiti i utakanjem u posude u maksimalnoj količini do 60 litara. Na ovaj način, kako se navodi u saopštenju Vlade, omogućeno je, pre svega poljoprivrednim proizvođačima koji kao sredstva za rad koriste poljoprivredne mašine, da nastave nesmetano obavljanje poslova. Takođe, na ednici je odlučeno da se na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz, doda i rafinisano suncokretovo ulje.

Ovo je izjavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Novom Sadu. Kako je rekao, onoliko koliko je ugovoreno i koliko smatramo da možemo da damo, a da ne ugrozimo potrebe domaćeg stanovništva. To se najpre odnosi na članice Otvorenog Balkana, a onda na Crnu Goru i BiH. To su nam prvi susedi i o njima moramo da brinemo, i to ćemo da uradimo – kazao je Vučić.

Preti li svetu glad?

Sve što se dešava na pletni poslednjih meseci ugrozilo je snabdevanje mnogih zemalja. Postavlja se i pitanje preti li svetu glad? Upravo je skočila cena pšenice, kukuruza i soje. Rat već trese i planetu

Preti li svetu glad? Upravo je skočila cena pšenice, kukuruza i soje. Rat već trese i planet!

Rusko-ukrajinska kriza ugrožava globalno snabdevanje hranom

Eskalacija tenzija između velikih svetskih dobavljača hrane Rusije i Ukrajine verovatno će primorati kupce pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja da traže alternativne isporuke. Poremećaj bi mogao da podstakne svetske cene hrane koje su već blizu višegodišnjih maksimuma, upozoravaju stručnjaci.

Na ove dve zemlje, Rusije i UKrajine, pokazuju trenutno dostupni podaci, otpada oko 29 odsto svetskog izvoza pšenice, 19 odsto svetskih zaliha kukuruza i 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Trgovci su zabrinuti ova situacija moglo da utiče na kretanje useva i da bi moglo primorati uvoznike da zamene zalihe iz regiona.

„Prekidi u snabdevanju iz regiona Crnog mora će uticati na ukupnu globalnu dostupnost“, rekao je Fin Zibel, ekonomista za agrobiznis. „Kupci na Bliskom istoku i u Africi će tražiti alternativne izvore“.Podaci o transportu kompanije Refinitiv pokazali su da je oko 70 odsto ruskog izvoza pšenice otišlo kupcima na Bliskom istoku i u Afriku 2021. Godine.

Trgovci kažu da su neki kupci već preusmerili brodove drugim dobavljačima zbog zabrinutosti da bi izbijanje rata dovelo do dugih kašnjenja utovara. „Brodovi izbegavaju da uđu u Crno more zbog ratnog rizika“, rekao je trgovac u Singapuru, dodajući da „već dolazi do poremećaja u snabdevanju“.

Analitičari su upozorili da bi nedostatak zaliha iz regiona Crnog mora mogao da podigne potražnju za glavnim sastojkom hleba iz Sjedinjenih Država i Kanade.

Svetske cene hrane lebde na najvišem nivou u poslednjoj deceniji, vođene snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima.

Nedavno su fjučersi na pšenicu u Čikagu porasli za više od dva odsto, a kukuruz je dostigao sedmomesečni maksimum, a soja je takođe u porastu. Sva tri ključna sastojka za hranu i stočnu hranu su porasla za oko 40 odsto u odnosu na najniže vrednosti iz 2021. godine, što je povećano padom proizvodnje i snažnom potražnjom.

Upravo je skočila i cena pšenice u Evropi na rekordne nivoe. Dodatno, Rusija je do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru.

Eskalacija tenzija između velikih svetskih dobavljača hrane Rusije i Ukrajine verovatno će primorati kupce pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja da traže alternativne isporuke.

Poremećaj bi mogao da podstakne svetske cene hrane koje su već blizu višegodišnjih maksimuma, upozoravaju stručnjaci.

Na ove dve zemlje, pokazuju trenutno dostupni podaci, otpada oko 29 odsto svetskog izvoza pšenice, 19 odsto svetskih zaliha kukuruza i 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Trgovci su zabrinuti ova situacija moglo da utiče na kretanje useva i da bi moglo primorati uvoznike da zamene zalihe iz regiona.

„Prekidi u snabdevanju iz regiona Crnog mora će uticati na ukupnu globalnu dostupnost“, rekao je Fin Zibel, ekonomista za agrobiznis. „Kupci na Bliskom istoku i u Africi će tražiti alternativne izvore“

Podaci o transportu kompanije Refinitiv pokazali su da je oko 70 odsto ruskog izvoza pšenice otišlo kupcima na Bliskom istoku i u Afriku 2021.

Trgovci kažu da su neki kupci već preusmerili brodove drugim dobavljačima zbog zabrinutosti da bi izbijanje rata dovelo do dugih kašnjenja utovara„Brodovi izbegavaju da uđu u Crno more zbog ratnog rizika“, rekao je trgovac u Singapuru, dodajući da „već dolazi do poremećaja u snabdevanju“.

Analitičari su upozorili da bi nedostatak zaliha iz regiona Crnog mora mogao da podigne potražnju za glavnim sastojkom hleba iz Sjedinjenih Država i Kanade.

Svetske cene hrane lebde na najvišem nivou u poslednjoj deceniji, vođene snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima.

I poslednji podatak za jučerse na pšenicu u Čikagu porasli za više od dva odsto, a kukuruz je dostigao sedmomesečni maksimum, a soja je takođe u porastu.  Sredinommarta došlo je dao zastoaju urastu. Ipak, analize pokazuju das u sva tri ključna sastojka za hranu i stočnu hranu su porasla za oko 40 odsto u odnosu na najniže vrednosti iz 2021. godine, što je povećano padom proizvodnje i snažnom potražnjom.

Ugroženi proizvođači ulja i mlinari!

Upravo je skočila i cena pšenice u Evropi na rekordne nivoe. Dodatno, Rusija je do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru.

Cena pšenice nikad viša, prolećna setva nikad skuplja, a izvoz brašna zabranjen? Zamislite sada jednog proizvođača koji ima disperziju proizvodnje i na zalihama robe, čija je cena na berzi nikada bolja i umesto da je proda, on za setvu mora da se zaduži, kaže predsednik novosadske  „Žitounije“ Zdravko Šajatović. Vlada Srbije uvela je zabranu izvoza pšenice, kukuruza, pšeničnog brašna i suncokretovog ulja, da bi kasnije dozvolila izvoz rafinisanog ulja u bocama. Međutim, ovom zabranom i dalje su jako ugroženi sami proizvođači, ali i mlinari. Protiv zabrane izvoza je Udruženje mlinara i proizvođača testenina Žitounija. U razgovoru za Hrvatsku riječ predsednik ovog udruženja Zdravko Šajatović kaže da su mlinovi puni brašna i da je zabrana izvoza udarac na mlinare, a posredno i na proizvođače pšenice.

„U mlinovima trenutno ima zaliha brašna toliko da ne znamo šta ćemo s njim. Sada je bila prilika sve viškove brašna prodamo po cenama koje nisu nikad više. Popravili bi mlinovi malo svoj bilans, budući da već rade sa gubicima, jer je cena malih pakovanja brašna ograničena“, kaže Šajatović.

                  (Autor je analitičar i publicista)