Izvoz robe, ljudi i usluga

Ovim redosledom Srbija ostvaruje svoje devizne prilive. U 2009. godini od izvoza robe priliv je izneo 6 milijardi evra (7,4 u 2010.), od doznaka 3,5 milijardi (3,6), a od usluga 2,1 (2,6 u 2010. godini).

Podatke iz 2009. godine sam naveo jer ukazuju na posledice krize i uticaj ovih vrsta prihoda na stabilizaciju ekonomije: u odnosu na 2008. godinu robni izvoz je smanjen za 19,8%, usluga za 6,3%, dok je priliv doznaka povećan za 37,3%. Znači, pad standarda preostalih stanovnika Srbije ublažen je povećanim prilivom doznaka odseljenih, bivših, stanovnika.

Podaci popisa stanovništva krajem ove godine daće nam informaciju koliko je Srbiju napustilo stanovnika od 2002. godine. Pretpostavljam oko 90.000, ili po deset hiljada godišnje. Pošto je godišnji broj rođenih oko 70 hiljada, to znači da, u proseku, svaki sedmi stanovnik napusti Srbiju u uzrastu od 20. do 30. godine, nakon završetka srednje škole ili fakulteta. U proseku, jer svakako stvarni podaci bitno odudaraju od ovakve uprošćene slike.

Interesantno je uporediti podatke o izvozu usluga sa podacima o robnom izvozu. Poznato je da se najveći izvozni prihodi ostvaruju izvozom gvožđa i čelika. Ali  da pad izvoza ovih proizvoda (i obojenih metala) najavljuje prelivanje krize u Srbiju. Dogodilo se to u leto 2008. kao što se i sada događa.

Izvoz gvožđa i čelika (carinska šifra 72) smanjen je sa 1.034 miliona evra, u 2008. godini, na 484 miliona u 2009. godini, da bi u prošloj dostigao 794 miliona.

Izvoz „ostalih poslovnih usluga“ vredeo je 786 miliona evra u 2009. godini, preko 800 miliona u prošloj godini. Po 600 miliona evra je prošle godine registrovano od saobraćaja i turizma. Pri tome, ni jedna od pomenute tri grupe usluga nije imala velikih oscilacija u godišnjim vrednostima prihoda, poput gvožđa i čelika ili obojenih metala.

Od građevinarstva prihod je izneo 174 miliona evra u prošloj godini, što je uporedivo sa izvozom električne energije (179 miliona) ili kablova (158).

Od izvoza ličnih, kulturnih i rekreacionih usluga (122 miliona u 2009. godini) ostvaren je priliv kao od naftnih ulja ili aluminijumskih ploča.

Izvoz kompjuterskih i informacionih usluga, i izvoz komunikacionih usluga vredeli su po 100 miliona evra i znatno su više vredeli od izvoza podnih obloga, pšenice ili suncokretovog ulja…

Bitna razlika između izvoza usluga i robe je u udelu novostvorene vrednosti u ukupnom izvozu; kod usluga je bitno veći udeo. Doznake, naravno, predstavljaju čistu novostvorenu vrednost bez uvoznih komponenti.

Sad, još kad bi imali more, ili kada bi uvezli Kineze ili Vijetnamce da rade umesto nas, gde bi nam bio kraj.