Украјина, уз Рио Тинто, угрожава Западну Србију

Да је Србија у опасности од рударских термита на већем делу своје територије, то је већини њених становника познато. Оно што је мало коме познато, можда произвођачима малина то постаје, јесте чињеница да Украјина постаје велики извозник смрзнутог бобичастог воћа са великом вероватноћом да за десетак година Србију детронизује.

Вредност светског извоза смрзнутих малина, купина, дуда, рибизле и огрозда била је рекордна у 2015. када је износила 952 милиона евра да би се у 2020. приближила том рекорду са 919 милиона евра. У 2021. је вероватно премашена вредност од једне милијарде евра.

Србија је имала удео у укупном светском извозу између 23% (у 2008) и 30% све до 2016. да би од 2017. имала удео већи од 30% и у 2020. је постигла највећи удео са 32,5%. Пољска и Чиле су се приближавале вредности извоза Србије у 2008. али су постепено губиле трку и у 2019. и у 2020. је Србија имала већу вредност од њихове збирне вредности извоза.

Ово су одлични подаци о српској доминацији у извозу малина, али опасност долази из Украјине.

Украјина је први пут премашила вредност извоза од једног милиона евра у 2012. да би већ у 2014 имала 3,6 милиона, у 2015. је повећала на 6,7 милиона па следи раст на 11,1 милиона у 2016, затим на 16 милиона у 2017. и у 2018, на 20,3 милиона у 2019. и великих 38,6 милиона у 2020. Тако је Украјина постала пети светски извозник смрзнутих малина, купина и рибизли уз вероватно преузимање четвртог места од Немачке у 2021. години.

Украјина је експанзију извоза остварила по дампинг ценама јер је јединична цена извоза била око 1,1 евра по килограму све до 2018. док се просечна светска цена кретала у распону од 1,5 до 2,1 евра. Тек је у 2019 (1,36 евра) и у 2020. (1,81) кренула да се приближава и достиже светску цену.

Украјина не пријављује месечне вредности спољне трговине па ће њени резултати у извозу смрзнутог бобичастог воћа бити познати тек за три-четири месеца.

Из података за 9 месеци може се видети да је Србија остварила нову рекордну годишњу вредност извоза, након 299 милиона евра у 2020, од преко 350 милиона евра. Пољска има раст за 49,2% а Чиле само 2,2% па су њих две заједно и даље главни конкуренти Србији. Босна и Херцеговина је избила на четврто место у свету и у њеним подацима је већински извоз Републике Српскe.

За резултате Украјине ћемо морати да сачекамо.