СВИЛОШ, СРЕМ: Село воле само преко викенда

Једини пројекат који је реализован протеклих деценија било је 2021. године када је након три деценије чекања асфалтиран државни пут другог А реда у дужини од два килоиметра у селу СВИЛОШ у Срему. Странке у селу се такмиче, ами обични људи не водимо рачуна о њима, драго нам је кад неко уради нешто за општу добробит, каже први човек села Богдан Алексић. Село карактерише старост , има око 100 становника, и у њему све је мање свадби. Нажалост, имамо 40 момака за женидбу. Али, данашње девојке неће да се удају и да овде живе, на селу. Све одоше у град. Опет градске девојке село воле само за време викенда, када долазе у госте, констатује Алексић.Сeлo имa стoтину стaнoвникa и чeтири фирмe!

Постоје две занимљиве легенде када се говори о Свилошу. Прва каже да су житељи Свилоша, који су се некада претежно бавили овчарством гајило тако добре овце  тако да су добили име  по изузетно квалитетној вуни која је личила на свилу. Друга легенда о настанку овог села из каснијег периода. Када је за време своје владавине Марија Терезија на својој кочији пролазила кроз село, па јој је отпао точак. Њену молбу да се кочија оспособи тадашњи мештани Свилоша су одбили, те је Марија изјавила да у овом селу живе сви лоши!

Село се у књигама помиње 1687. године, а постоје и други подаци на које се указује да је 1477. године постојао Велики и Мали Свилош, те да су његови господари били браћа Јакшићи. Ископине су нађене у околини села ионе доказујуда Свилош постоји још од доба Римљана. Мало се ради на инфраструктури, готово ништа, кажу у селу. Изгховор је – Корона. У селу постоје сви услови за пристојан живот, додаје Алексић. Ту је основна школа од првог дочетвртог разреа, амбуланта, две продавнице, дом културе… Ипак, из године у годину је све мање становника. По броју има неколико стотина, али на спавању јако мало! Има доста викендаша, старих људи, који долазе када је лепоо време. Имамо проблем са снабдевањем са пијаћом водом. Током лета пуно се троши, притисак је слаб. Зими је обрнута ситуација, додаје Марко Петровић, житељ Свилоша. Ето, сељаци су угасили и фарме, јер немају воде за стоку. Лети нас снабдевају за личну поторшњу, а то значи да воду довозе са  са цисгернама. А, ако нема стоке, нема шта да се прода, па нема ни пара за живот. (Б.Г.)