Потрошња домаћинстава у ЕУ и Србији у 2020. и у периоду од 2001. до 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о потрошњи домаћинстава у чланицама ЕУ у 2020. У тој години лична потрошња у ЕУ је смањена без преседана за 8% у односу на 2019. У свим чланицама ЕУ је смањена потрошња домаћинстава.

Највеће годишње смањење потрошње смањено је од када постоји временска серија услед ефеката пандемије COVID-19. Мере социјалног дистанцирања, ограничења влада на кретање људи и не-есенцијалне економске активности тешко су погодили личну потрошњу.

Када се пореди 2019. са 2020. највеће смањење је имала Малта (-22%), затим Хрватска, Шпанија и Грчка (све око -16%). На другој страни најмање смањење имале су Словачка и Данска (обе око -2%), затим Литванија и Пољска (обе око -3%).

Србија је имала најмање смањење личне потрошње од -1,2% у 2020. и ово је одличан резултат. Ипак, тај резултат, треба да буде сагледан у дужем временском периоду. За Србију постоје подаци од 1995. и од те године до 2001. лична потрошња је повећана за мање од 1%. Од 20 година након 2000. у Србији је лична потрошња је повећана у 12 а смањена у 8 година. У првој деценији 21. века потрошња је повећана у 7 а смањена у 3 године а у другој деценији је повећана и смањена у по 5 година.  Са приложеног графикона се може видети да динамику личне потрошње можемо поделити на два под-периода: до светске економске кризе у 2008. и након ње. Од 2000. до 2008. лична потрошња је имала изузетно брзи раст и након ње је она стагнирала. До 2008. је лична потрошња повећана за 56,3% и од 2008. до 2020. она је повећана само за 1,4%.

Из приложене табеле о годишњим променама личне потрошње може се видети да је Србија имала највише година са падом личне потрошње, док су Мађарска и Грчка имале смањење личне потрошње у седам година. Лична потрошња је први и једини пут смањена у 2020. у седам земаља и то у: Норвешкој, Пољској, Шведској, Швајцарској, Белгији, Француској и Аустрији.

Лична потрошња у ЕУ је у 2020. била за 1,9% већа него у 2010. док је у односу на 2001. повећана за 13,3%. У Србији је лична потрошња повећана за 5,5% и за 59,5%. У ЕУ је лична потрошња стагнирала у целом периоду док је у Србији она имала динамичан раст до 2008.

У односу на 2010. динамичнији раст личне потрошње од Србије имало је 20 земаља док је 11 земаља имало спорији раст од Србије при чему је 7 земаља имало мањи ниво него у 2010. У односу на 2001. већи раст личне потрошње у односу на Србију имало је седам земаља: Румунија, Литванија, Бугарска, Пољска, Летонија, Естонија и Словачка. Норвешка (+57,2%) и Исланд (+57,1%) су имале мало мањи раст од Србије, али са много мање година у којима је лична потрошња смањивана, Норвешка само у 2020. а Исланд у шест година.

На основу приложених података можемо закључити да је:

1. Одличан податак да је у 2020. Србија имала најмањи релативан пад личне потрошње у 2020.
2. Велики раст дугова предузећа и становништва довео је до брзог раста личне потрошње до 2008. и утицао је на дугорочну стагнацију након те године.
3. Садашње задуживање државе, предузећа и становништва условиће дугорочну стагнацију и у трећој деценији 21. века.