SKUPA MINERALNA ĐUBRIVA: Ugrožavaju opstanak stočara

Očekujući troškovi za prolećnu setvu na oko 2,5 miliona hektara u Srbiji kukuruza i uljarica u ovom času su nepoznati. Najbližu računicu ratari imaju za setvu kukuruza, koju treba obaviti na oko million hektara, gde porede ostvarenu dobit prema potrošnji za prolećnu stevu. Iako su otkupne cene za žitarice mnoge ratare obradovale,  kada su se sada suočili sa novim cenama i nedostatkom mineralnih đubriva, kao i potrebnim izdvajanjem za seme i dizel gorivo, mnogi su se zabrinuli i razočarali. Neizvesnost je ušla i među stočare, jer, kako to dobro znaju, bez ratarske proizvodnje nemaju uslove za opstanak svoje proizvodnje.

Grube računice pokazuju da će ratari samo za gorivo za setvu kukuruza, na površini od oko  900.000 hektara, potrošiće više od devet milijardi dinara. Ako bi uspeli da utroše neophodne količine mineralnog đubriva za razvoj kukuruza, tokom vegetacije, potrebno im je najmanje 360.000 tona različitih vrsta  ove materije. Optimalan trošak za ovu agrarnu meru iznosio bi preko 300 miliona evra.

Do prve prihrane pšenice  među poljoprivrednicima vlada iščekivanje o neophodnoj potrebi mineralnog đubriva i prihvatljivim cenama. Izdvajanje za ureju – 12.000 dinara za tonu, kako kažu ratari, najavljuje skupu i „posnu” setvu. Ratari su izračunali da sa slabije ostvarenim prinosom kukuruza, po sadašnjoj ceni, moraju izdvojiti najmanje polovinu dobiti za novu setvu (ukupne troškove), dok oni sa prinosom od 7000-8.000 kg po hektaru za novu proizvodnju će izdvojiti trećinu dobiti. Prema istraživanju „AgroServis plus”, postoje gazdinstva sa većim brojem stoke  (Šumadija, Stig, Zlatibor…) koji kukuruz koriste kao noseću komponentu u ishrani, a nisu uspeli u pripremi zemljišta za prolećnu setvu primeniti sva pravila pre zimske brazde. Njih brine i to što nemaju informaciju o tome da li će biti pred prolećnu setvu dovoljno mineralnog đubriva i po povoljnoj ceni. Poljoprivrednici računaju na kupovinu đubriva od najavljene ponude od 100.000 tona. Trgovci i proizvođači mineralnog đubriva u zemlji nemaju ni približno tačnu količinu ovog proizvoda u ponudi. Tvrde da se taj lager kreće od 200.000-300.000 tona, ali o kojoj vrsti je reč, nije poznato. Pored uree ratarima je potreban i KAN, koga gotovo i nema na lageru.

O početku rada i proizvodnji mineralnog đubriva za ratare u azotari Pančevo niko i ne govori, jer njena dnevna potrba za proizvodnju svodi se na 1.400.000 kubnih metara gasa. Da bi proizvela 100.000 tona mineralnog đubriva ovoj fabrici je potrebno oko 90 dana. Njeno aktiviranje u jeku zimske sezone je praktično i nemoguće i nabavku mineralnog đubriva naši uvoznici bi trebalo da potraže na drugoj strani. Najbrže i najefikasnije našim ratarima pomogao bi uvoz iz Ruske Federacije, što bi značilo da se Srbije izuzme iz zabrane izvoza mineralnog đubriva. Ovo pravilo se primenjuje od 1.decembra 2021. godine. Ratari imaju i još jednu mogućnost, istina nesigurnu i skupu, a to je momentalna kupovina mineralnih đubriva potrebnih za prolećnu setvu, bez razlike na visoku cenu. Ukoliko se i aktivira, posle tri godine pauze, azotara u Pančevu, najverovatnije, počeće sa radom nakon prestanka grejne sezone, a to znači da će ratari na đubrivo ovog proizvođača moći da računaju za jesenju setvu. (B. Gulan)