Божић са Новаком Ђоковићем у срцу и мислима

О потреби да Новак Ђоковић не учествује на отвореном првенству Аустралије већ је писано (линк). Чак и да је тихо ушао у Аустралију, без објаве да полази на пут, био би понижен, затворен, протеран, без сумње.

Новак Ђоковић већ 15 година делује као најјача вакцина против аутошовинизма и за самопоштовање српског народа. Неком је то трећина живота, млађима је то готово цео живот уз родитеље који га на ТВ-у гледају и навијају.

Са корона закључавањем постао је вакцина против светског лудила и након отказивања Вимблдона, избацивања са отвореног првенства Америке ово је био логични след даљег спречавања највећег тенисера у историји да обара рекорде и да плени људскошћу.

Да више не одигра ни један тениски меч, он је највећи тенисер и један од највећих људи данашњице, без сумње. Пустимо англо-америчка излуђивања статистикама. Победити на стотинама мечева где руља звижди против њега и навија за свакога само да му види пораз и пад, много пута више вреди од сваког освојеног грен слема Федерера или Надала.

Данас, на Божић, први пут сам запалио свећу за здравље неком ко није члан породице. Само добро здравље желим људини која нам је свима оплеменила животе и пружила нам непоновљиве тренутке радости.

Жив нам био Ноле, постао си светски симбол отпора злу којим смо окружени и чије последице сваки дан осећамо. Твоја борба на тениском терену и ван њега свима нам је пружила снагу да се још мало боримо.