Евростат: Колико воћа и поврћа једете дневно?

У 2019. години један од троје људи (33%) у ЕУ није уносио воће или поврће током дана и само је 12% становништва конзумирало препоручених 5 порција дневно. У просеку, више од половине становништва ЕУ (55%) је рекло да је уносило једну до четири порције воћа и поврћа дневно.

Међу чланицама ЕУ највећи удео становништва са пет и више порција воћа и поврћа имала је Ирска (33%), затим Холандија (30%), Данска (23%) и Француска (20%).

Најмањи унос су имали у Румунији, где је само 2% становништва имало најмање 5 порција воћа и поврћа, затим Бугарска и Словенија (обе по 5%) и Аустрија (6%).

Жене чешће уносе воће и поврће од мушкараца: у просеку 58% жена је јело једну до четири порције у односу на 51% мушкараца. Исто је био случај и код уноса пет и више порција (15% према 10%).

Извештај је показао да су мушкарци више него жене избегавали унос воћа и поврћа (39% према 27%).

За Србију нема података у 2014. а за 2019. нема података за УК, па испада да су Срби заменили Енглезе у простору ЕУ интереса за јавно здравље.

По овом критерију, проценту становништва које уноси пет и више порција воћа и поврћа, Енглези, са Шкотима, Велшанима и Ирцима у УК, су најздравији народ у Европи. То се очигледно потврђује по руменом тену становника краљевских острва.

Срби су са 8,1% становништва са пет и више порција воћа и поврћа били најсличнији Мађарима (8,2%) и мањи удео од нас имали су у 8 чланица ЕУ и у Турској.

У Србији 44,6% становништва није имало ни једну порцију воћа или поврћа у току дана у време ове здравствене анкете у 2019. Лошији показатељ од Србије имало је само пет чланица ЕУ и то: Румунија (73,6%), Летонија (53,9%), Чешка (48,2%), Луксембург (48,1%) и Бугарска (44,6%).

Грчка је једина земља у истраживању код које је већи удео мушкараца него жена који су имали пет и више оброка воћа и поврћа у току дана. Најмању разлику у корист жена имале су Кипар, Хрватска, Турска, Румунија, Бугарска, Мађарска и Србија. Ово су све земље, изузев Грчке, које су биле испод просека ЕУ (12,4%) са становништвом које је уносило 5 и више порција воћа и поврћа па би ову појаву могли назвати „једнакост у сиромаштву“ а не равноправност полова. Највећу разлику имале су Енглескиње праћене Данкињама, Финкињама, Иркињама и Немицама.