MALINE U SRBIJI: Unaprediti kvalitet proizvodnje

Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona, 2021. godinu obeležila je najveća otkupna cena do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu, povećana je vrednost izvoza, ali se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja, istaknuto je na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u PKS. Malina se sad u srbijui gji na oko 14.000 hektara, mada nbeupućeni govore da ih pod zasadima još uvek ima 10.000 hektara više.  Dugo se nalazila na oko 15.000 hektara, potom jue došlo do velikog interesovanja u Vojvodini pa su površine bile zvanično povećane n oko 21.000 hektara. Kada je naišla kriza one su sad značajano smanjen. Pad proizvodnje posledica je nepovolјnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilјa.

,,Tokom 2021. i 2020. godine, kako objašnjavaju prerađivači i izvoznici maline, u svetu je izražen značajan deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća. Za 10 meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. I dalјe su vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu Nemačka, Francuska, UK, Belgija i SAD, gde se ove godine postiže znatno veća cena nego u evropskim zemlјama“, kaže Božo Joković, direktor prve složene zadruge u Srbiji ,,Agro eko voće“ u Arilјu koja objedinjuje proizvođače maline.

Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena  u 2021. godini prema kupcima u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća. Kompanije koje su učestvovale na sastanku, a istovremeno su najveći izvoznici maline iz Srbije, jedinstvene su u stavu da je neophodno najpre utvrditi realne površine pod zasadima maline kao i količine koje se proizvode na godišnjem nivou. Ova godina je ukazala da treba posvetiti posebnu pažnju načinu planiranja proizvodnje u narednoj godini kako bi se blagovremeno pripremili na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena đubriva, rasta cene energenata, radne snage i ostalih inputa ne samo u primarnoj polјoprivrednoj proizvodnji već i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.

Ono što je svakako pored cene okarakterisalo ovogodišnju sezonu berbe i otkupa maline, jeste i to da je primećen veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkuplјivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.

Ovogodišnji rod maline, prema procenama Prvredne komore Srbije, bio je između 80.000 i 90.000 tona. Za deset meseci tekuće godine crveno zlato iz Srbije izvezeno je u vrednosti od 290 miliona evra, za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. I dalje su vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i SAD, gde se ove godine postiže znatno veća cena nego u evropskim zemljama.

“Ovu godinu obeležila je najveća otkupna cena do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu, povećana je vrednost izvoza, ali se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja”, istaknuto je na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije. Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja, navodi se u saopštenju PKS. Tokom 2020. i 2021. godine, kako objašnjavaju prerađivači i izvoznici maline, u svetu je izražen značajan deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, koji je prevashodno uslovila ogromna potražnja izazvana pandemijom korona virusa i znatno umanjen rod u ostalim zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.

Ovogodišnji rod znatno manji

Podaci malinara i Privredne komore Srbije kada je reč o ovogodišnjem rodu, po svemu sudeći se ne slažu. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kaže da je na terenu situacija, drugačija nego što je prikazuju zvaničnici. “Ove godine rod je bio ispod 50.000 tona. Poražnja je ogromna, ali je ponuda bila manja nego 2012. godine, kada smo imali prosečan rod od 86.000 tona. Cena se kretala oko 400 dinara za vilamet, a što se tiče sorti kao što su fertodi i miker, oni negde imaju tu cenu od 430 do 450 dinara”, kaže Radović za Biznis.rs i dodaje da je potražnja za malinom i danas neverovatna.  

Ipak, ono što je, nije išlo na ruku ovogodišnjem rodu su vremenske neprilike, ali i rast cena repromaterijala, nafte i sveukupna poskupljenja. “Ova godina je bila katastrofalna zbog elementarnih nepogoda i suše. Sledeće godine imaćemo manji rod nego 2021. godine i ukoliko on bude od 25.000 do 30.000 tona biće odlično”, ističu proizvođači.. Kada je reč o ceni i uslovima koji na nju utiču, kažu proizvođači, očekuje da će ona sledeće godine biti veća i po paritetu cena repromaterijala. Mineralno đubrivo, koja je među osnovnim karikama cene koštanja, bilo je od 30 do 40 dinara na teritoriji cele Srbije. Sada je najjeftinije od 70 do 180 dinara po kilogramu. Drugo, poskupelo je gorivo, preparati od 50 do 300 odsto, radna snaga, a tu su i vremenske nepogode koje su uticale na same stabljike i rod.

“Kada se sve uzme u obzir, cena maline ne može da bude manja od 600 do 800 dinara po kilogramu naspram materijala, hemije, agrotehničkih mera koje moramo da primenimo. Kada se napravi kalkulacija, sve i da cene hemije i repromaterijala nisu otišle gore, rod bi bio manji zbog loših vremenskih uslova”, dodaje Radović.

Cena po kilogramu već sada od 750 do 800 dinara

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije savetuje malinare da uzimaju zdrav sadni materijal. On podseća da za sertifikovan sadni materijal država daje 90 odsto podsticaja.

“U Srbiji imate dve vrste poljoprivrednih proizvođača. One koji žive i preživljavaju od same maline i kojima je to osnovna privredna grana u brdsko-planinskim predelima i koji to moraju da rade kako bi pokrili neke svoje troškove i platili obaveze i one koji su zaposleni, i koji to rade iz hobija. Oni koji od toga rade i žive oni moraju da rade kakvi god uslovi budu bili”, ističe Radović i dodaje da je cena ove godine bila solidna, a da će i sledeće biti dobra.

“Cena će biti dobra, neću reći odlična. Moja predviđanja, na osnovu kalkulacija i cene po kojoj se sada prodaje rolend, a rod ove maline je u 2021. godini bio fenomenalan i mi smo je prodavali za 400-420 dinara, dok je hladnjačari sada prodaju izvoznicima i inostranim kupcima po 750-800 dinara. Onda možete da zamislite koja cena će biti u februaru ili martu 2022. godine. Tražićemo da akontna cena bude 600, a krajnja 800 dinara. Mislim da je to realno, a ne nešto astronomski. To je nešto što svet i Evropa plaćaju. Kod nas u Srbiji se potroši svega do tri procenta maline”, zaključuje Radović. (B.G)