ЖЕНЕ НА СЕЛУ: Стуб кућа, а без плата

За жене кажу да су стуб куће, а то посебно потврђују оне на селу. Углавном нису власнице имања, често раде и мушке послове, а за свој рад најчешће нису плаћене. На њихов Светски дан, 15. октобар, указује се како живе и са чиме се суочавају када покрећу посао. Посебно се указује на важност сеоских жена у унапређењу пољопривредног и руралног развоја широм света, али и на проблеме са којима се суочавају. Судећи по пословима које обављају, бити жена на селу, кажу, скоро је исто као и бити мушкарац.

Миланка Марковић, поред свакодневних обавеза око стоке и ручка, са супругом одлази и на њиву и у секу дрва. „Ви морате са мушкарцима бити барабар, ви морате са њима свугде бити, а они са вама свугде нису, јер таква је природа посла, а друго, свака жена на селу ради све од тешког физичког посла до лепих и лаких послова“, изричита је Миланка Марковић из Завлаке. Жене из руралних крајева углавном нису запослене, а за свој рад код куће нису плаћене, јер се он, кажу, подразумева. А, оне ретке које нађу посао, и даље чекају исте обавезе. „У селу једино две жене раде поред имања које имају и тих обавеза кући, а иначе су незапослене из разлога што имају велика пољопривредна газдинства. Жене на селу иако пуно раде, значи њима за тај рад нико не плаћа“, истиче проблеме Славка Илић из Кржаве.

Изузетак жене власнице газдинстава

Изузетак представљају и оне жене које су власнице газдинства (таквих је 14 одсто у Србији), јер се и даље традиционално одричу наследства у корист мушких чланова породице. Вера Вујковац из Беле Цркве пре неколико година успела је да се избори за своја права и започне производњу јагоде. „Мени су моји родитељи уступили земљу, они су мени велика подршка, значи код мене је тата човек који разуме све и није му проблем што ће се газдинство водити на мени. Док код нас у селу не подржава се жена тако, ја кад сам прва отворила газдинство то је био баук, што ја, што није отац или што није син“, објашњава Вера Вујковац из Беле Цркве.

Kроз удруживање неке жене успеле да покрену сопствени бизнис

У нашој земљи већ неколико година уназад оснивају се удружења која имају за циљ да оснаже жене на селу. Велики број њих на тај начин је прошао информатичке и предузетничке обуке, јер статистика показује да су жене из руралних крајева често недовољно описмењене и да не знају која су њихова права. Kроз удруживање, неке су успеле и да покрену сопствени бизнис.

„Сада имамо 22 пластеника у којима гајимо поврће, поделили смо 40.000 сертификованих садница, 20 жена је добило по 2.000 садница, тако да имамо прераду и воћа и поврћа“, навела је Малина Станојевић, председница Удружења жена „Сачувајмо село“ из Прибоја.

Марија Уечански каже да Удружење жена „Банатско јагње“ Бока постоји од 2016. године.  Дошли су на идеју да, како је објаснила, пошто се вуна баца, као природан материјал да је употребе и искористе.

Жене из руралних крајева, наводе, и да су села у Србији опустошена, углавном због лоше инфраструктуре, али и тешког и мукотрпног рада који најчешће није довољно плаћен. (Б.Г.)