BAUK INFLACIJE

Posle niza tekstova i analiza o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na ekonomsku politiku i ostale društvene i socijalne aktivnosti, kao i na moguće posledice u budućnosti u nastavku analize biće naglašen uticaj svih dosadašnjih posledica na inflaciju. Zašto je problem inflacije sada u fokusu analize. Pre svega jer je inflacija kao pojava posledica a ne uzrok ekomomske i privredne neravnoteže.

Vredi podsetiti da su u vremenu još uvek aktuelne pandemije centralne monetarne vlasti SAD, Evropske unije, Japana, emitovale enormne količine svežeg novca u cilju prevazilaženja trenutnih posledica pandemije kroz smanjenje ekonomske aktivnosti, pada zaposlenosti,velikih potreba u oblasti socijalnog i zdravstvenog zbrinjavanja stanovništva i sl. Labava monetarna politika je uslovila rast dugova privrede, stanovništva i javnog sektora do meteorskih visina. Pad tražnje pre svega investiconih dobara i sirovina kao poslednica pada aktivnosti  zapadnih privreda u 2020 godini je uslovio da se cene energenata, metala i ostalih sirovina svedu na istorijski najniže nivoe. Popuštanjem mera i inteziviranja ekonoskih i privrednih aktivnosti je uslovilo nagli rast tražnje, što se bolje može shvatiti kao šok na strani tražnje i gde je osnonvni aksiom da je ponuda na kratki rok nefleksibilna i da se u uslovima veće ponude novca, šok na strani tražnje ’’pegla’’ rastom cena. Svedoci smo da naročito od početka 2021 godine imamo enormno veliki rast cena osnovnih inputa koji do sada u tako kratkom roku nije zabeležen. Slikoviti prikaz ovih konstatacija je dat u sledećim grafikonima i tabelama.

Rast osnovnih poljoprivrednih proizvoda u 2021. godini

Svi esencijalni poljoprivredni proizvodi koji se upotrebljavaju uglavnom kao osnovne komponente u industriji hrane su doživele izrazito veliki rast cena. Rekorderi su kafa, šećer, palmino ulje, pamuk.

Slična situacija je i kod cena metala u dolarima

Svako najzačajniji pokazatelj ovih kretanja je cena aluminijuma  gde je rast cena preko 50% i kobalta od preko 65%

Kod energenata situacija je sledeća:

Izvor: indexmundi.com

Kod čelika podaci su dati na bazi izvoznih cena u kineskim RMB juanima kako je zvanično prikazano na sajtu tradingeconomics.com

Detaljnija statistika kretanja cena metala je data na sajtu londonske berze ali smatram da su ovi pokazatelji sasvim dovoljni za samu temu analize

Interesantno je pogledati još nekoliko zanimljivih činjenica. Pre svega prirodni gas gde je Evropa direktno u najvećoj meri naslonjena na Rusiju. Imajuči u vidu višegodišnje ekonomsko ’’mučenje’’ ove države od strane SAD i EU sada se potvrđuje ona nardona ’’ničija nije gorela do zore’’. Da li je korona uslovima preraspodelu ekonomske moći sa virtuelne na realnu ekonomiju. Rusija je energetski gigant, Kina je proizvodni gigant. U oblasti energetskih sirovina SAD i Rusija dominiraju, u oblasti proizvodnje čelika Kina, Aluminijuma daleko isred Nemačke dominira takođe Kina i sl.

Definivan savez Kine i Rusije uz Indiju i Brazil (proizvodnja hrane, pre svega mesa) će sigurno kreirati novu geoekonomsku kartu sveta.

Da se vratimo problemu inflacije.

Inflacija se može najslikovitije objasniti kao jedno bolesno stanje, kao i visoka temepratura kod čoveka. Govori o poremećaju ali ne i o uzrocima bolesti, posledica upala je visoka temperatura ali tek naknadnim analizama se vidi zbog čega je nastala.

Dugo problem inflacije praktično nije bio tema svetske ekonomske i monetarne politike. Pre svega njom se urpavljalo uglavnom preko monetarne politike i već dve decenije dominatog koncepta monetarne politike kroz targetiranje monetarne politike u osvarenju ciljane inflacije. Taj koncept je primenila i Narodna bankaSrbije još 2006 godine. Smatralo se da u uslovima niskih proizvodnih cena porastom produktivnosti i tehnološkog napretka nema opasnosti od inflacije troškova već treba kontrolisati inflaciju tražnje. (uzrok inflacije prekomenra tražnja)

Osnovna podela inflacije je na inflaciju tražnje i inflaciju troškova i stukurnu kao kombinaciju inflacije tražnje i inflacije troškova

•          Inflacija – posledica prevelike količine novca u opticaju → višak tražje u odnosu na ponudu → rast cena koji ih uravnotežuje omogućavajući realizaciju celog društvenog proizvoda

•          Fišerova formula:                  

     MV=PT                 (V-const, T-mala elastičnost proizvodnje, M-Novčana masa, P-opšti nivo cena);            2MV=2PT   → ravnoteža se uspostavlja na višem nivou cena

•          Novčana tražnja = efektivna +platežno sposobna tražnja, efektivna novčana tražnja vrši pritisak na robne fondove

•          Uzroci prevelike novčane mase:

• Zaduživanje države kod CB za pokriće deficita
• Zaduživanje za investicije kod CB
• Zaduživanje privrede za obrtna sredstva
• Prekomerna zaduženost stanovništva
• Naglo deblokiranje blokiranih delova monetarnog volumena (tezaurisani novac)

Dve najpoznatije teorije inflacije tražnje su neokvantitativna i kejnzijanska

Neokvantitavina teorija inlacije

•          Posledica rasta novčane mase iznad stope rasta nacionalnog dohotka

•          Kapitalistička privreda je stabilna, kriza- egzogeni poremećaj, inflacija- isključivo monetarni fenomen

•          Promena količine novca kroz porast likvidnosti deluje na kamatne stope → promene izdataka privrednih subjekata → porast tražnje i cena direktno ili indirektno čpreko porasta proizvodnje i zaposlenosti)

•          ODGOVORNOST CB: Monetarne vlasti direktno kontrolišu promene novčane mase

→ stopa rasta cena direktno zavisi od monetarne politike (ekspanzije)

Kejnzijanska teorija inflacije-krakteresitike:

•          Inflacija- posledica razvoja kapitalističke privrede a ne novčanog opticaja → uzrok porasta cena je na strani ponude.

•          Kapitalistička privreda nije stabilna, postoji asimetrija u reagovanju proizvodnje i cena prema agregatnoj tražnji. Pad AD- smanjuje zaposlenost, zbog neelastičnosti nadnica nadole manjim delom se smanjuju cene

•          Cene su determinisane troškovima reprodukcije, a oni troškovima rada. Troškovi proizvodnje formiraju se nezavisno od agregatne tražnje.

•          Brži porast dohotka od produktivnosti rada →inflatorni impuls koji preko porasta troškova inputa dovodi do porasta cena

•          Glavni efekat porasta količine novca je na ekspanziju privredne aktivnosti i zaposlenosti!

•          Inflacija- zbog porasta agregatne tražnje koja se ne može realizovati kroz porast proizvodnje na bazi raspoloživih faktora

•          Retko- privreda se nalazi ispod nivoa pune zaposlenosti

Inflacija troškova:

•          Inflacija troškova nastaje kao posledica rasta troškova  i u uslovima nedovoljne tražnje, zaposlenosti i restriktivne monetarne politike

•          Uzrok je promena jedinice troškova i uticaj nacene cene

•          Faktori:

–          Porast plata iznad produktivnosti rada;

–          Monopolsko formiranje cena  izaziva rast troškova u drugim granama

–          Troškovi uvoza neelastičnih proizvoda koji ugrađuju u sve cene

–          Porast profita kroz porast cena → rast nominalnog društvenog proizvoda →rast novčane mase

–          Neelastična tražnja visokoproduktivnih grana

•          Monetarna politika u uslovima inflacije troškova

a)         restriktivna → pad proizvodnje, zaposlenosti, neiskorišćenost kapaciteta

b)         da podržava takvo stanje nije efikasna u borbi protiv inflacije troškova izaziva recesiju

Strukturna inflacija (nije izvedena kao takva već kombinacija inflacije tražnje i inflacije troškova)

•          Mešoviti tip: inflacija tražnje i inflacija troškova

•          Inflacija se može javiti i pri ravnoteži ponude i tražnje, dohotka i troškova.

•          Uzroci:

–          Promena ponude i tražnje po sektorima

–          Tehnički progres:

•          Uska grla u proizvodnji (sirovinska baza i repromaterijal)

•          Rast dohotka u propulzivnim granama

•          Ekspanzija kredita

–          Odnos fiksnih i promenjivih dohodaka

–          Redistributivno delovanje inflacije

•          Problem- identifikacija uzroka inflacije

–          Inflacija tražnje: višak tražnje →rast cene →rastu troškovi

–          Inflacija troškova: troškovi, →rast cene

Ovo kratko objašnjenje teorija inflacije poslužilo je kao uvod za definisanje postojeće situacije pre svega u zemljama koje su direktono naslonjenje na ekonomiju Srbije neposredno, a negativni efekti se sigurno prelivaju u Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju.

Pre analize mogućih scenarija važno je napomenuti sledeće u vezi preduzimanja mera borbe protiv inflacije:

Inflacija u svom kretanju nikada ne obrazuje krug nego spriralu (posledica dejstva racionalnih očekivanja)

Nefleksibilnost cena na niže (fenomen bicikla kontrašice-okratanje točka u jednom smeru bez problema ali vraćanje u suprotni smer trentuno blokira kretanje)

Scenario 1:

Status quo podrazumeva da će tržište biti samoregulišući mehanizam i da je inflacioni impuls kratkod daha nakon čega će se cene vratiti u prvobitni nivo.Malo verovatno da će cene energenata i sirovina biti vraćene na krizni nivo u uslovima kada je prisutna platežno sposobna tražnja. Ovaj senario podrazumeva da će kompanije porast cena inputa anulirati boljim upravljanjem internih troškova pre svega kroz smanjenje profita i ostalih troškova pre svega radne snage.(ovaj scenario nije mnogo verovatan zbog nespremnosti vlasnika dohodaka i profita da smanje svoje prinadležnosti-moguć je samo u kratkom roku). Ovakav scenario podrazumeva da se inflacioni impuls smanji i nestane kada se uspostavi nova ravnoteža plaežno sposobne tražnje i ponude. Mora se priznati da je ovo skupa igračka i da je preveliki rizik zbog potencijlano nesagledivih posledica prepustiti se slobodnoj plovidbi na nepredvidivim talasima.

Sledeći scenario je klasična u genetski kod FED-a i ECB ugrađen čip da se krene na porast kamatnih stopa i intervencija centralne banaka na otvorenom tržištu (open market) kroz povlačenja viška likvidnosti sa tražišta. Posledica je pad plasmana realnom sektoru i stanovništvu, poskupljenje izvora finansiranja i rast kamatnih stopa što u uslovima enrormne zaduženosti uslovljava veliki problem likvidnosti realnog sektora, smanjenje invasticija i ekonomske aktivnosti.

Politka dohodaka, teško da će proći bez posledica u vanrednim situacijima uslovljenih korona virusom i akutelnom socijalnom i društvenom situacijom.

Posebno osetljiv segment pored energetike i sirovina je i poskupljenje hrane kao neelastične grupe dobara egzistencijlanog značaja. Politika jeftine hrane u vodećim ekonomskim silama je vođena velikim državni subvencijama. Ako se krene, a moraće, realnim finansiranjem budžeta veliko je pitanja da li će ovi fondovi biti u mogućnosti da isprate dosadašnju politiku. U protivnom era jeftine hrane je definitivno za nama. Porast cena žitarica je svakako jedan od pokazatelja ovih tendenicja.

Očigledno da nam sleduje period preraspodele ekonomske i finansijske moći velikih svetskih igrača. Pred nama je period čiji krajnji rok niti rezultate teško može bilo ko predivdeti sa tačnošću statističke greše. Srbija kao mala otvorena ekonomija sa neokolonijalnim ekonomskim statusom i zavisnošću od velikih ekonomskih sila i naravno  potpunim odstustvom samostalne monetarne polilike (kao i ostale zemlje) biće posebno osetljive.

Na kraju stara poslovica:  Kada se slonovi u krdu tuku, stradaju mladunci….