Vreme crnih labudova

Dok posmatram količinu napadalog snega, razmišljam o mogućim poplavama nakon otopljavanja. A poplave će izazvati izbijanje podzemnih voda u Vojvodini ugrožavajući rod pšenice… Šta će se događati u prvoj polovini godine i koliko će velike biti negativne ekonomske posledice više je pitanje za agronome. Ova razmišljanja su me podsetila na Sašin tekst objavljen u MAT-u prošle godine o međunarodnim kretanjima. Izgleda da smo ušli u niz godina crnih labudova. MZ

 

 

U tradiciji mnogih evropskih naroda pojam crni labud stolećima je označavao pojavu koja je smatrana nemogućom. Alternativa je isključivana, sve dok prvi doseljenici u Australiju i Novi Zeland nisu videli crne labudove. Crni labud se nakon 2007. godine i objavljivanja istoimene knjige (The Black Swan) lebanonsko-američkog filozofa, profesora fnansijske matematike Nasima Taleba, često koristi za opis dešavanja u svetskoj privredi. Za manje od četiri godine knjiga je prodata u tiražu od preko million primeraka i inicirala je novu teoriju u izučavanju finansija (black swan theory), koja analizira događaje koji su nepredvidivi (čija je ex-ante verovatnoća smatrana zanemarljivom) i imaju ogroman uticaj na oblikovanje sadašnjosti i budućnosti.

U poslednjih nekoliko meseci svedoci smo niza dramatičnih događaja koji imaju karakteristike nesvakidašnjih i nepredvidivih događaja. Japanska katastrofa, razoran zemljotres, cunami i nuklearna nesreća zvuče kao scenario nekog kataklizmičnog filma, a ne kao lanac stvarnih događaja. Arapski nemiri, dešavanja u Obali Slonovače takođe su neočekivano uticali na cenu energije, nafte, hrane, pa i na opšti nivo cena u svetu.

Navedeni događaji svakako povećavaju verovatnoću globalnog povratka u recesiju, ali imamo i drugu stranu priče: veliki broj statističkih zavoda izveštava da je oporavak dinamičniji i zdraviji. Postavlja se pitanje u kojoj se fazi globalnog oporavka nalazimo i kako će sadašnji događaji uticati na globalnu ekonomiju u narednih nekoliko meseci.

Posledice događaja u Japanu

 

Iako je prerano za ozbiljniju procenu efekata japanske katastrofe na globalni ekonomski oporavak, mnoge ekonomske analize, kao nobelovca Daniela Kahnemana, pokazuju da egzogeni šokovi (događaji tipa crnih labudova) ne ostavljaju trajne posledice na ekonomski rast, uprkos uobičajene inicijalne depresije pojedinih segmenata privrede.

Kahneman takođe ukazuju da se finansijska tržišta, nakon inicijalnog šoka i povećane volatilnosti, u roku od dve do tri nedelje stabillizuju i vrate u stanje u kome su bila pre šoka. Ovo je približno precizan opis reakcije tržišta na nedavne japanske događaje.

Mada kombinacija humane katastrofe i materijalne destrukcije nadmašuje poznate primere iz bliže istorije, istorija pruža određeni putokaz. Iz površnog osvrta na kvartalnu dinamiku japanskog BDP-a u 1995. godini, pre i nakon zemljotresa u Kobeu, ne vidi se ništa neuobičajeno. BDP nije pretrpeo znatniji pad usled zemljotresa, zahvaljujući brzoj fiskalnoj ekspanziji koja je predupredila pad ekonomske aktivnosti. Nakon zemljotresa u Kobeu, kao i sada, jen je inicijalno naglo ojačao, da bi se nakon nekoliko meseci vratio na na nivo pre zemljotresa, a zatim dodatno oslabio što je stimulisalo japanski izvoz i omogućilo brži oporavak.

Sadašnji dogovor G7 zemalja oko sprečavanja aprecijacije jena će verovatno biti efikasan jer postoji opšti konsensus oko solidarnosti sa Japanom. U cilju ubrzanja oporavka, Japanu će biti potrebne jake izvozne performanse, pogotovo uzimajući u obzir da je od početka recesije jen zabeležio najveću aprecijaciju od svih valuta svih zemalja G7.

Primer Kobea navodi na zaključak da Japan ima iskustva i resurse da sprovede blagovremenu i odgovarajuću ekonomsku politiku u cilju smanjena negativnih efekata prirodne katastrofe po dugoročni ekonomski rast. Međutim, i dalje je prilično nejasno i neizvesno šta japanska katastrofa predstavlja za globalnu ekonomiju. U regionu devastiranom zemljotresom i cunamijem radile su industrije koje su globalno važni isporučioci kompleksnih elektronskih proizvoda, dobavljači za druge industrije širom sveta. Ovo znači da bi globalni lanac ponude modao imati zastoje u narednom periodu, jer za mnoge japanske proizvođače ne postoji lako dostupna alternativa. Uprkos snazi jena, Japan je u poslednjim godinama imao izrazito snažan izvoz što navodi na zaključak da je za mnoge zemlje uvoz iz Japana neelastičan te da bi globalna ekonomija mogla imati problema sa isporukama sofisticiranih elektronskih komponenti. Iako samo po sebi ovo ne može biti inicijator nove recesije, za mnoge tehnološki bazirane industrije prekid lanaca ponude ipak može da predstavlja veliki problem.

Promena monetarne politike

 

Pored iznenadnih događaja, ima dešavanja koja su očekivana, a imaju veliki uticaj po svetsku privredu. Iako je Evropska centralna banka (ECB) signalisala promenu ka restriktivnoj monetarnoj politici, nije bilo jasno da li će mere biti odložene za nekoliko meseci, zbog dešavanja u Japanu i Libiji. Ipak, zabrinuta inflacijom, ECB je početkom aprila uvećala baznu stopu za 0,25 procentnih poena, na 1,25%. Uprkos zabrinutosti određenih ekonomskih analitičara, restriktivna politika teško da će poremetiti ekonomski oporavak evidentan u mnogim delovima EU. Porast bazne stope će biti manje restriktivan po ekonomski rast nego inače zato što je istorijska relacija između referentne stope centralne banke i aktivnih kamatnih stopa (po kojima komercijalne banke pozajmljuju firmama) poremećena velikom maržom između te dve stope. Zahvaljujući ekonomskom oporavku i konkurentnijoj privredi, mnoge banke neće preneti porast bazne kamatne stope na aktivne kamatne stope, pa će samo pomenuta marža da se vrati ka istorijski uobičajenom nivou.

Ovo naravno ne znači da treba očekivati da će marža biti niske i na predrecesionom nivou, samim tim što Bazel 3 zahteva veću kapitalnu adekvatnost, veće rezerve.  Banke će morati da se više okrenu skupljim načinima finansiranja, na primer dugoročnim depozitima, što neminovno znači da će krediti biti skuplji nego pre krize.

Restriktivnija ekonomska politika neće imati isti efekat u svim zemljama EU. Za zemlje koje imaju problema sa državnim obveznicama, porast bazne kamatne stope  će dodatno poskupeti servsiranje dela duga, šo povećava kreditni rizik i verovatnoću bankrotstva ovih zemalja. Međutim, nedavni evropski samit je nadmašio sva očekivanja i omogućio dodatne mehanizme podrške ugroženim zemljama. Grafikon bez ikakave sumnje ukazuje na to da fiskalna reforma jos uvek nije ni otpočela i da zemljama kao što je Grčka, Portugal i Irska predstoji duga borba za fiskalno poboljšanje.

Istovremeno, jasno je da preterano insistiranje na fiskalnoj disciplini šteti vitalnim delovima privrede, sektorima koji bi trebalo da iznesu oporavak. Potrebno je pronaći fini balans između fiskalne discipline i podrške zdravim delovima ekonomije.

Fiskalna ekspanzija i kontrakcija u ugroženim državama Evrozone (% BDP)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za evropske zemlje koje nisu članice evrozone, monetarno stezanje može imati negativne posledice po ekonomski rast. Ako monetarna politika ne bude sinhronizovana sa politikom ECB, promena monetarne politike u evrozoni će oslabiti valute ovih zemalja što bi moglo imati negativan uticaj na domaću tražnju, s obzirom na to da su mnogi krediti indeksirani u evrima. S druge strane, puna sinhronizacija sa politikom ECB (porast kamatnih stopa) neminovno znači narušavanje izvozne konkurentnosti. Dakle, ekonomska politika se nalazi pred dilemom: da li dati prednost jačoj domaćoj potražnji ili se osloniti na dinamiku izvoza (uz slabiju domaću potražnju). Prethodno pitanje, prema tome, nije aktuelno samo u Srbiji.