Специфичности земаља према рекордним узроцима смртности у Европи у 2019.

Евростат је објавио податке о узроцима смрти у ЕУ у 2018. и узроцима смрти код старијих од 65 година.

Пошто у бази има података за 2019. за Србију, али и за већи број других земаља, овде су из базе извучене специфичности по земљама: које земље су рекордери у одређеним узроцима смрти?

На 100.000 становника највећи број умрлих у 2019. години имала је Бугарска (1.523) испред Летоније (1.488), Србије (1.452), Литваније (1.354), Румуније (1.345), Мађарске (1.326) и Хрватске (1.287).

Од 1.016 умрлих на 100.000 становника у ЕУ у 2016. од болести крвотока је умрло 377 лица, од болести неоплазме 272, респираторног система 76, екстерних узрока смрти 48, дигестивног система 43, нервног система 41, симтома абнормалних клиничких и лабараторијских резултата 39, менталних и поремећаја понашања 37, ендоктриналних, нутриционих и метаболичких болести 32 и разних инфекција и паразитских болести 17.

Бугарска је рекордер код срчаних обољења, са чак 997 умрлих на 100.000 становника и то код осталих болести срца (357) и цереброваскуларних болести (296). Литванија је рекордер код исехемијских болести срца (472) а Румунија код акутних инфаркта миокарда укључујући накнадни инфаркт миокарда (96) и осталих болести срца (231).

Код болести неоплазме Хрватска је рекордер са 338 умрлих на 100.000 становника, испред Мађарске (334), Србије (316) и Словеније (305).

Болести неоплазме су разврстане на 22 па је међу 34 земаља са подацима пуно њих које имају неки рекорд, или га деле уколико се ради о релативно ретком облику канцера. Пођимо од најчешћих узрочника смрти:

• Малигна неоплазма душника, бронхија и плућа – Мађарска 86.
• Малигна неоплазма дебелог црева, ректосигмоидног споја, ректума, ануса и аналног канала – Хрватска 52;
• Друге малигне неоплазме (остатак Ц00-Ц97) – Немачка 36;
• Малигна неоплазма дојке – Србија 24;
• Малигна неоплазма панкреаса – Немачка 23;
• Малигна неоплазма стомака – Летонија 23;
• Малигна неоплазма простате – Шведска 23;
• Малигна неоплазма јетре и интрахепатичних жучних канала – Румунија 16;
• Малигна неоплазма усне, усне дупље, ждрела – Мађарска 13;
• Малигна неоплазма једњака – Холандија 12;
• Малигна неоплазма бешике – Грчка 12;
• Леукемија – Грчка 11;
• Друге малигне неоплазме лимфоидног, хематопоетског и сродног ткива – Словенија 11;
• Ходгкинова болест и лимфоми – Словенија и Финска по 10;
• Малигна неоплазма мозга и централног нервног система – Хрватска и Србија по 10;
• Малигна неоплазма јајника – Летонија 9;
• Малигна неоплазма бубрега, осим бубрежне карлице – Хрватска, Чешка, Летонија и Литванија по 9;
• Малигна неоплазма других делова материце – Летонија 8;
• Малигна неоплазма грлића материце – Румунија 8;
• Малигна неоплазма коже – Словенија и Норвешка по 6;
• Малигна неоплазма гркљана – Бугарска, Мађарска, Румунија и Србија по 5;
• Малигна неоплазма тироидне жлезде испод 2 смртна случана на 100.000 становника у свим земљама.

Код болести респираторног система рекордну смртност имају Португалија (129) и УК (127).

Португалија је рекордер код упале плућа (56) док УК нема рекордних релативних смртности.

Грчка има 118 случајева од тога 79 од осталих болести респираторног система.

Данска је рекордер код хроничних болести са 67 случајева на 100.000 становника.

Србија има највећи број умрлих од астме: 4 на 100.000.

Код менталних обољења и поремећаја у понашању УК су на првом месту са 85 на 100.000. Због дугог живота претпоставићемо да се у касном добу врате у сећања о највећој империји у XIX веку, јер чак 82 умире од деменције. Следе Холандија са 67 и Немачка са 61 као потомци империјалних предака, или предака у великој жељи да буду као Енглези.

Код спољних узрока смрти рекордери су Литванија (86), Летонија (83), Словенија (75) и Хрватска (72). Хрвати имају највише несрећа (54), Срби су рекордери у саобраћајним несрећама (11), Словенци у падовима (34), Литванци у самоповређивању (24), у случајном тровању и изложености штетним супстанцама Исланђани (15), услед напада Летонци (4) а они су рекордери и код  случајног утапања и потапања.

Постоји још низ узрочника смрти споменут на почетку текста или они који и нису споменути, али овим набрајањем ипак су обухваћени највећим делом.