Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Dana 4.2. u dnevnom listu Politika, na 10 stranica gusto kucanog teksta, objavljen je spisak od 5668 pravnih lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od jedne godine, sa stanjem na dan 31.1.2012.godine. Narodna banka Srbije profesionalno je iznela spisak privrednih umrlica. Na osnovu zakona o stečaju ova preduzeća će biti brisana iz privrednog registra. Pored 5668 osnivača i svi zaposleni u ovim pravnim licima biće upućeni na Zavod za zapošljavanje.
Koliko je ličnih drama ostalo skriveno iza ovih hladno predočenih brojeva? Koliko će poštenih ljudi zbog dugova biti proglašeno nemoralnim? Koliko i kome duguju? Hoće li se i kako će se oporaviti? Kako se izboriti sa dramom u koju su gurnuti, a koja se zove preduzetništvo na neuređenom tržištu? Koliko su za situaciju u kojoj su se našli krivi preduzetnici? Hoće li ovaj privredni pomor odneti još neki život? Zar su svi, njih 30 000, u posljednje 3 godine, bili nesposobni? Nije moguće.
Pre bi se moglo reći da nisu shvatili da efikasnost njihovog biznisa zavisi i od ambijenta privređivanja. Na torpedovanom brodu nema povoljnog mesta. Država je bila obavezna da osposobi brod za uspešno privređivanje i bezbednu plovidbu. Sad su životi njih i njihovih porodica ugroženi. Imovina koju su založili kao garanciju za kredite biće rasprodata na doboš. Banke će hladnokrvno izvršiti muntanje imovine i namiriti svoja potraživanja.
Država je morala optimalizovati poreze i takse, izbaciti sa broda sve koji rade na crno. Smanjiti broj članova posade. Zakonom kazniti sve koji ne poštuju pravila plovidbe. Odrediti kurs plovidbe, blagovremeno izvršiti remont dotrajalog broda…Upozoravali su mornari da će se brod bez kursa nasukati. Nisu ni znali da za svo vreme plovidbe uopšte nije bilo kapetana. Plutali su. Sad nasukani čekaju spasioce ili kraj. Pomozimo im nisu samo oni krivi.
Motivacija, Motivacija, Motivacija, i Motivacija. Biti preduzetnik u zemlji gde je mladim ljudima ideal da se „uvale“ u drzavnu firmu i primaju sigurnu nezaradjenu platu, to je apsurd. Kad bi malo vise ljudi zaradjivalo posten i zasluzen hleb, uvoz bi drasticno pao. Ne moze covek da ceni stvari na pravi nacin kad ih vecito dobija na poklon.
Da bi uvoz pao domaci proizvod mora po svim performansama da bude bolji …
Rastom standarda porastao bi i uvoz pa i inflacija…nema jednostranih i jednokratnih resenja..
Motivacija koja dolazi sa strane kratko traje a ona prava je odraz drustvene svesti.Zato se drzave i nacije razlikuju..
Forsiranom motivacijom kao posledicom marketinga nastaje obrazac po kom su zelje vece od mogucnosti a mogucnosti vece od potrebe…
„Forsiranom motivacijom kao posledicom marketinga nastaje obrazac po kom su zelje vece od mogucnosti a mogucnosti vece od potrebe…“
Nije Boki mislio na tu motivaciju. Boki, apsolutno se slazem i oduvek isto govorim – sve je u motivaciji, a vladajucoj oligarhiji je osnovna obaveza da usposati sistem vrednosti kojim bi se motivisalo drustvo da da najbolje od sebe. Nasa oligarhija radi sve suprotno, zato se ovde za duzi niz godina nista pametno ne moze stvoriti. Mogu samo pojedinci nesto da naprave, a to nije dovoljno za naprednu drzavu.
Upravo i govorim da je preterana „motivacija“ stvorila savremene napredne drzave koje su postali sistemski izvor nesrece..
Ne postoji preterena motivacija. Ocigledno pricamo o razlicitim stvarima.
Ne,ne siguran sam da pricamo o istoj motivaciji… Osim ako vi ne govorite o ambiciji a to iz nekog razloga nazivate motivacijom ??