Број ИТ стручњака на 1.000 становника у Европи 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме је 4 од 5 ИТ стручњака мушког рода. Ово је ружан сексизам, загледати у пол запосленима, и можда би примереније било да су сексуално откривали пилоте авиона (пилотице, пилоткиње…) или дадиље (дадиљке, дадиљане), јер би у тим случајевима неравноправност полова била још већа.

Стога нећу загледати колики је удео женa у ИТ-у у Европи, па ни у Србији. Свако тражи свој пут ка срећи бавећи се пословима које воли (или мора без љубави) и трудећи се да прехрани породицу (независно од рода коме припада). А у ИТ-у је то лако могуће.

У Србији је од 2011. до 2020. повећан број ИТ запослених 3,5 пута и бржи раст од Србије имала је само С. Македонија која је повећала 6,5 пута. Ниска основица утицала је на овако импресивне резултате.

Када број ИТ стручњака доведемо у однос са бројем становника Србија од „европског лидера у ИТ-у“ враћа се на дно листе са 4 запослена на 1.000 становника и незнатно мање има Црна Гора, а знатно мање имају Италија и Турска.

Србија је на 36. месту према вредности извоза компјутерских услуга. Румунија и Мађарска од суседних земаља имају већу вредност. Дигитализација светске економије утиче да свим земљама расту приходи од ових услуга изузетном брзином.

Када би поделили податке о приходимаод извоза са бројем ИТ запослених Србија би се одмакла са европског дна по овом показатељу и примакла врху у свету. То не мора да говори много о квалитету ИТ услуга, већ о аутсорсингу за велике компаније по угледу на Индију на другом месту.