EKOLOŠKA PROIZVODNjA I PRERADA LEKOVITOG BILjA: Rast organskih njiva

 Centar za organsku proizvodnju iz Selenče i Klaster Dunav-Bačko Novo Selo organizovali su okrugli sto na temu “Ekološka proizvodnja i prerada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja – razvoj ruralnog turizma”

Ovaj događaj je regionalnog karaktera, a u njegovom radu prisustvovali su  stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovačke. Ovom manifestacijom želimo da ukažemo na mogućnosti poslovanja i zapošljavanja u ruralnim sredinama u oblasti proizvodnje organskog lekovitog začinskog i aromatičnog bilja, a naročito više faze njihove prerade, kao i razvoja turizma oslonjenog na ponudu ruralnih sredina, kaže dr Jozef Gašparovski, direktor Centra za organsku proizvodnju I idejni tovrac skupa u Selenči kod Bača. Poseban cilj nam je stvaranje uslova za angažovanje, ostanak i povratak mladih na selo. ističu organizatori.

Površine zasada organskom hranom u Srbiji su u 2020. uprkos otežavajućim okolnostima zbog kovida 19, povećane za 800 hektara u poređenju sa prethodnom godinom, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branisalav Raketić. On u izjavi za javnost ističe da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane i ona postaje sve značajniji vid proizvodnje. Raketić dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.

Profit na malim parcelama

Poslednjih godina sve više poljoprivrednika odlučuje na organsku proizvodnju pa je sad u Srbiji pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom oko 24.000 hektara zemlje!? Na malim parcelama najveći profit može se ostvariti ako se pređe u sistem organskog voća pa je to danas isplativo jer se organska hrana traži ne samo na zapadu, već svuda. Sve iznad 200 metara nadmorske visine u Srbiji, zapadna Srbija pogotovo, ali isto tako i istočna, sve može vrlo lako da se konvertuje u organsku poljoprivrednu proizvodnju, da se napravi mnogo veći profit, jer tamo hemije nikad nije ni bilo.  Organska hrana je ona koja se dobija bez korišćenja hemijskih sredstava, već isključivo od prirodnih sredstava za zaštitu bilja.

 Slovenci su nedavno prodali popularnu aplikaciju Kinezima i za taj novac u Banatu kupili više od 4.000 hektara zemlje. „Oni na 3.800 hektara hoće da uspostave organsku poljoprivrednu proizvodnju. To će biti najveća platforma organske poljoprivredne proizvodnje, ja sam potpuno ubeđen u čitavoj Evropi. Nauka ističe da će ove 2021. godine zbog suše biti manji prinos kukuruza nego što je očekivano.Od količine vode zavisi kakav će biti prinos kukuruza i zbog toga je, veoma važno što je država u poslednje dve, tri godine ulagala u sistem navodnjavanja.Trenutno radimo 30-ak projekata, više od 100.000 hektara ćemo staviti u funkciju sa sistema za navodnjavanje. I to je budućnost Srbije.

Kada je reč o organskoj hrani, potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže. To je sad jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda. Ciljne grupe za konzumiranje ove hrane su mladi bračni parovi, deca u školskim i predškolskim ustanovama. Nauka ističe da je evidentno da treba više raditi na proizvodnji organskog stočarstva, kao i da Srbija tu ima veliki potencijal. Naviše je zastupljena organska proizvodnja voća, pa je akcenat na malini, kupini, borovnici. Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe. Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza.

Organski izvoz

Prema podacima analitičara u 2020. godini izvoz organske hrane je bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio u 2019. godini kao i da se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju… To su uglavnom  zamrznute upakovane maline sa deklaracijom, koje kao takve dolaze do krajnjeg potrošača, što je bitno, jer potrošač može da vidi poreklo odakle ona dolazi. Onaq se u Srbiju i uvozi,  pa dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine… Mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina. Ovo je signal za nju da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenina koje su dobijene od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom.

Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, I ona je sve aktuelniaj i u Srbiji. O tome svedoče i mnogborjni maloprodajni objekti koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.  Sad je udeo organskih proizvoda u pojedinim maloprodajnim objektima veći od 30 odsto od ukupne robe koju nude potrošačima, što nam ukazuje da je organska grana sve vise zastupljena u Srbiji. Izvoz je legitiman, ali je jako važno da napravimo lepezu organakih proizvoda, a to ne mozemo ako nemamo jako domaće tržište. Treba staviti akcenat na promociju tih prozvoda i zajedno sa proizvođačima i maloprodajnim objektima da ih što vise približimo potrošačima.  Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača,  kako kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod. Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji. Kada je reč o ceni organske hrane, u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače. S druge strane, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva…

Na skupu u Bačkom novom selu bilo je niz stručnih predavanja,  pa je na temuz „Lekovito, aromatično i začinsko bilje u Srbiji – stanje i perspektive“, o čemu će govoriti dr Milica Aćimović sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. O biotehnološkoj proizvodnji mikrobioloških preparata za zaštitu i ishranu bilja kao doprinosu razvoju organske poljoprivrede izlagale su dr Ivana Pajčin, naučni saradnik na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i dr Jovana Grahovac, vanredni profesor na istom fakultetu. Na temu „Ukus i miris ruža“ pričala master inž. poljoprivrede Biljana Božović Tanjga iz firme Pheno Geno Roses doo iz Ostojićeva. Iskustvo u gajenju i preradi lekovitog i aromatičnog bilja preneli su  uspešni proizvođači Mejra i Sakib Halilović iz Nišića u BiH, o konvencionalnim i modernim tehnikama ekstrakcije iz lekovitih biljaka govorila je master inž. tehnologije Ivana Dimić, Tehnološki fakultet, Novi Sad, dok je iskustva u ruralnom turizmu u Bačkom Monoštru preneti Jelisaveta Bešenji.

Skup je bio međunarodnog karaktera, a organizovan je u Mesnoj zajednici u Bačkom Novom Selu. Opština Bač trudi se da uvek podržava ovakve skupove i aktivnosti koje promovišu razvoj ruralnih sredina, kazao je na ovoj manifestaciji predsednik opštine Bač dr Steva Panić. Dodao je da se radi na izradi projektno-tehničke dokumentacije te ostalih aktivnosti koje se odnose na izgradnju prečistača za pijaću vodu i marine na Dunavu u Bačkom Novom Selu.

                                                                                  B. GULAN