Удео становништва са хроничним болестима у Европи у 2019.

У 2019. је 7,2% становника ЕУ имало хроничну депресију, што је мали пораст у односу на 2014 (+0,3 процентна поена). (линк)

Међу чланицама Словенија (15,1%) је имала највећи удео становништва са хроничном депресијом у 2019, испред Португалије (12,2%) и Шведске (11,7%). Најмањи удео становника са хроничном депресијом имале су Румунија (1%), Бугарска (2,7%) и Малта (3,5%).

Удео жена са хроничном депресијом био је већи од удела код мушкараца у свим чланицама ЕУ.

Осим хроничне депресије подаци у бази Евростата укључују и астму, хроничну упалу плућа, висок крвни притисак и дијабетес.

Финска има највећи удео лица са астмом (9,4%), Турска са хроничним упалама распираторних органа (7,1%) а Хрватска лица са високим притиском и дијабетесом.

У збиру ових пет хроничних обољења имало је 46,5% становника ЕУ и Србија је са 48,8% била изнад просека у ЕУ: 10 земаља је имало већи а 21 мањи удео.

Највећи проблем у Србији је удео лица са високим крвним притиском (29,6%), а натпросечан удео је био и лица са дијабетесом.