JESENJI RADOVI: REPA NAJBOLJE PODNELA VRUĆINE

U toku je vađenje šećerne repe sa oko 36.000 hektara u Srbiji. Očekuje da će prosečan prinos biti oko 55 tona po hektaru I proizvuodnaj 340.000 tona šećera. Od toga će za izvoz u EU biti usmereno oko 180.000 tona. Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona ha i na njima se proizvede 31 milion tona suncokreta. U EU suncokret se uzgaja u 14 zemalja. Supša smanjial rod duvana za 40 odsto!

U Vojvodini je počelo vađenje šećerne repe koja se nalazi na 36.000 hektara. ,,Slatki koren’’ najbolje je od svih useva podneo visoke temperature i očekuje se prosečan prinos od oko 55 tona po hektaru. Prva je kampanju počela pre nekoliko dana u šećerani u Crvenki. Vađenje i prerada slatkog korena trajaće oko tri i po meseca. U četiri domaće šećerane očekuje se proizvodnja od oko 340.000 tona šećera. Posle podmirenja domaćih potreba za izvoz u EU će biti oko 180.000 tona šećera. Ostvarena je dobra saradnja sa proizvođačima koje očekuju dobri uslovi isplate, cena od 34 evra po toni slatkog korena, bonus na dobru digestiju, marža i pokrivanje dela troškova za seme.

 Dr Nenad Trkulјa iz Istraživačkog centra u Inđiji smatra da šećerna repa ima budućnost i da će na našim prostorima, uz adekvatnu tehnologiju i sve što je neophodno da se primeni, njena proizvodnja i dalјe biti isplativa. Tako proizvođač Slobodan Eremić na svojim njivama u bačkoj ravnici očekuje dobar prinos šećerne repe, jer je primenio punu agrotehniku. Kiša je došla u zadnji čas, ali ipak u pravo vreme. „Ja od 2003. godine proizvodim šećernu repu i ne odustajem iz razloga što je ona kralјica polјa, i s pravom nosi taj naziv. Čist finansijski efekat po katastarskom jutru kreće se od 500 do 700 evra“, kaže Eremić. Violeta Josifova iz „Biogenezisa“ u Beogradu u izjavi za RTS napominje da je suša uzela svoj danak i u proizvodnji šećerne repe. Ona objašnjava da je šećerna repe koja nije tretirana, sad lagana, dok je drugačije sa repom koja je tretirana i gde su upotreblјene pune agrotehničke mere. „Imamo izazova što se tiče bolesti, ali ćemo to prevazići ranijim početkom kampanje, ranije nego što smo planirali. Tako da ćemo preraditi celokupnu količinu repe koja je posejana“, kaže Slobodan Košutić, direktor novosadskog „Sunoka“.

Rast cena suncokreta

Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara i na njima se proizvede 31 milion tona suncokreta. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Među zemljama najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna. U svetu se za ishranu koristi preko 70 vrsta ulja gde je suncokretovo na  četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 nego sojino i 1,9 nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo).

Trgovina se obavlja sirovim i jestivim uljem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim uljem u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje. Vrednost trgovine uljem rasla je od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi dolara, međutim 2009. je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija. 

Vrednost trgovine semenom suncokreta u stalnom je porastu poslednjih pet godina. Rekordan je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2,4 milijarde dolara. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta u porastu je i trgovina jestivim uljem.  Poslednjih pet godina je blag rast. Takođe 2008. godina je bila rekordna sa izvozom od 2,6 milijardi dolara dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.  

Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj uniji se suncokret uzgaja u  četrnaest zemalja. Prosečno se zaseje na 3,7 miliona hektara i sa njih sakupi 6,3 miliona tona zrna suncokreta. Najveći uzgajivači su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija.   Evropska unija  najviše uvozi sirovo ulje, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulje.

Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulje, a na kraju sirovo ulje. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini jestivim ulje. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim uljem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona dolara godišnje. 

Vladimir Miklič, direktor departmana za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističe da će žetva suncokreta ove godine u Srbiji biti obavlljena na oko 220.000 hektara. Biće ovo prosečna godina, iako je suša uzela deo roda. Prosečan prinos može se očekivati od blizu tri tone po hektaru. Ako, znamo šta je sve rod pratilo od setve do žetve, možemo biti zadovoljni.

Suncokret se ovih dana prodaju po rekordnim cenama od 470 do 473 evra po toni. To je za 56 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Manji rod u svetu je doneo i višu cenu. Potražnja za suncokretom na Produktnoj berzi Novi Sad veća je nego što postoji ponuda, a pojedini trgovci traže i 480 evra po toni.

Po rečima Miloša Janjića, direktora Produktne berze Novi Sad, sadašnji trend je da cena suncokreta raste i ne može se mnogo prognozirati kako će se kretati dalјe. Svakako, veća je šansa da će da raste, nego da pada. „Suncokreta ima u ponudi i ne verujem da će biti jeftiniji. Kako je suncokret osnovna roba koja ulazi u proizvodnju, realno je da može doći do poskuplјenja ulјa. Cena raste kako kod nas, tako u regionu i svetu“, kaže Janjić.

Suncokretovo ulјe, na tržištu maloprodaje u Srbiji, kreće se u rasponu od 135, koliko košta litar privatnih robnih marki, do maksimalnih 190 dinara za najpoznatije brendove. „Po tom kriterijumu, Srbija ima konkurentne cene ulјa u regionu, jer se, prema našim analizama, litar suncokretovog ulјa u Bugarskoj, prevedeno u našu valutu, kreće između 150 i 180, Hrvatskoj 190 i 250, Severnoj Makedoniji 21 do 220 dinara. U Mađarskoj košta od 200 do 250 dinara.“, izjavio je Uroš Kandić državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

U narednom periodu tržišno će se formirati cena na osnovu kretanja na svetskoj berzi samog suncokreta i sirovog ulјa. U tom pogledu za Srbiju je posebno referentno kretanje u crnomorskom regionu.

„U crnogorskom regionu trenutno se trguje sirovim suncokretovim ulјem na nivou od 1.300 do 1.330 dolara po toni, što je povolјnije u odnosu na prvu polovinu godine kada se ulјe prodavalo i po 1.600 dolara po toni“, precizira Kandić. On ističe da se aktuelne transakcije formiraju na osnovu cene suncokreta starog roda. „U tom smislu, u ovom trenutku je od najvećeg značaja podatak da je trenutna cena suncokreta novog roda na Produktnoj berzi u Novom Sadu 55 dinara po kilogramu bez PDV“, navodi Kandić

Poređenja radi, prošle godine u septembru, posle žetve, suncokret se otkuplјivao za 36 dinara bez PDV. U resornom ministarstvu ne očekuju probleme u snabdevenosti tržišta ulјem. Očekuje se da ćemo posle žetve, koja je u toku, imati sasvim dovolјno suncokreta za sopstvene potrebe, ali i izvoz. „Republička direkcija za robne rezerve ima dovolјno ulјa da interveniše u slučaju bilo kakvih poremećaja u snabdevenosti domaćeg tržišta“, istakao je Kandić.

Suša ostavila trag i na duvanu

Suša je ostavila i trag na duvanu. Ove godine se očekuje manji rod za 40 odsto! Sezonci dolaze s juga Srbije. Dakle, nema radne snage. Osim skupe radne snage veći su i troškovi goriva, poskupela su drva i pelet koji se koriste za sušenje, a najveća nepoznanica je u koju klasu će otkuplјivači svrstati osušeni duvan.

Duvandžijae ove godine imaju dosta problema. Dodatnu glavobolјu proizvođači imaju zbog manjka radne snage, a naročito da pronađu vredne berače. Kažu da duvan može svako da bere, ali samo dobri berači taj posao rade kako treba što je važno za proces sušenja i kvalitet osušenog duvana. Samo u Uzveću sezonu berbe duvana spasiće oko 150 sezonaca sa juga Srbije, iz Bujanovca, Preševa i Vranja pošto u selu i okolini nema dovolјno radnika. Zbog toga su troškovi radne snage iz godine u godinu sve veća stavka u rashodima. Pojedinci mogu da zarade 350 dinara po satu, a organizovane ekipe ugovaraju cenu po napunjenoj sušari, pa svi rashodi radne snage u tom slučaju iznose između 30 i 35.000 dinara. Troškovi berbe po hektaru premašuju 1.500 evra. Osim skupe radne snage veći su troškovi goriva, poskupela su drva i pelet koji se koriste za sušenje, a najveća nepoznanica je u koju klasu će otkuplјivači svrstati osušeni duvan. Od toga zavisi otkupna cena, a zbog svih nevolјa koje su ih snašle, polјoprivrednici već sada strahuju od konačnog bilansa.

Porodica Ivana Vladisavljevića iz sremskog sela Kuzmina proizvodnjom duvana bavi se već dve decenije. Sad su stigli do proizvodnje koja se raširila na 40 hektara. Sa tom proizvodnjom oni spadaju među najveće proizvođače duvana u Sremu. Najviše se proizvodi sorta ,,virdžinija’’. Ova porodica je za finalizaciju proizvodnje, pripremila je i 16 sušara. Na tim poslovima angažovana je šira porodica, koja se bavi ovom proizvodnjom čak na 90 hektara. Kukuruz, pšenica i soja seju se samo zbog plodoreda. Pošto duvan voli  vodu, ova porodica je u opvoj sušnoj godini navodnjavala čak 90 odsto površina, pa očekuju i dobar prinos. Do sada su postizali prinos od 2,5 do 2,8 tona suvog lista po hektaru, a zbog navodnvjanja, ove godine bi mogao da bude i veći. Vladisavljevići očekuju dobar kvalitet i zaradu od duvana. Dok traje berba angažovana su i 34 radnika. Jer, posao uglavnom mora da se obavlja ručno.Duvan otkupljuje kompanija JTI iz Sente, a proizvodnja uglavnom ide u izvoz pa se traži i dobar kvalitet. U Kuzminu se proizvodnjom duvana bavi sedam porodica. To je dovoljno jer nema dovoljno radne snage. Dnevnica za branje duvana za žene je 2.300, a za muškarce 2.700 do 3.000 dinara.  Oni dobijaju više je njihov radni dan treaje i sat duže zbog istovara ramova u sušare. Posla ima dost , pa muškarci koji pristanu da rade duže i druge poslove mogu dnevno da zarade i do 7.000 dinara.

Berba duvana u Mačvi je u punom jeku, a proizvođači ističu da ne pamte lošiju godinu i procenjuju da će ovogodišnji rod biti lakši za 30 do 40 odsto. Vremenske prilike su najviše uticale na manji rod i slabiji kvalitet, a očekivana zarada će biti upola manja. Prvo je kasnila sadnja, zatim su u vreme vegetacije bile velike vrućine, pa bilјke nisu dobolјno izrasle, a listovi su ostali tanki i nemaju težinu. Kasnije je počela i berba, kada su ponovo bile visoke temperature, ističu proizvođači u selu Uzveću koji duvan gaje na oko 700 hektara. Pojedini proizvođači su uspeli da navodnjavanjem „održe u životu“ svoje zasade, ali kada su bilјke narasle više nisu mogli da ih zalivaju pa su se ispekle na tropskim temperaturama. Duvandžije se nadaju da će malo kiše i svežije vreme poslednjih dana bar malo doprineti da se duvan „oporavi“. Berba je počela malo kasnije, početkom avgusta i sve što je do sada ubrano i osušeno je ispod uobičajenih količina i očekivanog kvaliteta. Bilјkama treba kiše, da napune listove i bar donekle da se ublaži ova propast, kažu u Uzveću.

Dakle, jesenji radovi na poljima u Srbiji su u punom jeku. Sad se kreće i u setvu uljane repice koja svake godine zauzme od 20.000 do 25.000 hektara polja. Zbog dobrog roda ove godine i pristojne zarade, može da se dogodi da se zaseju i veće površine. Poswle berbe kukuruza očekuje se i setva pšenice koja je lane obavljena na oko 600.000 hektara.

                                                                                    B.Gulan

PRODUKTNA BERZA

Presek dana

Kukuruz

Za razliku od prethodne nedelje, gde je bila izraženija tražnja za ovom žitaricom, tokom današnjeg dana došlo je do smirivanja tržišta. Ponuda se kreće u cenovnom rasponu od 25,70 do 26,20 din/kg bez PDV-a.

Pšenica

Ponuda pšenice na paritetu FCA Vojvodina, u zavisnosti od parametara kvaliteta i brzine preuzimanja, se kreće od 25,50 do 26,50 din/kg bez PDV-a.

Soja

Pasivnost na domaćem tržištu. Ponude su na cenovnom nivou od 80,00 do 81,00 din/kg bez PDV-a.

Suncokret

Ponuda suncokreta uz obračun kvaliteta po ceni od 480,00 €/t (FCA) do 485,00 €/t (CPT) u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja po srednjem kursu NBS.

Ječam

Ponuda se kreće na nivou cena od 23,00 din/kg bez PDV-a.