Евростат: Производња и потрошња угља смањени су за трећину у две године

Опадајући тренд у статистикама угља у ЕУ је настављен и у 2020. Он је погодио и производњу црног и мрког угља, и производњу и потрошњу (линк).

Пратећи константан пад од 1990, пад потрошње оба типа угља убрзао се у 2019. У односу на 2018, потрошња црног угља смањена је за 35% а браон угља (највише лигнита) за 33,%.

Месечни подаци у 2020. показују да је пандемија  COVID-19 утицала на пад производње и потрошње, али пуни утицај пандемије на производњу угља биће јаснији у наредним годинама.

У 2020. је у ЕУ произведено 56 милиона тона црног угља, што је 80% мање него у 1990. Број земаља у којима се производи се такође смањио, од 13 у 1990. до само две чланице у 2020: Пољску, која је производила 96% од укупне количине, и Чешку.

Пад производње пратио је и пад потрошње од 1990, и убрзао се од 2019. Потрошња овог угља у ЕУ у 2020. процењује се на 144 милиона тона, што је за 63% мање него у 1990.

Разлози за нижу потрошњу црног угља су прелазак на природни гас и обновљиве изворе у производњи електричне енергије, смањена производња кокса који се користио у разним индустријама попут производње гвожђа и челика.

Слично црном угљу и код мрког угља је убрзано смањење потрошње од 2019. године. У ЕУ је у 2020. потрошња мрког угља, највећим делом лигнита, процењена на 246 милиона, или 64% мање него у 1990.

95% од укупне потрошње мрког угља налази се у 6 земаља: Немачка (44%), Пољска (19%), Чешка (12%), Бугарска, Румунија и Грчка. Подаци о производњи и потрошњи мрког угља су веома слични јер је он готово увек потрошен у земљама производње, док се релативно мало њиме тргује.

Највећи део мрког угља користи се за производњу електричне енергије. У 2019, 93% мрког угља утрошено је за ту намену.

Србија је, укључујући одвојене податке за Косово и Метохију, повећала потрошњу чврстих горива за 6,1%, са 46,9 на 49,7 милиона тона, док је по њиховом искључењу смањила за 12,1%, на 41,2 милиона тона.

У 1990. је Србија имала 3,87% од потрошње чврстих горива у ЕУ тај проценат је повећан на 6,3% у 2018. (7,5% са КиМ), затим на 7,7% (9,2%) у 2019. и 9,7% (11,8%) у 2020.

Већу употребу чврстих горива од Србије имале су само Немачка и Пољска у ЕУ и Турска и Украјина од земаља од интереса овој унији. Једино су Турска и Исланд повећали потрошњу чврстих фосилних горива од 1990, уз Србију.