Евростат: Једна трећина миграната има факултетску диплому

Важна димензија мигрантске интеграције у земље доласка је ниво образовања (линк). У 2020. је више од једне трећине (35,6%) одраслих миграната (старости 25-54) који су рођени у другој чланици ЕУ имало је терцијални ниво образовања. Стопа је била нижа за мигранте рођене ван ЕУ (29,6%).

Насупрот њима, удео становника са високим образовањем рођених у својим земљама био је 36,7%. Међу чланицама за које су доступни подаци за 2020. у Пољској су становници рођени у другим чланицама, старости 25-54 година, ЕУ имали највећи удео високо образованих (67,9%), затим у Естонији (65%) и у Шведској (62,4%).

За мигранте рођене ван ЕУ високо образовање имало је њих 72,8% у Румунији па следе Ирска (65,3%) и Пољска (59,5%). Насупрот њима у Италији је 12,7% лица старости 25-54 година рођених у другој чланици ЕУ имало високо образовање, па следи Грчка (24.9%). Грчка (11,5%) и Италија (13,4%) па Словенија (17,3%) имале су најнижи удео миграната из земаља ван ЕУ са високим образовањем.

За лица рођена у властитим земљама највећи удео са високим образовањем, старости 25-54 година, у 2020. имао је Кипар (54,3%) а најнижи Румунија (21,1%).

На приложеној слици је интересантно упоредити одступање удела факултетски образованих лица рођених ван ЕУ у Ирској и у Словенији. Ирска привлачи високо образована лица из целог света како би развијала технологије и софтвер док Словенија привлачи јевтину радну снагу из Босне и Херцеговине и Србије јер своје има све мање.

У бази Евростата има података за Србију, а има их и за друге старосне групе те су овде приложени  подаци о уделима високо образованих старости 25-64 година.

Док је просечан удео домаћих лица са високим образовањем у ЕУ био 33,2% у Србији је он био 24%. Мањи удео високо образованих домаћих лица од Србије имале су: С. Македонија, Турска, Италија и Румунија.