Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Једна петина (20,3%) запослених који су рођени ван ЕУ радила је по уговору на одређено време у 2020, док је 13,8% привремено запослених било код запослених рођених ван ЕУ, а 11,8% код рођених у земљи у којој раде (линк).
У односу на 2019, удео у 2020. био је за 1,5 пп мањи код привремено запослених рођених ван ЕУ, за 1,4 пп мањи код запослених у другој чланици и за 1,2 пп мањи код рођених у тој земљи.
Највећи удео са повременим уговором о раду запослени рођени ван ЕУ имали су у 2020. у Пољској (40,6%), затим Кипру (35,8%), Шпанији (35,1%), Португалији (26,8%) и Шведској (25,2%). Најмањи удео је био у Естонији (2,1%), затим у Аустрији (6,9%), Мађарској (7,2%) и Ирској (7,5%).
За лица рођена у другој чланици ЕУ највећи удео запослених са повременим уговором био је у Шпанији (27%), затим у Холандији (19,3%) и у Италији (18,3%), док је најмањи удео био у Мађарској (4,2%), Ирској (6,6%), Аустрији (7,2%), Кипру (7,3%) и Словенији (8,4%). Удео привремено запослених који су рођени у земљи запослења био је највећи у Шпанији (21,8%), Пољској (17,9%) и Португалији (16,6%), а најмањи у Литванији (1,1%), Румунији (1,2%), Естонији (2,6%), Летонији (2,7%) и Бугарској (3,5%).
Удео привремено запослених код жена био је већи него код мушкараца у све три групе: рођених у чланици, рођених у другој чланици ЕУ и рођених ван ЕУ.
Највећа полна разлика била је код запослених лица у својој земљи где је она била 1,9 пп већа повремена запосленост жена него код мушкараца. Код остале две групе разлика је износила 0,5 пп.
Србија је у 2020. имала највећи удео лица са повременим уговором рођених у Србији (20,4%) затим рођених у ЕУ (17,9%) и најмањи удео код лица рођених у трећим земљама (15,8%).
Већи удео лица са повременим уговором у Европи једино су имале Шпанија (21,8%) и Црна Гора са подацима из 2019 (32,4%).
Већи удео лица са повременим уговором која су рођена у својој земљи у односу на лица рођена ван ЕУ имале су Србија, Хрватска, Ирска и Естонија. Највећу разлику је имала Србија: за 4,6 пп је већи удео лица са повременим уговором био код становника рођених у Србији, него лица рођених ван ЕУ. Следи Хрватска са 2,3 пп а код Ирске и Естоније разлика је по 0,5 пп.
У односу на 2014. у ЕУ је удео код све три категорије становника лица која раде са привременим уговорима смањен. Највише је смањен код лица из других чланица ЕУ (-3,9 пп), затим из чланица (-1,9 пп) а најмање код лица рођених ван ЕУ (-0,2 пп).
У Србији је повећан удео лица са повременим уговором рођених у Србији (за 1,9 пп) док је смањен код лица рођених ван ЕУ (-0,6 пп) и лица рођених у ЕУ (за 3,6 пп).
