Поводом светског дана млека (1.6.): место Србије у светској трговини млечним производима

Словеначки статистички завод објавио је пригодно саопштење (линк) поводом 1. јуна који су УН и ФАО прогласили Светским даном млека у 2001. а како би признали и појачали јавну свест о значају млека као светске хране. Дан се концентрише на активности у вези са производњом млека и млечних производа.

Светска производња млека повећана је за 59% у претходних 39 година и у 2018. је достигла 843 милиона тона. У 2017. је 81% произведеног млека било кравље, 15% од бизона (buffalo’s) и 4% од коза, оваца и камила.

Више од 96% произведеног млека у ЕУ било је крављег порекла. Произведено је 152 милиона тона крављег млека, 3 милиона од оваца и 2,5 милиона козијег. Од 2000. производња млека у ЕУ повећана је за више од 13% док је у Словенији она смањена за 3%.

У ЕУ је више од 20 милиона крава музара било у фармама и пољопривредним домаћинствима у 2020, и то је за 19% мање него 20 година раније. У Словенији је број крава музара смањен за више од 29% у претходних 20 година, са 142.200 у 2000. на 99.200 у 2020.

Упркос смањењу броја крава музара, производња млека је повећана у ЕУ од 2000. до 2019. То је последица веће производње млека по крави. Просечно је млека по крави музари било 7.300 килограма у 2019. и то је за 29% више него у 2003, док је у Словенији просечно било 6.100 килограма по крави и повећано је за 60% у односу на 2003. Највећа производња млека по крави била је у Данској (скоро 10.000 кг) а најмање у Румунији, где је била три пута мања.

У 2019. је прерађено 147 милиона тона сировог млека. Скоро 40% је искоришћено за производњу сирева, више од 30% за производњу маслаца и мање од 27% у свеже млеко за употребу: 11% у млечне кремове, 9% у млеко за пиће и 4% у ферментисане млечне производе.

Број крава за мужу у Србији је смањен са 477 хиљада у 2011. на 414 хиљада у 2020. У бази се раније воде заједно са стеоним кравама па подаци нису упоредиви.

Производња млечних производа у 2020, на основу месечних саопштења и базе података РЗС-а, била је 535 хиљада тона и највише је било конзумног крављег млека (234,7 хиљада тона) и ферментисаних млечних производа (209,5 хиљада). Крављег сира произведено је 53,1 хиљада тона, павлаке од крављег млека 32,37 хиљада тона а маслаца и других жуто-масних производа 5,34 хиљада тона.

Светска трговина млекарским производима (HS04) укључујући и јаја и мед, износила је 78 милијарди евра у 2020. и највећу вредност извоза имале су Немачка, Нови Зеланд, Холандија, Француска, САД и Белгија које су у збиру учествовале са преко 50% у укупном извозу. Највећу вредност увоза имале су Немачка и Кина. Највећи суфицит у трговини имао је Нови Зеланд а највећи дефицит Кина.

Од земаља из нашег окружења већу вредност извоза од Србије имале су Мађарска, Бугарска и Румунија. Од њих, само је Мађарска имала већи извоз од увоза а Србија је са 91% покривености, након Мађарске, најбоље стајала.

Хрватска је имала покривеност увоза од 30% а Румунија 31% и ово може бити путоказ шта Србију чека у будућности: раст дефицита у трговини.

Србија је у 2006. имала 3,6 пута већу вредност извоза од увоза, то је смањила на само 58,7% вишка у 2008, затим је у 2009. имала 2,8 пута већу вредност и од 2010. до 2016. вишак извоза над увозом кретао се у распону од +43,5% (2012) до +76,5% (2014). Нагли раст годишње вредности увоза нагло је почео у 2017, (када је покривеност смањена на 129,7%) настављен је у 2018. (+9,2%) да би у 2019. први пут био остварен дефицит који је у 2020. повећан, мада је увоз стагнирао.

Србија је остварила кумулативну вредност суфицита од 252,4 милиона евра, при чему је код сирева она износила 205,2 милиона евра, код природног меда 97,5 милиона а највећи дефицит је био у трговини концентрованим млеком (-91) и сурутком (-63,9 милиона евра).

Русија и С. Македонија су довољне да објасне половину од укупне вредности извоза из Србије, а значајна вредност постоји још у БиХ и у Црну Гору. Увоз из Немачке, БиХ, Пољске и Хрватске има збирни удео већи од три петине и нагли раст увоза делом се може објаснити доласком Лидла на наше тржиште.

При садашњем концепту економских политика може се очекивати даљи раст дефицита у 2021. и наредним годинама као и пад покривености увоза извозом.

Преокрет у неповољним кретањима могућ је само променом политика које се спроводе, а то не изгледа реално.