Мајевица, Миленко С. Филиповић, Академија наука и умјетности БиХ, 1969. г.

Лабудска (Лабуцка, Лопаре, Република Српска)

Насеље је веома пространо и веома раштркано с обе стране речице Лаубудске, и то углавном ниже њене изворишне челенке. Главни делови насеља су: Прелићи, Јовићи, Митровићи, Ристићи. У селу свега су 84д (и 1 без мушких чланова).

По предању, на територији овога села била је велика храстова шума, изузев у доњем делу села, где су поља. Ту шуму су крчили досељеници и насељавали се. У селу има доста успомена на неке раније муслиманске становнике, али се не зна када су они ту живели, нити шта је било с њима. Те успомене су на првом месту, имена места у селу…

Сматра се да су најстарији у селу по реду досељавања Митровићи (16д, Лазаревдан). Зову их и Шаке-Шакићи. Старином су из Херцеговине. Кад су се доселили, у Лабудској је била шума и преци су је крчили. Истовремено с њима дошли су из Херцеговине Шакоте, који су отишли у Тобут и неки који су отишли у нека друга места. По једном предању, у Лабудску су дошла три човека: преци Митровића, Станишића (раније Поповића) и Симикића. Шукундед Симикића звао се Бабука.

Тодоровићи раније (неки и сада) Станишићи (9д, Никољдан) су можда дошли кад и Митровићи. Доселио им се предак Тодор из Чиповића код Зворника, а по некима из Србије. Његови су синови били Јово, Алекса и Станиша.

Јовићи (12д, Јовањдан). У селу их зову и Илићи. Њихов су огранак и Гајићи (2к). Прадед Јован Симић био је родом из Драгуње код Тузле, одакле је дошао као момак и овде се оженио. Јован је нашао у селу једну воду и она се сада зове Драгуњска вода.

Ристићи (9д, Јовањдан), раније Симићи, а неке зову Врапци, затим Ивановићи (2д), Новаковићи (1д) и Симићи (1д). Њихов предак Симо био је из Херцеговине.

Симикићи (9д), Спасојевићи (2д) и Прелићи (4д) заједничког су порекла и звани су и Ерићи (Јовањдан, прислужују Арханђеловдан). Из Херцеговине дошла браћа Јован, Тодор и Ђуро, и то најпре у Јабланицу, па после у Лабудску и у Вукасовце. Јованови синови су били Симика, Спасоје и Ристо (од кога су Радићи).

Стјепановићи (3д, Јовањдан) са надимком Габељићи. Од њих је био кнез Михаило Габељић. Предак Габељића је дошао цури у кућу. Старином су Тодоровићи из Херцеговине. Казују да је кнез Михаило Габељић добио то име по томе што је прошао поред неке воде Габеље и донео те воде кући у село.

Цвијетиновићи (7д, Јовањдан) се деле на Јевтиће и Митровиће. Предак Јевто се доселио вероватно из Херцеговине.

Стевићи (2д, Лазаревдан) су дошли из Вукосаваца.

Ивезић (1д) родом је (1904) из Црнојевића Ријеке у Црној Гори. Населио се пре неких 40г, као рудар на крчевини.

Максимовићи или Секулићи (2д). Дошао пре рата од 1914 Вељко из Прибоја жени у кућу.

Тошић Тошо (1д) дошао из Прибоја око 1920г у Габељиће жени у кућу.

Ракић (1д) дошао око 1930г из Злог Села жени у кућу.

Николић Лазар (1д) дошао из Прибоја око 1930г жени у кућу.

Танацковићи (2д) су од Танацковића у Лопарама.

Стјепић Цвјетко (1д) дошао цури у кућу из Липовица пре 10г.

Биле су у селу 2к Вићића (Лучиндан). Одселили су се у варошицу Лопаре и у Словеначку.

П.С. Лабуцка је имала у 1991г 362с (Срби 360, Муслимани 1, Југословени 1), а у 2013г 282с.

2. Липовице (Лопаре, Република Српска)

Насеље је по косама и странама око Липовићке ријеке, десне притоке Лабуцке; Липовачка ријека постаје између брда Златова и Петровића брда. Село је стешњено измађу села Подгоре и Прибоја, родовске групе, кућа су високо у странама и на хрбатима коса. Свега су у селу 93д…

Најстарији родови у селу су Тојићи и Томићи, обоји пореклом из Херцеговине. – Томићи су пореклом од Гацка. У овај крају су долазили за храном. Јован Томић (р. 1892) набраја претке: Илија, Тешо, Тома, Лазар: доселио се Лазарев отац, дакле у дп18в. Они су крчили. Од Лазаревих синова Томе, Стеве и Илије су у селу Томићи 1 (6д), Илићи (5д), Николићи (1д) и Стевићи (1д). У Потраш су се раније одселила из Липовица браћа Секула и Вид, синови Лазареви, од којих су тамошњи Секулићи и Видовићи. Сви остали славе Томиндан. Међутим, Томићи нису хомогени. Уз њих су 3д која су, у ствари Томићи из Лопара и воде порекло од Душана Томића, који је дошао жени у кућу, а од његова су се потомства 3п одселиле у Војводину.

Тојићи (24д, Никољдан) су пореклом из Херцеговине. Њихов су огранак Лукићи (8д).

Ристићи, звани и Хајдаровићи (4д, Томиндан), Којићи (2д, Ђурђевдан), (Доњи) Тошићи 1, такође звани Хајдаровићи (16д, Ђурђевдан) – сви заједничког порекла од три брата: Ристе, Које и Тоше. Њихов су огранак и Продановићи (5д, Ђурђевдан), прозвани по томе што се прадеду нису „држала“ деца па, по овдашњем обичају, изнео новорођеног сина Спасоја на раскршће и „продао га“ првом пролазнику, па он прозван Продан. Нисам могао чути ништа одређено о пореклу, сем да су однекле досељени, од Продановића сам слушао да су по старини Београђани, а од других да су из Црне Горе. Од Ристића је неки отишао у Славонију још у турско доба, а у новије време су селили у Прибој, Вукасовце, Тузлу и Бања Луку. Којића има исељених у Вукасовцима.

Стјепићи (6д, Јовањдан) у Г. Липовицама су пореклом из Херцеговине, али је предак дошао од Богутова Села: населио га Тошо Тошић, који му је био „баџо“ (пашеног).

Тошићи 2 (9д, Никољдан) у Г. Липовицама су пореклом „из Херцеговине од Ливна“.

Још су породице: Томићи 2 или Матићи (9д, Никољдан); Ковачевићи (1д) су вероватно из Вукасоваца; Стевановићи (1д): отац је био из Тобота; Ђукановићи (1д): отац дошао из Прибоја жени у кућу; Крсмановић (1д), домазет у Стевићи, родом из Прибоја; Секулић Ј (1д) дошао око 1947 из Потражи (Пожарница) „цури у кућу“ (В. Томићи 1); Митровић (1д) дошао из Лабудске жени у кућу 1956; Стјепановићи (10д, Никољдан), предак Радо дошао из Херцеговине; Павловићи (3д Јовањдан): предак Паво прешао у Липовице из Јасика у Прибоја.

П.С. Липовице су 1991г имале 391с (Срби 387, Муслимани 1, Хрвати 1, Остали 2), а 368с у 2013г.

3. Подгора (Лопаре, Република Српска)

Насеље се зове тако од 1955г, а до тада се звало Зло Село.

Насеље је око изворишне челенке речице Јање, а поједини засеоци су високо по странама и косама…

Село има 114д.

По предању, село се најпре звало Добрић. Али, у том селу нису хтели да се покоравају и клањају Турцима. Кад је о томе обавештен султан, он је рекао: „то више није Добрић, то је Зло Село“. Други веле да се село звало Зло Село стога што су се ту били сусрели и побили муслимански и хришћански сватови и сви изгинули. Трећи опет кажу да су Турци прозвали село Злим Селом стога што су с тога села убили неког Турчина близу Бусије.

Терзићи (4д, Никољдан) су можда најстарији род у селу.

Јовановићи или Орловци (8д, Никољдан)  Орловинама су веома стар род у селу.

Тришићи (12д, Никољдан) су један од најстаријих родова у селу. Пореклом су од Билеће у Херцеговини. Била су их дошла три брата: Новица, Митар и Тришо. Од Митра су Митровићи (5д, Никољдан), звани Ђурђићи.

Симићи 1 (4д), који воде порекло од Новице, казују нешто друкчије, – наиме, да им је дед Новица био од Требиња. (Они славе Лучиндан) Новица је имао две или три сесте. Једна се уда за Стјепана Стјепановића (ког су убили Турци), а друга, Кека, за Николу Стевановића у Подгору. Новичини су били Милан и Радован.

Аћимовићи или Стјепановићи (6д, Никољдан) пореклом су од Требиња. Доселили се када и Симићи: Новица Симић је био брат Кеке од које су Стјепановићи (Аћимовићи или Кекићи).

Миловановићи су у засеоку Ливадама и стога звани и Ливадара или Ливађани (3д, Јовањдан). Јово Тришић имао је много земље, па је довео у село Милановиће из Пељева и дао им земљу. Били они сиромашни, па их тетка узела себи.

Петковићи (8д, Никољдан) су старином Предојевићи из Прерашћа (Врбива) у Гацку. Предак је, табоже, побјагао што је убио Смаил-агу Ченгића.

Спасојевићи (2д, Арханђеловдан): њихова претка Симу довео из Тутњевца ујак им Станко, дед Петковића, пошто су били остали сирочад.

Благојевићи (4д, Никољдан), Симићи 2 (8д), Илићи (8д) и Ракићи 1 (5д) воде порекло од три брата који су дошли из Херцеговине. Илића има у Прибоју (2д), а Ракића у Тузли, Прибоју (1) и у Кули у Бачкој.

Ракићи 2 (12д, Никољдан, неки прислужују Савиндан) су, вероватно, пореклом из Србије.

Стевановићи (8д, Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.

Манојловићи или Новичићи (12д, Лучиндан): прадед им је дошао из Пељева од Јовановића „цури у кућу“.

Марковић (1д) отац се доселио из Ченгића „цури у кућу“.

Томићи (2д) су прешли из Бријеста у Музеље.

Непознато и неиспитано: – Јанковићи (1д, Никољдан): околина их сматра „староседеоцима“ и Лазић (1д).

Многи су се из овога села одселили у Тузлу.

П.С. Подгора је 1991г имала 519с (Срби 513, Југословени 5, Хрвати 1), а у 2013г имала је 263с.

4. Бријест (Лопаре, Република Српска)

Насеље је у долини горњег тока речице Јање, а јужно од великог села Прибоја. Дели се на Горњи и Доњи Бријест, који се састоје од великог броја малих „села“, родовских група кућа: Божићи, Лакићи, Радовановићи, Петровићи, Сарићи, Илићи, Гајићи, Димитрићи, Милетићи, Тошићи, Стјепановићи, Перићи, Којићи… у селу је 95д.

Казују да су и раније биле куће, па после настала велика шума коју су крчили преци данашњих родова…

Опште је предање да су се преци данашњих родова у селу насељавали на крчевинама, а сматра се да су Перићи најстарији род у селу. Други веле да се први од данашњих родова населио Мркоња, предак Радовановића.

Радовановићи, звани и Мркоњићи (6д, Никољдан). Предак Мркоња је дошао за турског времена из Санџака са неке тромеђе. Тврде да је од њихова рода био и Зеко Буљубаша. М. Милићевић износи да се не зна где се родио Зека: по некима у Новој Вароши, а по другима у „Спречи“. Да је из „Спрече“, то је сада сигурно, а то, опет, не искључује да су Мркоњићи пореклом од Нове Вароши, односно Сјенице.

Милетићи 1 или Викарићи (12д, Јовањдан). Њиховог претка узео је „под сина“ Милета Мркоњић-Радовановић.

Лакићи (11д, Арлијевдан, 4.9). Предак Лако (прадед старца рођеног 1895) дошао је из Врбе у Херцеговини са браћом Симом и Десимиром и населио се на крчевини. С Лаком је био дошао и неки Лазар, предак Лазаревића, који су изумрли.

Сарићи (3д, Арлијевдан). Дошли су из Црне Горе пре неких 100г. Нису род с Лакићима, иако имају исту ту необичну славу; ни имања им нису у вези (Сарићи су наврх Бријеста). Има их и у Тузли и у Лопарима.

Петровићи (9д), Пајићи (4д) и Којићи (10д) су један род (славе Томиндан). Старином су из Врбе код Гацка у Херцеговини, одакле је дошао Рикан са синовима Петром, Пајом и Којом. Били су се најпре населили у Јабланици, где им се није допало, па прешли у Бријест.

Божићи (5д, Јовањдан) Прадедов дед им је дошао од Јовића у Д. Тобуту.

Гаврићи (2д, Никољдан) су дошли из Г. Прибоја; огранак су Гаврића – Поповића.

Благојевић М (1д) је дошао из Подгоре жени у кућу.

Тојић С (1д) је дошао из Липовица жени у кућу.

Илићи (8д): дошао Панто од Бијелића са Жутавке као уљез.

Томићи (9д, Ђурђевдан) су се доселили у време кад је свуда била „планина“.

Станојевићи (1д, Јовањдан): предак им је дошао из Шетића код Зворника и био у најму код Милетића – Викарића.

Маглајчевићи (2д, Ђурђевдан). Предак Јово доселио се из Маглаја.

Непознато и неиспитано: Јокићи (4д), Гајићи (6д, Никољдан), Димитрићи (2д, Јовањдан), Стјепановићи (3д, Јовањдан), Перићи (4д, Никољдан), Милетићи 2 (5д, Никољдан).

П.С. Бријест је имао 1991г 379с (Срби 372, остали 4, Југоловени 2, Хрвати 1), а у 2013г 200с.

5. Прибој (Лопаре, Република Српска)

Ово пространо насеље је у правом смислу мешовито, како по положају тако и по типу. Насеље је развило око доњег тока Лабуцке ријеке, око речице Јање и око њене десне приточице Расточке ријеке или Брзаве (око 2км уз ту речицу). Засеоци су, углавном, високо по странама, па и у пољу поред тих речица. У новије време настао је велик број кућа дуж друма поред Јање и Брзаве…

У насељу има 365 стално настањених д, не узимајући у обзир неколике службеничке породице (наставници, ветеринарско особље и др.).

У Адама су живели неки Муслимани. Продали су своја имања Србима па прешли у Теочак у „чапоре“ (гомиле)…

Прибој је страдао од куге. Прича се како је на простору од Семберије до врха Мајевице куга направила такву пустош да су остале живе само две особе, па су се онда и те две одселиле. На пустињу су долазили нови с, и то из Херцеговине…

Иначе сматра се обично да су сви у Прибоју старином из Херцеговине. Преци појединих родова су се досељавали на крчевину, па су онда обично позивали и друге да се населе. Тако је прадед Богдановића дозвао неког Веселина из Растошнице и од њега воде порекло Поповићи, од којих је било много попова. У оквиру самог села су жива миграциона кретања у виду прелажења „уљеза“ из једног рода у други.

Гуњавци или Гуњевци је име засеока и заједничко име родовске групе коју чине: Радовановићи – Гуњичани (4д), Станојевићи (4д), Томићи (14д), Бојићи звани Хајдаровићи (1д) и Јовићи 11д). Старином су из Херцеговине. Сви славе Лазаревдан. Старо презиме је било вероватно Станојевићи. Иако су заједничког порекла, већ се узимају међу собом.

Богдановићи (17д), Јовићи 1 (6д), Јовановићи – Поповићи (1д), Петровићи 1 (6д), Лукићи (4д), Рикићи 1 (12д) и Стојановићи (5д) су заједничког порекла (Јовањдан). Њихов предак Теодор Газета је дошао из Гацка у Херцеговини, после Томића, и населио се на крчевини. Даљим пореклом су из Пиве и мисле да су од истог рода у Пиви од кога је био и Пајо Пивљанин. Неки кажу како су се из Херцеговине доселила три брата: Рико, Богдан и Радо (Од Раде су Петровићи, од Рике Рикићи, а од Богдана Јовићи, Јовановићи, Богдановићи и др.).

Тасовци (11д, Арханђеловдан) су пореклом из села Трешњика код Требиња. Одатле су дошли давно (пре 300г, како кажу). Васо Тасовац (р. 1899) набраја ове претке: Остоја (рођ 1870), Васо, Остоја, Божо, Никола… Митар. У гробљу су први сахрањени Митар и Димитрије Тасовац. Огранак Тасоваца су Лујићи (2д).

Милићи (2д, Јовањдан): доселио је Мијо Плавшић (прадед човека који је 1902 има 65) „озго“ из Херцеговине, и населио се у „Планини“ и крчио.

Грујичићи, већа родовска група, чији се је предак Грујица доселио из Херцеговине (један од дедова казивао да су у Прибој дошли са Хан-Пијеска). Овој групи припадају: Симикићи (14д), Глигоревићи (6д), Миловановићи (12д), Марићи (4д), Јовићи 2 (10д) и Радовановићи (2д). Неки славе Лучиндан, а неки Лазаревдан. Од Грујице воде порекло и Јовановићи-Пераћевићи у Тобуту.

Секулићи, раније Гајићи (6д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.

Ђурићи (2д) и Гајићи (9д, Ђурђевдан), раније Мијатовићи: неки предак, можда и даљи од прадеда, дошао је из Херцеговине.

Зељићи (4д, Лазарервдан) пореклом су из Херцеговине.

Митровићи (6д, Арханђеловдан): дед старца Благоја (76г) дошао је из Херцеговине.

Крсмановићи (5д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине. Од тог су рода били и Крсмановићи у Брчком и Београду. Има их у Малешевцима.

Ђукановићи (14д, Никољдан) су пореклм „одозго, са горњега краја“, из Херцеговине.

Ристићи (14д, Јовањдан), звани и Кондићи, старином су од Мостара.

Андрићи (5д, Никољдан): њихов прадед Андрија Еро био је последњи који је дошао у Прибој из Херцеговине, око 1860г. Место на ком се населио и сада се зове Андријино брдо.

Гаврићи (8д, Јовањдан), зову се и Сријемци: прадед Гавро се доселио из Срема, можда из села Јамене (куће су им у засеоку Сријемцима на коси издан цркве). Неки веле да се заселак зове тако стога што су ту живела два брата који су одатле одселили у Срем. Има их и у Тузли. Њихов огранак су и Радићи (4д).

Петровићи 2 – Станкићи (7д, Аврамијевдан): прадед им Станко је дошао из Бањице код манастира Тамне, а даљим су пореклом из Херцеговине.

Делићи (3д) су од Делића у Пељавама, одакле су дошли око 1920г.

Петковићи (2д): отац био родом из Подгоре и у Прибоју се населио као шумар. Околина казује да Петковићи су пореклом из Херцеговине и да је њихов предак „Петко Еро“ кад је дошао, био „друга вера“ (Муслиман).

Бијелићи (3д) су „довоци“ из Тобута.

Докић (1д, Јовањдан): отац дошао са „планине“ из Тобута (са Жутавке) жени у кућу.

Зарић (1д, Никољдан) још за турског времна прешао из Злог Села на беговску земљу.

Крстић (1д, Јовањдан): оца им довела мајка из Шетића код Зворника још пре 1878.

Миличић, у ствари, Мирковић (1д): оца им као дете довела мајка из Мезграје, удавши се у ово село.

Ристановићи (2д): дед им је дошао из Малешића код Зворника жени у кућу у Гавриће.

Стевановићи или Бешлићи (6д, Јовањдан) наводно су досељени из Херцеговине, а сматра се да су „калавлашког порекла“.

Радовановићи (4д, Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.

Симеуновићи (9д, Јовањдан) су пореклом из Хецеговине. Од тога рода су и Петрићи (6д) и Савићи (1д). Предак Симеун је дошао око 1800 са четири сина: Јованом, Пером, Савом и Н., који је после отишао у Тобут под Дебелац. Јованови потомци се зову Симеуновићи.

Радојевићи (2д, Арханђеловдан): отац дошао из Лопара жени у кућу.

Ђокићи (5д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.

Остојићи 1 (6д) су пореклом из Херцеговине.

Остојићи 2 (4д, Никољдан) су такође из Херцеговине.

Ковачевићи (1д) су од Ковачевића у Гацку.

Николићи (7д, Никољдан) пореклом с у из Херцеговине.

Радовановићи – Живановићи, звани и Музаљевићи (6д, Никољдан) у Петровићима у Г. Прибоју су досељени из Музеља.

Стевићи (2д, Никољдан): отац им је био од Тришића у Злом Селу и дошао цури у кућу.

Тошићи (2д): отац им дошао из Лабудске цури у кућу пре 1914.

Ристић Мил. (1д) дошао из Липовица.

Цвјетковић – Ћетковић Милан (1д) је од Делића  Пељавама: дошао је на купљену земљу.

Ђорђић Ђ (1д) дошао из Локаља жени у кућу.

Ракићи (2д) : обојица дошли из Подгоре женама у кућу. Они су од Ракића који су пореклом из Херцеговине.

Илић – Ракић Радо (1д) дошао из Пељава жени у кућу.

Поповић Ратко (1д) дошао из Тобута пре 10г жени у кућу.

Непознато и неиспитано:

Василићи (4д, Арханђеловдан), стари род у селу;

Миљанићи (5д) и Давидовићи (3д), заједничког порекла, једна „фамилија“ (Јовањдан);

Стјепановићи (2д);

Бабићи (6д, Јовањдан);

Ракићи 2 (5д);

Петровићи 2 (8д, Јовањдан);

Миличић Р. (1д).

Илићи (12д).

Неџад Наџидедић записао је да су Стевановићи 2 (5д) и Панићи (7д) један род (Јовањдан). Илија Стевановић (63г у 1967) казује да је у Прибоју био и његов пети предак Никола, и да је њега уморила куга. Стевановићи и Панићи се не узимају.

П.С. Прибој је имао 1.833с у 1991г (Срби 1765, Југословени 36, остали 25 и Хрвати 7), а 1.418с у 2013г.

6. Пељаве (Лопаре, Република Српска)

Пространи хатар овог насеља је по косама и странама испод брда Нумере и Виса које се спуштају према истоку до речице Јање, која дели село од Мезграје. Насеље се дели на два главна дела: Станкиће и Делиће или Урумовиће… Село има 153д…

Село је постојало под истим именом у 15в…

Око 1930г Василије Делић је, крчећи у шуми, ископао ћуп старог новца…

Прича се да је село страдало и од куге, и то од „шарене“, која ипак остави понекога, док „црна“ сатире све…

У току ДСР и Пељаве су попаљене…

Најстарији досељенички род у селу су Живковићи – Станкићи, чији су огранци: Живковићи (7д), Текићи 7д и Николићи 1д. Све је то изишло „из Живкове куће“. Славе Мратињдан. Цвијан Живковић (рођ 1904) набраја ове претке: Гавро, Перо, Живко, Петар, Станко, који је дошао из Херцеговине.

Антићи (2д, Ђурђевдан) су огранак Антића у суседном Тобуту, али их сматрају као да су „старосидиоци“ у овом крају.

Делићи. Први од њих је дошао у Пељаве у 18в. Урум, предак Делића (Урумовића) и он је крчио шуму (шума је била у селу до око 1940г). Заузели су најбољу земљу у селу. Ипак, постали су кметови Мехића из Г. Тузле, а после су се смењивале аге из Теочака, Зворника и Локања. Урум је био од Билеће у Херцеговини. Он је наводно имао синове Ћетка, Мирка, Делију и Перу, од којих воде порекло „фамилије“: Ћетковићи (19д), Делићи (28д), Перићи (8д), Мирковићи (10д), Гаврићи – Ђукићи (1д), Ивановићи (5д). (Сви заједно су „лоза“). Перићи и Делићи су до пре 50г били једна фамилија, а сада се већ узимају међу собом. Сви славе Пантелијевдан. Једна грана Делића се звала и Томићи – по једном претку. Од Делића има исељених у Мезграји, Лопарама, Тузли и Београду, Перића има у Тузли и Сарајеву, а Ћетковића у Тузли и Београду. Предак Мирковића је дошао после Урума, али је био од истог рода у Херцеговини. Појединци из овог великог и веома угледног рода казују и нешто друкчије о свом пореклу. Неки кажу да се онај предак који се доселио звао Гавро Урум и да се тако звао што је био „из Ерцеговине из Урумлије“. (Сахрањен је у старом гробљу. По томи, унуку Гаврином, Делићи су се презивали и Томићи. Тај Тома се затекао у селу као кнез кад је Аустрија дошла у Босну (1878), а његов отац Тешо је био оборкнез. Неки кажу само да су Делићи дошли из Урума, што није нимало тачно. То предање чува само неке алузије на Урумлију, о којој на Мајевици уопштенема тачних представа. Урумовићи су, свакако, прозвани по претку који се звао Урум: код Срба у Пожарници, у подгорини Мајевице, у употреби је лично име Урум, а у Пељавама тако изговарају име Хурем, које је у обичају код Муслимана у оближњем Теочаку. Цвијан Делић (р.1901) набраја ове претке: Перо, Милован (р. 1830), Тома, Тешо, Гавро Урум (или Гавро-Урум). Према томе, њихово досељавање пада у време око 1760г. Тешини синови су били Ћетко, Иван и Мирко; Тома је имао Гавру и Перу. Врло је занимљиво ово казивање: Урум је био Муслиман и имао сина Сефера (што би се могло објаснити да су дошли као привидни Муслимани, двоверци). Сефер се нији женио је у једној кући са неким који је био од АНтића, који му је био као побратим, и такође нежења. Живели дуго, чупали туђе ограде за вату. Једно јутро нашли их мртве: верује се да су један другог убили.

Лујићи (2д), раније Петровићи, и Мијатовићи (3д), који се тако зову тек од ДСР. Један су род – Лујо и Мијат су били браћа – и славе Арлијевдан, св. Агатоника – 4.9. Пореклом су из Херцеговине.

Јовановићи (6д, Лучиндан) су веома старо „кољено“ у селу непознатог порекла. Заједничког порекла (једна „фамилија“) су и Вићићи (1д) и Радић М. (1д).

Благојевићи (8д) и Мићићи 1 (12д) су један род (славе Јовањдан сада) и огранак од Бобара у Лопарама: дошла одатле удовица са синовима.

Обреновићи (2д) и Мићићи 2 „горњи Мићићи“ (7д), некада сви заједно Крстићи (Лучиндан), али је Крсто био Обренов син. Дошли су после Живковића, и то из Црне Горе. Зову их и Лисице.

Симеуновиће (13д, Никољдан) зову и Кнежевићи, јер је неки од предака био кнез. Вероватно су заједничког порекла с њима, односно њихови су огранци Илићи-Ракићи (10д, Никољдан) и Бојићи (4д, Никољдан).

Радићи (4д): отац им је био „доводак“ од Трифковића у Тоботу.

Беновићи (2д): отац им је дошао за време Аустрије из Угљевика жени у кућу.

Драгићевић П. (1д, Пантелијевдан и прислужује своју стару славу Ђурђевдан) је дошао жени у кућу из Чакловице у Растошници.

П.С. Пељаве су у 1991г имале 620с (Срби 615, Југословени 2, остали 2, Хрвати 1), а у 2013г имале су 572с.

7. Тобут (Лопаре, Република Српска)

Тобут је пространо насеље источно од Вукасоваца а северно од Прибоја, по источним огранцима Мајевице. На истоку допире до речице Јање, па је и делом и прелази (заселак Трњачка)…

Село има 396д…

Тобут је старо насеље; помиње се у 15в…

Неки казују да су у селу становали Муслимани који су се повукли у Г. Тузлу, Теочак и Челић. У селу неки називи места несумњиво показују да је било у селу Муслимана…

„Молитва“ сеоска је „други Ускрс“, тј други дан Ускрса.

Опште је предање да су родови у селу, сем најновијих досељеника, већином пореклом из Херцеговине и да су им преци кад су дошли крчили шуму. Једино Јосиповићи ни пре 50г нису умели ништа да кажу дру Р. Јеремићу одакле су пореклом. Прича се како је некада у селу било само 5к, а да су међу тих 5 били Бијелићи, Пекићи и Лукићи.

Бијелићи (10д, Ђурђевдан). Пореклом су из Херцеговине. Од тог рода је био Тома Хајдук. Многи од Бијелића су се иселили у Тутњевац и Забрђе.

Јекићи (5д, Ђурђевдан). Прадед им Јово Пањ је дошао из Херцеговине (од Гацка) на крчевину. Има их у Брчком, Бијељини и др.

Пекићи (11д, Петровдан) су пореклом из Херцеговине (неки кажу: из Црне Горе). Дошли су од Гацка предак Перо са два сина и снаха му Петра (од брата) са три сина. Били су се зауставили у Пожарници, и од њих су тамошњи Пелемиши. Били су „подријетлом“ Стојановићи, а сада су већином Пекићи. Има их и у Срему. Неки веле да нису род са Пекићима у Козјаку.

Лукићи (Никољдан). Зову се и Макивићи. Ђоја Лукић (82г) каже да је дошао његов шести предак право у Тобут – дакле, око 1735-1760, и то преко Дрине (од Гучева). А дошло из пет браће из Херцеговине: Лука, Анто, Васо, Јово и Танацко. Танацко је умро без потомства, а од осталих воде порекло: Лукићи (3д), Антићи (1д), Васићи (8д) и Јовићи 1 (1д). Васића има исељених у Бијељини и на Цапордима, Лукића у Лопарама и у Банату, а Антића у Београду и Лопарама.

Џелетовићи или Џелићи (Ђурђевдан) су пореклом од Гацка у Херцеговини. Бранко Џелић (р. 1928) набраја ове претке: Томо, Спасоје, Томо, Деспот, а дошао је и неки још даљи предак, дакле у 18в. Предак који је дошао био је добио нешто чистог земљишта, али је више искрчио. Била су их дошла три брата, али су после 20г боравка у Тобуту двојица отишла: један у Богутово Село (и од њега су ту Деспотовићи) и Чађавицу. Данас су у Тобуту од овог рода: Деспотовићи – Џелићи (4д), Тодоровићи 1 (10д) и Максимовићи (7д).

Јосиповићи (3д, Арханђеловдан), један од најстаријих родова у селу, пореклом су из Херцеговине (по другима непознатог порекла), али им је предак доша после Васића. Били су наводно у селу још једни Јосиповићи, који су били из Херцеговине, али су изумрли.

Прелићи – Преловци (13д, Јовањдан) су веома стар род у селу, али воде порекло од претка који је дошао из Лабудске жени у кућу. За њих је пок. др. Р. Јеремић забележио још пре ПСР да су староседеоци! Од њих су и Цвијетиновићи (7д) међу Џелићима – Тодоровићима.

Стјепановићи 1 или Марићи (7д, Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине.

Шакотићи (22д, Лазаревдан) су дошли из Херцеговине, али треба да су даљим пореклом из Колашина. Преци су са собом досели из Херцеговине пушку пећанку. Из Херцеговине су кренула два брата најпре на Цапарде, па је један остао у Малешићима код Зворника. Из Тобута су се селили у Лопаре, Пирковце, Милино Селу, Букиње и Брчко, а одраније их има и у Сухом пољу код Бијељине.

Бошковићи или Ере (2д, Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.

Ковачевићи (7д, Срђевдан) су пореклом из Срђевића код Гацка. Дошао је одатле Јосип, прадед Живојина Ковачевића (р. 1932). По традицији су ковачи, а бавили су се и поправљањем пушака. Када је у Тобут дошао прадед Ковачевића (који се родио 1848), у селу је затекао четири куће, међу којима су били Шакотићи, Јовичићи, Јекићи (Пањ); сво су остали дошли после. Има их исељених у Лопарама, Милином Селу и Београду, а као Лазића у Тутњевцу.

Медићи или Медићи-Антићи (30д, Јовањдан) су пореклом из Лике. Била су дошла три брата: Анто, Јово и Јевто. Заједничког порекла с њима су Јовићи 2 (11д) под Осењком код цркве у Д. Тобуту и Јевтићи (3д). Међу Медићима је 1д од Радована (Радовановићи), ког је довела мајка из Шетића код Звориника, преудавши се у Медиће. Неки Јовићи веле да су пореклом из Херцеговине.

Керовићи (3д, Јовањдан) с огранком Тешићима (11д). Пореклом су из Херцеговине и вероватно да је најстарије презиме Тешићи. Разна су нагађања о постанку презимена Керовић. Били су у Тобуту и пре неке куге. Од Керовића су и Гавриловићи (2д): неки Гаврило прешао у Трњаке цури у кућу. Керовића има исељених у Тузли, Бановићима и др.

Максићи (1д). Од тог рода је био хајдук Јовица, чији се потомци сада зову Јовичићи (2д). Зову се и Хајдуковићи. Заједничког су с њима порекла и Митровићи 1 (6д).

Аћимовићи (2д, Арханђеловдан) и њихов огранак Стевићи 1 (5д): пети предак Аћимовића (забележено 1938) је дошао из Пушковаца. Има их исељених у Тузли, Бијељини, Зеници и др.

Радовановићи (5д) су старином их Херцеговине; најпре су били у Богутову Селу, па их је у Тобуту населио Глигор Пајкановић из Вукасоваца, – дакле, у пп19в.

Трифковићи (6д, Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.

Мићићи (7д, Јовањдан). Предак је дошао „озго од Кладња“, а иначе су старином из Херцеговине. Од Мићина брата Илије су Стјепановићи 2, а од Ристе Лукићи 2 (3д). Мићића има исељених у Тузли и у Банату.

Симанићи (8д, Јовањдан) су старином Бјелице из Корита. Дошла је Симана са браћом од којих воде порекло Савићи и Савићи-Јоковићи.

Савићи (14д) и Савићи (3д) су један род (Никољдан). Пореклом су из Херцеговине. Савиће се зову по прабаби или шукунбаби Сави. Има их у Пирковцима, Тузли и Брчком. Огранак Савића су Петровићи (6д).

Стевићи 2 (3д, Никољдан) су пореклом из Црне Горе.

Јокићи (5д, Јовањдан), названи по прабаби Јоки, и Радоњићи по прадеду Радовану, старином су од Гацка у Херцеговини. Била су дошла три брата из Херцеговине: Радован, Митар и Васо. Јокићи су од Радована. Од друге двојице нема мушког потомства, и на њиховој земљи су поменути Радовановићи из Богутова Села и Стевићи. Јокића има у Лопарама и др.

Зарићи (4д, Никољдан). Околина тврди да су пореклом Муслимани. Кад су дошли у Тобут „тетка и тетак Мујо“, ту су се посрбили да се изједначе с околином.

Јовићи 3 – Пераћевићи (7д) у Трњцима су исто што и Грујичићи у Прибоју.

Симићи 1 (5д, Јовањдан). Деда им довео бег као кмета из Прибоја, где их још има (Симићи – Гуштићи).

Тасовци (2д): отац је дошао из Прибоја као „уљез“ у Џелиће.

Пајкановићи (3д) су од Пајкановића у Вукасовцима, одакле им је дошао дед пред ПСР на крчевину.

Ђокићи (2д): отац им је дошао из Прибоја цури у кућу.

Илићи 1 (8д, Јовањдан) воде порекло од деда-Илије, који је још за турског времена доведен из Липовица као зет у кућу Керовића.

Павловићи (6д, Никољдан). Дошли су из Липовица, где их још има и старином су из Херцеговине.

Станојевићи (2д, Арханђеловдан  и по земљи Ђурђевдан): отац је дошао из Богутова Села цури у кућу у Тодоровиће.

Текићи (2д) отац и син; отац дошао из Пељава жени у кућу.

Николићи 1 (4д, „Ђурђице“): отац им је дошао из Мезграје цури у кућу у Максиће.

Симић М. (1д) дошао је из Прибоја на Тријешницу цури у кућу.

Симеуновић (1д): отац је дошао као уљез из Пељава.

Перићи Милан и Драго (2д): отац им Јаков дошао из засеока Шимара у Прибоју.

Ђукановић Рајко (1д) је дошао пре 15г из Прибоја жени у кућу.

Продановић Саво (1д) је дошао из Липовица жени у кућу пре неколико година.

Томићи 2 Алекса и Душан (2д), рођаци, дошли су из Прибоја женама у кућу.

Тошић Цвијан (1д) је од Тошића у Липовици; дошао жени у кућу.

Гаврић Драго (1д) је дошао из Прибоја пре 10г у Трњаке жени у кућу, у Савиће.

Благојевић Р (1д) дошао из Пељава у Трипковиће жени у кућу.

Илић Будимко (1д, Лучиндан) пошао из Пељава жени у кућу.

Радовановић Јован (1д) је дошао жени у кућу у Пекиће из Прибоја (од Радовановића – Живановића) пред ДСР.

Марковић Р, зван и Станојевић и Широња (1д) дошао је из Прибоја у кућу Марковића.

Докић (1д) је од Илића – Докића (у Прибоју?).

Томић Ст. (1д) дошао из Липовица у Јосиповиће жени у кућу.

Марјановићи (1д) дошао из Малешеваца жени у кућу.

Рикић (1д) је дошао 1967 из Пушковаца жени у кућу.

Непознато и неиспитано:

Јовићи 4 – Бошковићи (6д, Јовањдан и прислужба Ђурђевдан) крај Јање;

Лакићи (4д, Никољдан);

Митровићи 2 (1д, Никољдан);

Симићи – Бундеварићи (6д), Николићи 2 (2д, Никољдан) у Д. Тобуту;

Симикићи (6д, Арханђеловдан) под Дебелцем (сматрају их старом фамилијом у селу);

Симићи 2 (2д, Арханђеловдан);

Стевановићи или Лондрићи (3д, Арханђеловдан);

Поповићи (11д, Лазаревдан);

Танасковићи (5д);

Недић Момчило (1д);

Симикићи – Лакићи (4д);

Лазићи (3д): вероватно су само огранак Лазића у Богутову Селу, с којима се граниче, а можда и нису сви један род;

Драгићи (8д);

Михаиловићи (1д), досељени у новије време;

Лазаревићи или Чекићевићи (4д, Лазаревдан);

Теодоровићи (1д);

Теодоровићи 2 у Трњачкој (3д, Ђурђевдан).

П.С. Тобут је 1991г имао 1424с (Срби 1405, Југословени 13, Муслимани 2, Хрвати 1, остали 3), а 2013г 1.269с.

8. Вукосавци (Лопаре, Република Српска)

Насеље је врло пространо и групе кућа су раштркане на косама испод Каменог бријега и, углавном, око Потока, који тече од Точка и слива се у Гњицу. Село се дели на Горње, Средње и Доње Вукасовце. У насељу је свега 116д (1953 било их је 92).

На заједницама буде молитва на „друге Тројице“.

Предање зна како је некада у селу било само 12к, а пре 100г (око 1860) само 7. Пред окупацију Босне од 1878 у селу је било само 6к. Године 1953 било их је 92.

Михаиловићи, раније Милојкићи – Милојчићи (4д), а зову их и Гранићи. Можда су били ту и пре Пајкана. Од њих су и Новаковићи (2д) и изумрли Матејићи – Митровићи. Славе Ђурђевдан. Новаковићи знају да им је предак („прађед“) дошао из Херцеговине право у Рикиће. Милојкићи су некада имали торове на Разбојиштима и одатле су спуштали млеко до кућа низ млеководе. Има их исељених у Лопарама и у Војводини (у Лукићеву).

Пајкановићи и Спасојевићи су једна „фамилија“ од два брата. Забележено је раније да су пореклом из Пећи у ст. Србији, а мени су казивали 1962 да су пореклом из Црне Горе. Сви славе Јовањдан. Неки казују да су се доселили брат и сестра, Пајкан и Вукосава, и да се село прозвало по тој Вукосави. Међутим, код Милована Пајкановића (рођен 1913) сам видео препис писане прошлости тога рода, који је – наводно – писао по казивању Пајканову „парох“ Јосиф Продановић 1805, а после и други додавали. Ту се казује да је Пајкан Чарнојевић био брат патријарха Арсенија Чарнојевића и да је био сеиз код аге у Пећи. После многог лутања, дошао у село Добрињу и ту се погодио да чува стоку у Тодора Теофиловића. После годину дана Тодор га ожени Ружицом, кћерком Обрена Тодоровића из Добриње. Наишла гладна година. Тодор ишао често у Босну и од Тузла-паше куповао кукуруз, доносио и продавао. После Пајкан, по Тодоровој препоруци, прешао у Босну, након куге у Босни, и Тузла-паша га населио у Вукосавцима и дао му земљу. Село било спахилук и остало пусто иза куге. Пајкан је прешао из Добриња са женом и једном кравом а у Вукасовцима затекао две куће. Пајкан и његово потомство нису никада били чифчије (кметови). После је Пајкан био и коџабаша (старешина у селу). Пајкан је имао четири сина: Митра, Павла, Стеву и Спасоја, који је погинуо неожењен. Деспот, син Савин и унук Митров (праунук Пајканов), прешао у Србију, у Београд, у време кнеза Михаила. Ти у Београду се зову Савићи (адвокат Драгољуб Савић). Изгледа ипак да је у овом роду дошло и до апсорпције других, јер док једни сматрају да су и Митровићи (6д) и Савићи (1д) огранак Пајкановића, други кажу да су Митровићи и Савићи један род (славе Јовањдан) и да су пореклом од три брата: Васе, Митра и Радована, који су дошли из Херцеговине и које је населио Глигор Пајкановић. Тако исто може се чути да околина сматра да су Топал и Мастал били од Пајкана; њихови су потомци Стевићи, Лазићи и Мирковићи (в. даље). Глигор је био богат трговац, Душанова башча, парцела од 8 дунума, служила је као сместиште за стоку  и другу Пајканову робу. Глигора су често „робили“ хајдуци Тома Бијелић и Јовица. Пајкан је био толико имућан и утицајан да је чак насељавао друге: дошли би неки из Херцеговине, њега окумили, па би им он „дао“ земљу да се населе.

Од овог рода су у селу: Пајкановићи (6д), Спасојевићи 1 (4д), Миловановићи (1д), Богдановићи (2д) и Мијатовићи (5д). Од Мијатовића је Цвијетин Мијатовић, политички радник. Неки од рода Пајкановића се зову и Савкићи. Много их је расељених од овог рода: Пајкановића има исељених у Брчком, Тузли, на Вису, у Другову, у Н. Милином Селу и др.

Ере-Ерићи (2д, муч. Евтихије, а народ зове га Јовањдан) су пореклом из Дробњака, из Херцеговине. Дошао је Лука Еро (Ђуровић у Херцеговини) у кућу удовици Гопи од Тешића; стога се зову у новије време и Гопићи и Тешићи. Прислужују Никољдан. Има их у селу Пирковцима.

Рикановићи или Чикићи (7д), Стевићи (8д), Лазићи (3д) и Мирковићи (4д) су један род (славе Трифуњдан и прислужују Јовањдан) и не узимају се међу собом. Мирковићи се зову и Топаловићи, а Стевићи се зову и Масталовићи: Топал и Мастал (а говори се и Мастан – Мастановићи) су била два брата. Стевића има и у Лопарама и на Мачковцу, а Лазића у Пирковцима.

Поповићи (1д, Никољдан) су од Цвијетиновића у Мачковцу: отац Неђе Поповића Ђоко дошао из Мачковца као „уљез“ у кућу Глигора Пајкановићи и Поповићи су на пола некадашње земље Пајкановића. Иначе, Цвијетиновићи су пореклом из Црне Горе.

Спасојевићи 2 (11д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.

Бјелетић (1д): досељени око 1855г од Билеће браћа Кузмани Матија. 1п се одселила у Параге.

Којићи (2д): в. опис Липовица (Продановићи). Има их одсељених у Лопарама и Пирковцима.

Тешићи (3д, Никољдан), некада Стевановићи; по пореклу су исто што и Тешићи – Гопићи у Лопарама. Најпре су били у Липовицама.

Гајићи (1д) су пореклом из неког места у Србији, а отац, родом из Јање (где се дед родио) дошао из Бијељине пре ПСР. Има их у Лопарама и у Брчком.

Ковачевићи (2д, Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.

Рикановићи (6д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.

Михаиловићи (6д, Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.

Рикићи (5д, Ђурђевдан) су се доселили из Пушковца за време а-у окупације.

Новаковић 2 Св (1д, Лазарева субота). Отац је дошао из Тобута, од Шакотића, „цури у кућу“.

Лукићи (5д, Лазаревдан). Пореклом су из Херцеговине и најпре су се били населили у Пирковцима. Били су на слабој земљи, па једне године крену: један брат оде у Богутово Село, а други, натоваривши сав усев на два коња, пређе у Вукосавце. Зову их и Личинини, јер је предак имао обичај да прује личину.

Стјепановић Босиљка са синовима (1д) прешла из Тобута.

Ристићи (2д): отац им је дошао од Ристића у Лабудској жени у кућу.

Симеуновић (1д) је од Симеуновића у Прибоју.

Симикић (1д) је од Симикића у селу Лопарама.

Непознато и неиспитано: Тешећи 2 (1д); Анђићи (6д, Никољдан), Јовићи, звани Зорићи (4д, Ђурђевдан); Савићи (1д).

Био је у селу неки Живан Зорић Јовић, па га је бег отерао из села и он отишао у Међедник, где је живео до 1948. У његовој бившој башчи стајала земљана фуруна са лончићима, а земљу бег изделио субашама.

После ДСР 6д из Вукосаваца је отишло (као колонисти) у Војводину.

Г1949 пресељеници из Вукосаваца су засновали Ново Милино село у хатару Кораја: тамо су поједине куће из Вукасоваца имале земље и, после деоба, тамо је прешло најпре око 10п, а после нових деоба прелазили су и други. У том новом насељу су, углавном, све Пајкановићи, Спасојевићи, Рикићи и Богдановићи.

П.С. Вукосавци су 1991г имали 473с (Срби 473), а 2013г имали су 398с.

9. Козјак (Лопаре, Република Српска)

Село је по странама и на „подовима“ (терасама) – по косама око потока Јараковца односно испод висова Градине и Бардачиловаца… Свега је у селу 13д…

Прича се да је село страдало од куга. Тада су људи из села бежали у остругу (шипраг), јер се веровало да куга ту није могла заћи.

Првобитно су у селу биле само три „фамилије“: пештровци, никољшаци и лазаревци. Када је у селу било 40д, 35 су била никољштаци заједничког порекла. Седа има и других.

Док неки сматрају да су сви старији родови у селу који славе Никољдан заједничког порекла, други то оспоравају, али не поричу ближе сродничке везе између неких од њих.

Нешковићи (10д, Никољдан) су можда најстарији у селу: од старине су на својој земљи. Пореклом су из Херцеговине.

Бојићи (6д, Петровдан) су од давнина у селу и били су на својој земљи; пок. Митар и пок. Неђо Бојић били су међу собом девети рођаци. Род су са Максимовићима – Рикановићима (9д), Михаиловићима (2д) и Јовићима (5д), који такође славе Петровдан.

Благојевићи (4д, Никољдан) су пореклом негде са границе Црне Горе и Херцеговине. Има их и у Зворнику, Београду и Тузли. Заједничког су порекла с њима и Петровићи (3д).

Ристићи (16д, Никољдан) се деле на Ивановиће и Аврамовиће. Неки далеки „пранђед“ презивао се Карановић. Старином су из Херцеговине. Били су се населили на Брду, где је „најђубрелија“ земља, најбоља у селу, и одатле су се разишли. Има их и у варошици Лопарама, Тузли, Ковиљачи, Београду и др. Огранака Ристића су Митровићи – Николићи (по Николији; 3д), вероватно и Стевићи (8д). Неки кажу да су Ристићи, Петровићи и Стевићи једно „племе“ и да су старином „озго“ од Херцеговине.

Пајићи – Ђојићи (5д, Лазаревдан) су из Бабајаче, и предак им је дошао на купљену земљу.

Пајићи – Јовићи (5д, Никољдан) су такође из Бабајаче. Предак им купио зему од Пајића – Ђојића, са којима нису род.

Обреновићи (5д, Ђурђевдан по пореклу, а Никољдан „по земљи“) су од Деспотовића – Џелића у Тобуту: мајка, оставши удовица, преудала се у Нешковиће у Козјаку и са собом довела сина, још пре 1878.

Милошевићи (3д) и Марковићи (9д, Лазаревдан) пореклом су из Херцеговине.

Јокићи или Јовићи (5д) и Лукићи (2д, Петровдан) су пореклом из Херцеговине. Од тог рода су и Пекићи у Тобуту. Јокићи или Јовићи су се раније звали Симанићи, а по деду Јови и баки Јоки Јовићи и Јокићи.

Ерићи (9д, Никољдан). Отац им је дошао из Лопара жени у кућу, а старином су из Херцеговине. Има их у Сомбору и Шићу.

Симеуновић Н. (1д) је дошао око 1961 из Пељава на женино имање.

Тешић Н (1д) прешао из Лопара у Козјак.

Лукић (1д): отац му дошао из Прибоја жени у кућу.

Лукић 2 Ст (1д) радник дошао из Бруснице.

Мирковић М (1д) службеник, дошао из Пељава.

Шкиљевић (1д), службеник, дошао из Кладња.

Јовановић Ј (1д), радник, дошао из Подгоре после 1945.

Божић Г (1д), службеник дошао из Јабланице.

Стевићи 2, Стево и Лука (2д), радници, дошли из Вукасоваца.

Рикић М (1д), дошао из Вукасоваца жени у кућу око 1950.

Спасојевић Л (1д), радник, дошао из Вукасоваца 1946.

Прелић П (1д), радник, дошао из Тобута 1946.

Ђурић 1 (1д), колар, Хрват, дошао из Челића на грађевину.

Стјепановић 5 (1д), књижар у Лопарама, из Подгоре.

Ракић Д (1д), службеник из Подгоре.

Митрић Ч (1д) на Грађевини, родом из села Лопара.

Ђокић О (1д), службеник, доелио се из Миладића.

Гаврић (1д) дошао из Пељава 1954 жени у кућу.

Гаврић Н. (1д) дошао из Вакуфа 1946.

Митровић Н (1д) дошао из Пељава 1964.

Кудузовићи (2д, Мусл) из Јање.

Арнаутовић Мехмедалија (1д) дошао из Челића.

Женска д: Гајић Василија (1д) радница, из Пипера. – Радић Петра (1д), радница, из Станова код Брчког.

П.С Козјак је имао 463с у 1991г (Срби 443, Југословени 13, остали 4, Хрвати 3), а у 2013г имало је 287с.

10. Мачковац (Лопаре, Република Српска)

Сеоски хатар је издужен је издужен дуж речице Јабланице – с њене леве стране. Стога су сви делови села окренути југу.

Свега је у насељу, рачунајући и стално настањене у Шору 77д…

Некада је ово село било средиште за Србе у Мајевици и око ње, и г 1843 била је подигнута црква. Та црква је напуштена, пошто је била саграђена нова близу друма, и зграда старе цркве је срушена у току последњег рата (ДСР – МЗ).

Прича се (у Пиперима) да је и ово село страдало од куге и да су тада куком вукли мртваце…

Постоји предање како је Мачковац настао на тај начин што је било дошло девет Циганки сестара на место Падалиште, па су се све одатле поудале за Србе; од њих воде порекло неки родови у овом селу и Козјаку: од Бале – Ђокићи, од Циге – Цигановићи, Цвијетиновићи од Шаке (и Шакотићи у Тобуту), Нешковићи у Козјаку од Неше. То је предање лишено реалног основа и биће да је настало од локалног ругања и прегоњења.

Ђокићи (12д, Јовањдан) старином су из Лике. Стево Ђокић (р. 1902) набраја ове претке: Перо, Маријан, Стево, Перо, Јевто. Били су, дакле, у Мачковцу сигурно у дп 18в. За Јевта се зна да је правио сврдлове, и један од тих сврдлова је очуван (1962).

Митрашевићи (4д, Арханђеловдан), некада свештенички род. Из Васојевића дошла Марта са три сина (Драгутин, Милутин и Н.) и прокрчила трње ножем да би се населила. Начинили колибу и великим ножем секли мрко трње од колибе до извора који су нашли. Од њених синова двојица нису имала, а само је један имао синове од њих су се намножили Митрашевићи. Могли су доћи око 1780, пошто Ристо Митрашевић (р. 1936) набраја ове претке: Митар, звани Мика (1880-1941), Ристо, Митар, Иван, чији се отац досели. Њихови су огранци још и: Тешићи (7д), Јовићи 1 (6д), Ивановићи (2д) и Давидовићи (8д); Огранак Тешића су Савићи (3д).

Ристић 1 или Ивановић (1д) је прешао из Козјака на купљено, око 1912.

 Цвијетиновићи (1д, Никољдан) пореклом из Црне Горе. Од њих су и Поповићи у Вукосавцима и у Малешевцима. Има их исељених у Војводини, Карловцу и Крагујевцу.

Лукић Л (1д) прешао је пре неколико година из Јабланице после деобе (само се преместио преко потока).

Лукић Ђоја (1д), родом од Лукића из Тобута, доша пре 35г код стрица у Мачковац, па после купио земљу.

Јовићи 2 (2д, Јовањдан): предак Сава доселио се из Херцеговине.

Радићи (4д, Јовањдан): отац Лазар дошао је из Вукасоваца (?).

Перић Д (1д, Ђурђевдан): отац му Марко дошао из Смиљевац.

Ристићи Мило и Тома (2д) су дошли из Јабланице (један као домазет).

Станковић Цв (1д) дошао из Јабланице жени у кућу, после 1945.

Крстић С (1д) дошао из Пељава или Тобута као домазет.

Божић Јовика (1д) дошао из Јабланице на купљену земљу.

Пантић (1д) је дошао из Вакуфа, а иначе је од Пантића у Пиперима.

Јовић Душан (1д) је од Јовића у Пирковцима. Дошао пре 15г као радник на стругари.

Спасојевић Душан (1д) је дошао из Вукасоваца жени у кућу 1928.

Тешић 2 Грујо (1д), пензионер, дошао из Јабланице после 1945.

Гаврићи (2д) су дошли из Вакуфа као радници у Шор.

Јајчанин (1д), службеник, родом из Међувођа у Кнеж-пољу, дошао 1964 Јајчани у Међувођу (славе Стјепањдан) старином су Миљевићи од Јајца, а у Кнеж-поље је дошао пранђед.

Ђокић Д (1д) дошао из Вакуфа.

Ђурићи (2д, Ђурђевдан) су од Ђурића у Брусници, а даљим пореклом из Херцеговине. Из Бруснице дошао један жени у кућу.

Илић Р (1д) дошао као радник из Пељава.

Јанковић С (1д) дошао као радник из Јабланице.

Продановић (1д) дошао као радник из Липовица 1964.

Симикићи (3д) дошли као радници из Козјака после 1945.

Томић Ј (1д), пензионер из Липовица.

Обрадовић (1д), учитељ, стално досељен, родом из Дубова (Затон) код Бијелог Поља.

Томић Ј. (1д), родом из Бријеста, а дошао из Козјака.

Влачићи (3д) су од Влачића у Висорима: : једнога довела мајка када се преудала у Мачковац.

Стевановић 1 (1д) у Шор је дошао из Јабланице.

Илић (1д) дошао из Јабланице.

Непознато и неиспитано: Стојановићи или Стјепановићи (5д, Ђурђевдан); Новаковићи, које околина зове Цигановићи (1д) – више њихових породица отишло је у Војводину; Стевановићи 2 (1д).

Изумрли су Мићићи, пресељени из Јабланице, некада свештенички род.

П.С. Мачковац је 1991 имао 409с (Срби 371, Југословени 22, остали 12, Хрвати 2, Муслимани 2), а у 2013г имао је 215с.

11. Пирковци (Лопаре, Република Српска)

Пирковци су пространо насеље издужено у правцу исток-запад. Његов хатар просеца речица Гњица у правцу југ-север. Насеље је веома разбијено, и његова „села“ углавном су родовске групе куће, су распоређене амфитеатрално по косама и странама испод брда Кокошинца и Живкова брда (између њих тече Гњица)… У насеу има 145д (1953: 108д).

Савићи 1 (15д) и Тодићи (7д, Арханђеловдан) воде порекло од браће Саве и Тоде, који су били старином из Херцеговине. Они су „шукунђедови“ данашњих Савића и Тодића.

Јовићи или Тејановићи (18д, Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине. Дошао прадед Ђ. Јовића (р. 1932) почетком 19 века. Можда су с њима заједничког порекла и Савићи 1. Јовића има исељених у Тузли, Бијељини, Лопарама и др.

Крсмановићи (4д, Никољдан) су такође пореклом из Херцеговине. Они су огранак Петровића у Козјаку. Има их исељених у Брчком и у Тузли.

Стевановићи (5д), Јовичићи (6д) и Стојшићи (5д) су заједничког порекла (славе Арханђеловдан) и пореклом су из Херцеговине; Стојшићи казују да су из Црне Горе. Доселила пре око 150г три „сина“: Стеван, Јовица и Стојша.

Марковићи (3д, Арханђеловдан), пореклом из Мељине у Гацку (Херцеговина). По прадеду Тодору зову се и Тодоровићи.

Тошићи (9д, Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.

Гашићи (3д, Арханђеловдан) и Симикићи или Бошковићи (9д, Арханђеловдан) заједничког су порекла из Херцеговине. Има исељених Симикића у Брчком и Гашића у Миросавцима и Кориташима. Неки сматрају да су огранак Гашића и Драгићи 1 (5д): да су била браћа Драго и Гашо.

Драгићи 2 (1д, Срђевдан).

Тодићи (6д, Арханђеловдан) и Перић Ж (1д), који је од Тодића, али се по деду прозвао Перић. Старином су из Херцеговине.

Лујићи (2д). Божо Симикић није имао деце и узео у кућу сестрића Косту Лујића из Бруснице.

Керовићи (3д). После ПСР дошла дв брата из Тобута.

Лукићи (3д), отам им дошао из Мачковца на купљену земљу око 1929.

Петковићи (2д) и Ивановићи (1д) заједничког су порекла (славе Пантелијевдан). Некада су Петковићи били велик род, а сада је само брат и сестра, подељени. Пореклом су из Херцеговине; у Пирковце су дошла браћа Петко и Иван, а трећи је брат отишао у Пељаве и од њега су тамо Делићи.

Тешић (1д): Јаков Тешић дошао жени у кућу из Вукасоваца 1925.

Симићи (4д., Срђевдан) старији су род у селу непознатог порекла.

Божићи или Трипуновићи (5д, Срђевдан): дошао је дед Трипун из Богутова Села много пре Новака Новаковића. Њихов огранак су и Видаковићи (2д).

Новаковићи 1 (3д, Арханђеловдан). Праде Новак („пранђед“) дошао је из Пипера од тамошњих Новаковића цури у кућу „на срђевску земљу“ (стога прислужује Срђевдан) још за турског времена.

Новаковићи 2 (1д, Ђурђевдан и Арханђеловдан): отац Митар дошао из Пушковца жени у кућу.

Ерићи (2д) су од Ерића у Лопарама, који су пореклом из Херцеговине.

Савићи 2 (5д, Арханђеловдан) су од Савића у Тобуту, одакле су долазили у разна времена.

Јовић 1, иначе Ђокановић (1д, Јовањдан): дед му је доспео у Јовиће као „довадак“ из Јасенице.

Којић Јован (1д) дошао из Липовице удовици у кућу.

Перић Ђ (1д) дошао пре 10г из Мачковца на купљену земљу.

Лазићи 1 (1д) су од Лазића у Вукосавцима , а прешли су на купљену земљу.

Лазић 2 З (1д, Арханђеловдан) међу Тошићима: дошао из Бруснице за мајком пре 10г; даље порекло непознато.

Манојловић (1д) дошао 1925г из Подгоре жени у кућу.

Тривковићи (3д, по земљи Јовањдан, некада Арханђеловдан). Дед им дошао из Малешеваца „цури у кућу“.

Митровићи (3д): дошао им отац из Вукасоваца на купљено и на крчевину.

Михаиловићи (1д, Ђурђевдан) су прешли из Вукасоваца на крчевину.

Рикић (1д) је родом из Пушковца.

П.С. Пирковци су 1991г имали 700с (Срби 644, остали 39, Југословени 15, Хрвати 2), а у 2013г 678с.

12. Вакуф (Лопаре, Република Српска)

Село је на хрбату једне косе у правцу с-ј, западно од Мачковца, а северно од Јабланице. Куће су на окупу, али се ипак издвајају две груп: Гаврићи и Станишићи. Село има 57д…

Прича се да су некада у селу живели „Маџари“, који су се одселили због тога што је био снег који се држао неколико година. Било је по селу „маџарског спомења“ по њивама, па су их људи ишчистили из њива.

Раније, пре аграрне реформе од 1919, сељаци су били чифчије Бекташевића из Г. Тузле, који су у селу имали и своју кулу.

По предању у овом селу, из Пипера у Црној Гори дошло је 10 фамилија, од којих се седам населило у селу које се отада по њима и зове Пипери (међу тих седам фамилија били су и Стокићи и Митровићи), а три су дошле у Вакуф: Којићи, Станишићи и Гаврићи. Има предања да су родови у овом селу већином из Мачковца.

Гаврићи или Поповићи (9д, Никољдан) су стари свештенички род. Старо презиме им је било Бабићи, по баби која се доселила са синовима. Поповићи су прозвани по попу Аћиму Гаврићу, ког су заједно са његовом чељади мученички убили разбојници 1888; остало је само једно дете од кога воде порекло данашњи Поповићи. Зову их и Попадићи. Пореклом су из Пипера. Има их и у Брчком, Брусници, Мртвици и у Мачковцу.

Којићи (7д, Никољдан) су пореклом из Пипера. Раније су се звали Живковићи.

Станишићи (2д) су такође пореклом из Пипера. Заједничког порекла с њима су и Крстићи (3д), Николићи (3д) и Лазаревићи (3д). Од тог ширег рода су били и Стокићи, већ изумрли у мушкој лози. Сви славе Ђурђевдан.

Петровићи (6д, Никољдан) су пореклом из Херцеговине. Пре доласка у Вакуф били су у Пушковцу код Кораја.

Михаиловићи (5д, Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине и огранак Малиновића (Марковића) у Маћковцу. Као Михаиловића има их и у Јабланици.

Васићи (3д, Никољдан): отац им је дошао из Бруснице.

Митровићи (4д, Арханђеловдан): дошао им је прадед из Пушковца на купљену земљу пре 1878.

Лукићи (6д, Ђурђевдан): њихов предак (прадед Симе, рођеног 1902) дошао је из Борогова у Спречи.

Ђурић (1д) је дошао из Пипера жени у кућу.

Лукић Вајко (1д) је дошао из Јабланице жени у кућу пре ДСР.

Попадићи (1д) су из Ковачице код Г. Тузле.

Пантићи (1д, без мушке чељади): били од Пантића из Пипера.

Симеуновићи (1д, Јовањдан) су вероватно пореклом из Јасенице.

Бошњаковић (1д) у једној кући Николића од око 1960 и Ж. Бошњаковић из Пожарнице, ког је са собом довела мајка.

П.С. Вакуф је 1991г имао 351с (Срби 311, Југословени 37, Хрвати 3), а у 2013г имали су 292с.

13. Брусница (Лопаре, Република Српска)

Брусница је овеће насеље у странама изнад (лево) Брусничке ријеке и његов хатар се спушта према истоку до Гњице. Гњица дели Брусницу од Миросаваца, Шајића поток од Челића, а Брусничка ријека од Мачковца и Пирковаца. Село се дели на Горњу и Доњу Брусницу. Унаоколо је шума. Село је раштркано и има 92д.

Г. 1920 село је почело да се „спушта“, тј да се подижу куће куће на Шашуљи, поред речице Гњице и друма Тузла – Лопаре – Брчко; раније је ту била само једна кафана крај друма. На Шашуљи је до 1967 већ било 9 сеоских д (Симикићи, Лукићи, Ђурићи и др.) а ту су и станови двојице путара и двојице шумара. Једна бара у равни поред Гњице зове се Шашуља. Први су се населили на Шашуљи Бошковићи ша Лазићи…

Сматрају да се село прозвало Блусницом по камену „брусу“ („меки камен“, фини пешчар).

По предању у селу су некада биле само три куће (Сићановићи, Лазићи и Лујићи) па су се после доселили и многи други.

Сићановићи (1д, Ђурђевдан) не знају порекло: одавна су у селу.

Лујићи (10д, Ђурђевдан) су дошли од Бијеле.

Лазићи (3д, Часне „Савине“ вериге) су дошли од Папраће, по некима из Посавине.

Васићи (14д, Никољдан) су даљом старином из Црне Горе.

Миљићи (12д, Јовањдан). Прадед Миљо је дошао из Херцеговине. Најпре је био у Висорима и један му брат и остао у Висорима; од њега су тамошњи Јовичићи.

Попадићи (6д) су од Поповића – Гаврића у Вакуфу.

Стевановићи (9д, Никољдан) су вероватно из Ковиљаче старином, а дошли су из Милина села, где још имају рода.

Ђурићи 1 (4д, Никољдан) су дошли из Бабајаче.

Ђурковићи (1д, Арханђеловдан) су такође дошли из Бабајаче.

Петровићи (3д, Петровдан) су дошли из Смолуће (Бијела). Неки од њих се зову Панићи.

Гајићи (5д, Никољдан) су дошли из Буквика код Потпећа.

Лукићи (2д) су прешли из Вакуфа 1926 на Шашуљу.

Симикићи – Гудураши (1д) су дошли из Лопара 1926.

Ђурићи 2 (3д) су пореклом из Херцеговине; има их и у Мачковцу.

Ђурићи 3 (1д) из Пипера.

Ђокићи (2д) су дошли на Шашуљу са Лозовине у Јабланици.

Савић 6 (1д) је прешао из суседних Пирковаца.

Антић Митар (1д) је прешао из Пипера на Шашуљу.

Из Пирковца је прешла на Шашуљу и Лазић Лепосава (без деце, 1д).

Михаиловићи (1д, Арханђеловдан) прешли су из Вакуфа.

Поповић Славко (1д, Никољдан): дошао из Лукавице жени у кућу.

Јокић Стојан (1д, Јовањдан) дошао је из Пипера жени у кућу.

Симанић Мило (1д, Јовањдан) дошао из Тобута жени у кућу.

Неиспитаног порекла: Бошковићи (8д, Арханђеловдан).

П.С. Брусница је 1991г имала 488с (Срби 480, Југословени 8), а у 2013г имала је 388с.

14. Лукавица (Лопаре, Република Српска)

То је веома раштркано насеље по косама и странама испод Жунова брда (528) и Обора (495) и с обе стране потока Ораховице, који тече према северу да се код Челића улије у Гњицу. Има нешто кућа и поред друма и речице, с обе им стране… Село има 123д…

Преци данашњих родова у селу долазили су већином на крчевине.

Село је било попаљено у току прошлог (ДСР-МЗ) рата, и стога су се тада неки из села раселили.

Поповићи 1 (9д, Никољдан) у Честама и Симићи или Честе (10д, Никољдан), заједничког су порекла: околина сматра да су они најстарији у селу. Други пак то веле за Филиповиће. Поповићи, некада Нинићи, се деле на Симикиће и Лукиће. Поповићи су прозвани по Поповићима од Бакајлија, јер им је предак био у најму код тих Поповића. По казивању Ј. Симића (р. 1900), доселио се је његов шукунђед Јово (Дошли су, дакле, око 1800). Један од Симића је међу Алексићима.

Алексићи (7д), Јовановићи (6д), Кнежевићи (15д), заједничког су порекла (славе Никољдан); раније су се звали Бакајлићи. Пореклом су из Херцеговине. Неки кажу да су из Црне Горе, као нпр Алексићи, који се иначе зову и Ере. Биће, ипак, пореклом из Црне Горе, и то из Пипера (в. опис Пипера и Лукавице). Међу Алексићима су Поповићи 2, који се зову и Накићи. Био је међу Алексићима поп Тешан Поповић, чија се кћер удала за попа Насту (Накића) у Зовик, који је после дошао „на женовину“ у Лукавицу и примио парохију. И, тако су постали ови Поповићи. А Накићи у Зовику су цинцарског порекла.

Филиповићи (7д, Лазаревдан) и Гарићи (21д, Лазаревдан) су стварно два рода, јер су Филип и Гара били брат и сестра. Али, сматрају се као да су један род и некада се нису узимали међу собом, што сада већ чине. Ја сам од Филиповића слушао „чини ми се да смо из Херцеговине“, а неки кажу да су „маџарског“ порекла. И околина истиче да су Филиповићи по пореклу „Маџари“, што може само да значи да су одавна у селу. Стари Филиповићи су одржавали везе са рођацима у Херцеговини. За Гариће казује околина да су пореклом из Србије.

Тешићи (10д, Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.

Стокановићи (2д, Никољдан) су такође пореклом из Херцеговине; њихов су огранак Лакићи (1д).

Старији родови непознатог (и неиспитаног) порекла:

Тодићи (14д, Ђурђевдан);

Ђурићи (2д, Ђурђевдан); Мијатовићи (3д, Ђурђевдан);

Поповићи 2 (2д, Ђурђевдан);

Мијатовићи (3д, Ђурђевдан);

Перићи (3д, Никољдан);

Максимовићи (4д, Митровдан);

Милошевић Тешо (1д, Никољдан).

Дошли су у новије време:

Ђурановићи (1д): отац им је дошао из Бруснице жени у кућу. Од истог је рода и Ђурановић у Пиперима.

Лукићи (1д) су дошли из Пипера на купљену земљу.

Антић (1д) је такође прешао из Пипера.

Гаврић Ј (1д) је дошао из Вакуфа жени у кућу.

Митровићи (2д): отац Митровић Цв је дошао из Пипера жени у кућу.

У новије време су изумрли Лазићи. Нестало је у мушкој лози и Илића. Накићи, који су били од Накића у Зворнику, у току ДСР раселили су се у Лопаре, Брчко и Тузлу.

П.С. Лукавица је имала у 1991г 687с (Срби 653, остали 29, Хрвати 3, Југословени 2), а у 2013г 61с.

15. Миладићи (Лопаре, Република Српска)

Село је у трани једне широке косе испод Бијељевине, а лево од потока Тисовца. Окренуто је југу. Куће су разређене. Има 60д…

Ништа се не зна о постанку имена села, које је очигледно патронимично и успомена на неки род…

Опште је предање у селу да су оснивачи, односно обнављачи села били из Црне Горе. Они су били дошли најпре у Пипере. Пошто им се ту није допала земља, прешли су у Миладиће. То су били преци Ђокића и Михаиловића. У село је, иначе, одједном било дошло пет породица. Прича се како је за турског доба било дошло из Србије 12 ђака, који су ту изгинули; неки су набијени на колац. Село је тешко страдало у ДСР: било је попаљено.

Михаиловићи или Видовићи (11д, Никољдан) су пореклом из Црне Горе. Предак им се звао Мркоња.

Ђокићи (преко 20д, Никољдан) су пореклом из Црне Горе. Кад су се доселили, један од предака је остао у Пиперима и од њега су тамошњи Беговићи – Ђокића. Били су и у Брусници. Ђокићи су најстарији род у селу. Њихов предак Млађен је дошао од Билеће или Невесиња. Лазо Ђокић (р. 1921) набраја ове претке: Маринко, Лазар, Гајо, Ђоко, Млађен, Млађен, Ђока. Млађен је дакле дошао у дп18в. Један огранак Ђокића се зове Гајићи и Лазаревићи.

Лукићи (5д, Лазаревдан): предак се доселио из Брњика, али је пореклом из Херцеговине.

Рикићи (3д, Срђевдан) веле да су старином од Ужица. Можда им је тај крај био само етапа. Ђокићи тврде да су селу нема ниједан род од Ужица, него да су сви из Црне Горе.

Благојевићи (6д, Никољдан): дед Благоје дошао је из Жабара у Посавини. Зову се и Драгановићи по оцу.

Митровићи (2д, Никољдан): непознато.

Симићи (2д, Никољдан): непознато (вероватно из Лукавице).

Илићи (7д, Никољдан): њихов предак Иљо дошао је из Зелиње у „Посавини“ и он је био међу оних првих пет досељеника.

Митровићи 2 (1д, Никољдан). Отац Ж. Митровића је дошао из Висора у Ђокиће жени у кућу пре неких 35г.

Стјеповић Б. (1д): отац му је дошао у Ђокиће пре 35г из Бољанића под Озреном.

Симеуновић (1д, по имању Никољдан). Био је дошао из Потпећа код Сребреника. Остао је беу мушке деце. У кући кћери са децом Михаиловића и Ђокића (ванбр.).

Ђурић (1д): дошао из Црног Блата пре десетак г жени у кућу.

П.С. Миладићи су 1991г имали 302с (Срби 289, Југословени 12, Хрвати 1)…

16. Хумци (Челић, Тузлански кантон)

Насеље сачињавају Горњи и Доњи Хумци, или Горња и Доња Махала и Ситари…  У Хумцима има свега 227д…

Данашње становништво Ситара води порекло од скорашњих досељеника, из 19в. Међутим, у Хумцима се казује и то да је настарије село било баш у Ситарима…

Прича се да су Хумци страдали од куге. Да би се село (које је тада било муслиманско) ослободило од куге. Да би се село (које је тада било муслиманско) ослободило од куге, довели су три „праве цуре“ у чардак Мурсела Маликића и ту су оне три дана строго постиле и само се Богу молиле, па је куга стала! Г 1917 била је веома сушна и владала је глад, па су људи јели траву. А за епидемију грипа или шпанске грознице 1918, када је на дан умирало по 7-8 лица, кажу да је била куга.

Према селу Исламовцу су Велики и Мали Камен. У Хумцима та места зову Мухаџири, јер су ту уз рат 1943-1945 боравиле избеглице (мухаџири) из источне Херцеговине.

Фејзићи (9д) у Горњој Махали, вероватно старинци. – По предању у Доњој Махали први се населио Дурак, односно предак Дураковића, који је дошао из Будима. Његови су синови, односно потомци били браћа Осман, Емин и Мурсел. Османови синови су били Каро и Авдо, Еминови – Шабан и Бего, а Мурселови – Салко и Мехмед (који је имао сина и унука по имену Мурсела). Њихови су потомци: Дураковићи (1д), од Каре – Еминовићи или Окељићи (6д), а Маликићи (9д) су од Мурсела. Тој групи припадају и Челиковићи (4д).

После Дураковића су дошли из Будима Зукановићи (11д).

Рибићи (1д) су пореклом из Будима.

Јусићи (5д) воде порекло од претка Делије, који је био из Будима.

Сукановићи (7д) су прешли у Хумце из Спрече, одакле су побегли због нечега, а иначе су и они пореклом из Будима. Имали су тапије од Спрече.

Од три брата који су дошли из Будима воде порекло: Мујчиновићи (2д), Мујкићи (2д) и Џафићи (1д).

Башићи (18д) велики род, сматрају се најстаријим родом у селу. Међутим, они нису хомоген род. Једни су пореклом од претка који је дошао из Будима и вероватно се звао Мујо. Други воде порекло од неког католика који је прешао на ислам и добио име Пашо, а његови потомци се после прозвали Башићи (а околина их иза леђа зове Шокцима). Жена му је била католкиња из Дријенче, одакле је вероватно био и он. Иако би то могли, Башићи се не узимају међу собом.

Шефировићи (19д) су пореклом из Ужица, али су дошли пре 1863.

Тањићи (16д) у Горњој Махали се сматрају да су у селу „стари“. Пореклом су пак „озго однекле подалеко од Сарајева“. Њихов су огранак и Хаџићи (9д).

Муратовићи (9д) су дошли у Хумце из Чакловића, пре неких 150г, а у Чакловиће су дошли као Башеталовићи из Црне Горе.

Медићи (13д) не знају порекло. Зна се тек толико да су давнашњи с у селу.

Бошњаковићи (5д) и огранак им Латифовићи (4д): предак им је дошао из Босанског Брода, али су даљим пореклом из Ужица.

Халиловићи (3д): прадед им дошао из Црне Горе.

Сукановић Мухарем (1д) је од Османчевића из Подорашја, одакле му је отац дошао пунцу у кућу.

Авдић (1д): мајка га довела из Брњика, а иначе је пореклом из Шаторовића.

Кавазовићи (1д) су скорашњи досељеници из Добрње.

Машељић (1д) је дошао око 1930 од Кладња „на женовину“.

Мемић (1д) је из Вишеграда и населио се у току последњег рата.

Напознатог и неиспитаног порекла су: Окичићи (1д), Побрићи (11д); Икановићи (6д) у Горњој Махали; Ибрићи (3д) у Доњој Махали; Шишићи (3д); дед или прадед је дошао однекуд; Бешићи (7д); Селимовићи (6д); Махечевић (1д); Махмутовић (1д); Кадрићи (4д); Мехићи (1д).

Били су у селу па су се раселили Нурићи, који су били из Ниша.

Одмах после окупације 1878 у Ситарима су се населиле неколике породице из Херцеговине како кметови Бакирбега Тузлића из Тузле.

Дервишевићи или Хере (1д) су дошли из Таслиџе (Пљеваља).

Куртићи (5д) су такође из Таслиџе, али су дошли последњи у тој групи из Херцеовине.

Херцеговац (1д) такође је из Херцеговине. Неки од њих су прешли у Брчко, где се зову Хумчани.

Хоџићи (1д): дед им је дошао као имам из Нахвиоце.

Хоџићи 2 (1д) су из Брњика.

Мркаљевићи (3д) су пореклом из Јасјенице“.

Дугалићи (2д) су се доселили из Чакловића око 1878.

Хумчевићи (2д): тобожњи предак Хумац био је у Хумцима пре Дурака, па прешао у Ситаре, али је та фамилија изумрла. Биће да су садашњи Хумчевићи пореклом „озго“ (из Херцеговине); по некима, они и Хуремкићи су један род.

Хуремкићи (6д) су пореклом из Херцеговине.

Фазлићи (1д) су из Цага код Сребреника.

Адилић (1д) је дошао уз мајку из Нахвиоца.

П.С. У Хумцима је 1991г било 1857с (Муслимани 1849, Југословени 4, остали 3, Срби 1), а у 2013г било је 1879с.

17. Брезје (Челић, Тузлански кантон)

Ово мало насеље је смештено по великој коси између потока Ерске ријеке, која долази од Студене воде, и потока Муштиња (ном. Муштиње). На северу од Брезја је велико муслиманско село Хумци, а на југу, пространо католичко (хрватско) село Дријечна. Село је веома издужено по коси, а куће раздалеке и разређене. Село се дели на Горње и Доње Брезје и има 58д…

Мићићи (4д, Никољдан) су пореклом из Херцеговине и први су дошли у село. Њихов предак је, казују, убио неког пашу и стога отишао из Херцеговине.

Ђукићи (8д, Никољдан) су пореклом из Херцеговине, па их стога зову и Ере. Предак је био Викан, али га је надживела жена Ђука. По њима се у селу и један крај зове Ерска Ријека.

Перићи (2д, Јовањдан) сматрају да су најстарији род у селу, али не знају одакле су пореклом.

Гашићи (5д, Јовањдан) и Стокановићи (5д) су заједничког порекла: предак им се доселио од Бијеле.

Благојевић Цв. (1д, Никољдан по оцу и Јовањдан по мајци): оца му је мајка довела из Миладића пре неких 30г.

Благићи (1д) су дошли из Потпећа код Тиње око 1920г.

Непознатог и неиспитаног порекла су: Давидовићи или Новаковићи (3д, Никољдан) и огранак им Јовићи (4д, Никољдан); Стевићи (5д, Никољдан) и Михаиловићи (8д, Никољдан) вероватно заједничког порекла; Рикићи (12д, Јовањдан). Има их и у Тузли и у Мрамору.

Угасили су се Ђурићи.

П.С. Брезје је 1991г имало 234с (Срби 230, Хрвати 2, Југословени 1 и остали 1), а у 2013г имало је 22с.

18. Нахвиоци (Челић, Тузлански кантон)

Нахвиоци у ужем, правом смислу су муслиманско село испод брда Нишана… Ту је у свему 179д.

Као део Нахвиоца сматра се и друмско насеље Шибошница, која је, иначе, настала на земљишту које је припадало Бучју, односно Дријенчи.

Као најстарији родови у селу се сматрају Механовићи (15д) и Делићи (29д). Они су првобитно били једна „фамилија“, па су се због множине одвојили Механовићи, који су се тако прозвали по свом прадеду Механу. Делићи се зову „са женске стране“ и Кугићи, јер је дедова мати била из села Куга, од Маоче. До последњег рата Делићи су се звали и Кејићи. Механовићи имају и „приименак“ Пећагић. Оснивач тих родова био је из Будима.

Окановићи (14д) и Имшировићи (14д), заједничког порекла, су из Будима. Окановићи су се у турско доба звали Мујчиновићи.

Мушановићи (15д) пореклом су из Будима.

Беговићи (5д) и Мустафићи или Мехмедовићи (4д), један род, такође су из Будима. Поред џамије, у селу је ограђен гроб претка Мустафића.

Бубаахметовићи (1д) су вероватно такође из Будима.

Трашићи (5д): предак се доселио однекуд „одозго“, можда од Фоче.

Нису ми умели ништа да кажу о пореклу представници ових старијих родова у селу: Адилићи (5д); Хаџићи или Баћићи (3д); Зукановићи (6д); Омерхоџићи (4д); Синановићи (2д). – Џафићи (4д). Знају само толико да им је и прадед био у селу и да су се раније презивали Трумићи. – Ковачевићи 1 (4д) су пореклом „озгор“ (према Сарајеву). Раније су се звали Сламкићи. Преци до „шукунђеда“ су им били ковачи у селу. Од Сламкића су били и Бјелкићи, као и Смајићи (10д). Некада су ови Ковачевићи били веома богат род у селу. – Ковачевићи 2 (3д) и Шахбазовићи (3д). Њихов предак, шукундед, био је Шахбазовић и дошао из села Џакула код Маоче у Ковачевиће. – Емкићи (3д): њихов се предак однекуд доселио. Дед је био трговац. Генерацијама су се одржавали само на по једном мушкарцу: „увијек сирота остане“, па се мати преудавала. – Кешетовићи (4д): дед им је дошао из околине Тузле (из Дубрава или Црнице). – Сукановићи (6д): предак, можда прадед, дошао им је из Херцеговине. – Ибрић (1д) је родом из Хумаца, одакле га је довео и отхранио ујак. – Бошњаковић (1д) је дошао пре 10г из Хумаца на купљену земљу.

Неиспитано порекло: Хасановићи (10д); Салетовићи (3д), Хоџићи (4д); Шабановићи (2д); Махмутовићи (5д); Салиховићи (2д); Мехићи (1д); Призреновићи, звани и Махмутовићи (1д).

Многи су се из Нахвиоца иселили у Брчко, Загреб и др.

Било је у селу и ковача белих Цигана (Мујдановићи), али су већином изумрли; једна породица је прешла у Шибошницу.

П.С. Нахвиоци су 1991г имали 834с (Муслимани 791, остали 53, Хрвати  14, Југословени 5 и Срби 1), а у 2013г имали су 776с.

19. Шибошница (Челић, Тузлански кантон)

Некада је испод Нахвиоца а поред речице Шибошнице водио каравански пут. На месту Грабовцу је био хан, али се дешавало да су кириџије ноћивале и на отвореном („на мераји“). Кад је после 1878г изграђена цеста од Тузле у Брчко преко Шибошнице, подигнуто је више ханова…

У току последњег рата Шибошница је била сасвим спаљена, али је обновљена и, у ствари, то насеље има карактер „варошице“: има ту свега 24 стално настањена домаћинства; многи службеници и радници станују у околним селима…

У Шибошници је 1967 било настањено 14 наставника и учитеља, а поред њих и неколико других службеника.

Стално су настањени Омерхоџићи (1д), Емкићи (2д), Смајићи (1д, пекар), Кешетовићи (2д), Траишићи (1д), Хоџићи (1д), Махмутовићи (1д), Окановићи (2д), који су сви прешли из Нахвиоца и огранци су тамошњих родова. Карић (1д) је прешао такође из Нахвиоца, али тамо више нема тога рода. – Ћеримагићи (2д) су дошли из Ластве код Требиња. – Башићи (1д) прешли из Хумаца. – Имширагћи (1д) су од 1945 у Шибошници, а пре тога били у суседном Бучју. Дед је био из Тузле.

Антићи (2д) су од Антића у Пиперима. – Ђокић Т (1д) је дошао из Миладића. – Максић 1 (1д) је дошао из Пипера. – Ђурић П. (1д) је из Пипера. – Максимовић Г (1д) је из Пипера. – Филиповић Стј (1д) је из Бучја. – Мујдановићи (1д), Цигани-ковачи, прешли из Нахвиоца.

П.С. Шибошница је 2013г имала 256с.

20. Дријенча (Челић, Тузлански кантон)

Насеље је пространо и састоји се од низа махала или заселака… Сем што у Бучју има једна српска породица, село је чисто хрватско-католичко и има 239д. Заселак Бучје је толико простран и тако насељен (близу 50д) да је већ на путу да постане самостално село: оно је посебна катастрална општина и Одељење за финансије Опшине Лопаре већ га води као посебно насеље…

Старо насеље је пропало и сеоски хатар је био под шумом, коју су крчили нови дошљаци који су на том месту обновили село. Први су дошљаци били, врло вероватно, из Ободнице, села које је удаљено око 2км од крајњих кућа у Дријенчи, и само гребен Мајевице га дели од Дријенче. И данас многа д (близу 60) из Ободнице имају своје земље у Дријенчи; то је од старина; немајући довољно земље у самој Ободници, они су прелазили преко Мајевице и крчили земљишта у Дријенчи, па се и насељавали. А то је било већ пре куге. Могућно је, ипак, да су село обновили дошљаци од Жепча, јер се најстаријим родовима сматрају они који су дошли од Жепча („Жепчета“)…

Петровићи (14д) тврде да су се они први населил, али не знају из ког им је места био предак. Они су у засеоку Мартиновићима или Петровићима. Зову их и Мартиновићима.. Тај предак Петар, који се затекао у селу кад су наипли Турци, рповео је неког пашу према Сребренику и тај му паша дао земље коликок хоће. Они једини у селу нису у старини били чифчије (кметови).

Филиповићи или Маркићи (19д) и Јурићи или Швабићи (15д) у Бучју. Недавно је један Филиповић прешао у Дријенчу. Њихови преци Филип и Јуро су дошли први на Бучје. Дошли су од Жепча пре куге (дакле, вероватно у 18в). Били су врло сиромашни: и тамо и овде су били чифчије (кметови. По досељењу су се поделили. Швабићи су то презиме добили овако: стриц Ивана Јурића (р. 1922) ишао негде преко Саве и кад се вратио у грађанском европском оделу и са шеширом, прозван је Швабом. Иван Јурић (р 1922) набраја ове претке: Маријан, Илија, Иван, Мато, Јуро, који се доселио, а Стјепан Филиповић набраје ове своје претке: Божо, Туњо, Иво, Н, Н, (?Н), Филип. Мешу Филиповићима, међутим, има и оних који воде порекло од претка ког је нека Сарићка довела преудавши се у Бојиће; од ње су били и изумрли Котрићи.

Брчине (64д), већином у засеоку Брчинама, са старином такође од Жепча. Неки кажу да су они пореклом из Коловрата код Г. Тузле, из Брежака, па и из Семберије. Изгледа да се ова велика родовска група образовала стапањем неколико родова разнога порекла. Такви би били Брчине, који су пореклом од Жепча. Аничићи (22д) наводно из Семберије, Прањичићи (раније Кларићи, 2д) из неког места, неки из Коловрата. Брчине 2 у Тољацима су заједничког порекла са Бонићима и Марићевићима (4д). Раније су се звали „Тоље“, а сада сви заједно Брчине. Неки кажу да су пореклом из Брежака, а неки да су из Ровина (у широј околини Тузле су два села Ровине). Кажу: отишли „Маџари“ и остало њихово гробље, па се доселили они, Брчине. Брчине се деле на Илиће, Јерковиће, Аничиће и Мандиће.

Кикићи (12д) и Нинићи (7д) воде порекло од двојице рођака: Кике и Нине, синова двојице браће који су такође били од Жепча. Били су ожењени двема сестрама (оженили се у Дријенчи). Они су умрли у Дријенчи од куге. Кикићи су се звали и Лучићи.

Кнежевићи (7д), прозвани по прадеду Ивки, који је био дошао као „уљез“ из Грабовице код Тузле и овде био кнез, као и његови потомци један за другим.

Стјепићи 1 – Мандићи (8д) су пореклом из Брежака, где се њихов род зове Тољаковићи. Њихов су огранак и Павловићи 2 (1д).

Стјепићи 2 (9д) су такође пореклом из Брежака.

Бојићи (7д: отац и 6 одељених синова) предак је дошао из Брежака на беговину.

Божићи (3д) и Туњашевићи (4д) у засеоку Дугоњама су један род. Дошао им дед из Ободнице после 1878.

Маројевићи (1д): дед, родом од Штитића у Драгуњи, дошао жени у кућу.

Кешине (9д) и Томићи (10д), један род, вероватно су пореклом из Брежака; међу Кешинама у Дугоњама је 1д, који није од тог рода: њихова претка довео у село бег Бешлагић негде од Тузле. Кешине се зову и Кнежевићи: од Томића је један кнезовао у селу 40г; знају да Кешина има по Посавини, али не знају да ли су у каквом односу с њима по пореклу.

Лучићи 1 звани и Далгиновићи (8д): доселила су се три брата из Брежака (из Хидановића) пре 1878. Један од њих је био Иван, праде Мије, рођеног 1906.

Павловићи 1 (5д) на брду у Дријенчи су дошли још за турског времена.

Павловићи 3 (1д) у Бучју је дошао уз мајку из Ободнице пре 1918.

Перић (1д): отац се доселио као уљез из Липнице око 1918.

Гргићи (1д) су од Турића у Посавини.

Једриновићи (3д). Отац им је дошао из Брежака „на женовину“.

Лончаревићи (1д) су досељени из Посавине, од Брчког.

Лучићи 2 (6д) у Кулицама, Мартиновићима и у Дугоњама су пореклом из Зовика.

Пејкуновићи (1д) су дошли из Ободнице после деобе, око 1921.

Дивковићи (1д). Дошао им је отац можда из Пољане код Тузле.

Дугоњићи у Дугоњама (2д) вероватно су пореклом из Зовика. Више породица овог рода се иселило у Славонију.

Брешчаковићи (4д) некада звани Филиповићи, вероватно су из Брежака.

Пешин, Кешина М. (1д) дошао из Брежака.

Ламешићи (1д) прешли из Ободнице за време Аустрије.

Николић – Калодељ (1д): отац је дошао за време Аустрије у кућу Луце Николић. Био је Пољак, жандарм.

Пиљић (1д) дошао је као уљез из Драгуње пре 5г.

Милошевићи (1д): отац био дошао из Жабара као ханџија (у Шибошницу).

Иселили су се у Шибошницу Омерхоџићи (из Нахвиоца) и Имшировићи. Био је у селу неки Алојзија – Алекса, звани „Бугарин“.

Услед множења становништва и због славе и оскудне земље, многе п селе у Славоније, нарочито у Гуњу.

П.С. Дријенча је 1991г имала 990с (Хрвати 980, Југословени 6, остали 2, Муслимани 1, Срби 1), а у 2013г имала је 842с. Бучје је у 1991г имало 214с (Хрвати 184, Срби 16, Југословени 5, остали 5, Муслимани 4), а у 2013г имало је 208с.

21. Висори (Лопаре и Челић, РС и ФБиХ)

Ово мало село је јужно од Пипера, у страни десно од потока Орашја а испод брда Ровина, односно коте 519… У селу је свега 29д.

Претке Влачића, Јакшића и Митровића населио је бег.

Влачићи (9д, Јовањдан) су однекуд дошли, вероватно од Љубиња, како неки мисле, јер тамо има Влачића. Старац Саво вели да су из Херцеговине. Има их око Власенице.

Митровићи (8д, Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине.

Јакшићи (5д, Никољдан) су старији родови у селу.

Стевановићи (4д, Срђевдан). Дошао им предак жени у кућу из Црног Блата.

Јовићи (1д, Никољдан). Њихова претка, а свог унука од кћери Ђоку Јакшића – Јовића, као маленог довео из Козјака дед Стојан Јакшић на имање.

Ђокић (1д) је дошао из Миладића жени у кућу пред 1940г.

Јањић (1д) је дошао 1960 из Пипера у Влачиће.

П.С. У 1991г Висори су имали 146с (Срби 144, остали 2), а у 2013г у Лопарама и Челићу је било по мање од 10,

22. Пипери (Лопаре, Република Српска)

На СЗ од Јабланице су Пипери, чије су махале или засеоци на косама и странама шумом обраслих брда, међу којима се истичу Црнчево брдо и Купес (изнад Антића). Делови села су Г. и Д. Пипери. Антићи, Беговићи и Пауље. Куће појединих родова образују родовске групе, а те су међусобно издвојене и удаљене: село је, дакле, разбијеног типа. У селу су 274д.

У Пиперима, као и у Вакуфу, постоји и српско кужно гробље. Кугу су преболели неки Милован Беговић и Пеко Лазић; сада у селу живе њихови „заунуци“…

Стварно се село прозвало по томе што су га основали, односно обновили родови досељени из Пипера; потомци неких од њих и данас славе пиперску славу св. Стевана.

Мој сарадник Н. Хаџидедић забележио је у Вакуфу предање да је 10ф из Пипера дошло у Мајевицу. 3 од њих су прешле у Вакуф, а 7 их је остало у Пиперима, који су се тако и прозвали по њима. Међу тих 7 су били Стакићи и Митровићи. Ти дошљаци који су обновили село нису ту затекли никога.

Опште је предање да су родови у Г. Пиперима Јањићи, Стевановићи, Спасојевићи и Гавриловићи) пореклом из Херцеговине.

Стокићи (5д, Лазаревдан) и Симићи или Лукићи (2д). Зову се и Јевтићи. Верују да су најстарији род у селу. Биће пореклом из Пипера.

Митровићи (9д) и Беговићи (12д, Ђурђевдан). Пореклом су из Црне Горе; околина сматра да су пореклом из Пипера. Населили су се на месту где је био бек и које су купили од бега, па по томе и прозвани; други кажу да су Беговићи прозвани по томе што је предак носио капут с крзном на јаци (в. опис Миладића).

Пантићи (10д), Божићи (6д) и Василићи (3д), сви заједничког порекла (Стјепањдан), и старином из Пипера. Из Пипера је био дошао вероватно дед пок Миће Пантића (р. Око 1842), трговца у Тузли. Пантића има у Тузли и др.

Мићановићи (6д, Никољдан). Предак им Станивук дошао пре око 100г, после куге, из Кониковића код Тузле, а даљим су пореклом из Црне Горе. По Станивуку се зову и Вуковићи. Мићановића још им у Кониковићима, а од ових у Пиперима има исељених у Тузли, Живиницима, Загребу, Русији. Заједничког су порекла с њима и Тодоровићи или Крстићи (9д).

Илићи (4д, Арханђеловдан) код Попова гроба. Пореклом су из места Јабланице у Црној Гори.

Ђурићи 1 (9д, Никољдан) у Д. Пиперима. Пореклом су из Пипера у Црној Гори, одакле су прешли у Билећу, где је један брат остао, а други дошао у Брњик код Брчког. Митар Ђурић р 1896, набраја ове своје претке: Јово, Лако ( и брат му Стево, који је живео 115г и умро 1907), Спасоје, Ђуро. За време Спасоја у Брњику је била куга. Тада је око Брњика било неколико срских села која су изумрла; било је српско село и где је Мртвица, која се и прозвала по том помору. Кад су дошли у Пипере, преци су крчили и налазили су стара кућишта и лончиће од форуна. Знају да их још има у Пиперима, а недавно је један прешао у Шибошницу.

Антићи (36с, Јовањдан). Лако Антић р. 1895, памти кад су их у селу биле само 4 куће. Већином казују да су из Чергаја у Херцеговини дошла три брата, бежећи од оскудице: неки кажу да су даљом старином из Пипера. Кад је Анто (прадед Радивоја Антића, рођ 1933) дошао у Пипере, населио се у храстовој шуми и крчио је. Лако Антић ме уверавао да је његов род пореклом из „Румуњске“ и да су од неких „Каравласа“ (што ће бити свакако утицај литературе о Власима). Од Антине браће Јеремије и Тоне воде порекло Јеремићи и Миловановићи – Кулашевићи у Јабланици.

Петровићи – Кикановићи (5д, Лазаревдан): отац им (Крсто) дошао из Брњика жени у кућу; дошао је на имање по коме би требало да слави Стјепањдан: јер „та земља слави“.

Миловановићи (5д, Лазаревдан), прозвани тако по деду, а раније су се звали Ристушићи. Дошли су „из Херцеговине из Егиног луга“ (а то је село у Спречи) као чифчије на земљу Јовановића – Орошћића из Тузле.

Ђурићи 3 (1д), звани Трупина, био дошао из Црног Блата жени у кућу 1947.

Спасојевићи (11д, Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине.

Јањићи (13д, Арханђеловдан), по старини Педровићи, су пореклом из Херцеговине или Црне Горе, а у Пипере су дошли из Јабланице, где су њихов огранак Николићи, и то у Стевановиће.

Ђокићи – Беговићи (2д): види опис Миладића.

Мијаиловићи (7д), некада Немањићи, па Тепачевићи, а од окупације Босне М. зову их и Ерама. Неки од њих зову се по деду Стевановићи. Старином су из Пипера (у Црној Гори), а у село Пипере су дошли из Мачковца. Заједничког порекла с њима су и  Марковићи (8д).

Јокићи (2д) су из Црне Горе (одакле и Мијаиловићи); из тог краја биће и Бакајлије у Лукавици.

Гавриловићи (7д), Максићи (7д), Тодићи (2д) и Новаковићи (3д) су један род (славе Арханђеловдан) и воде порекло од четири брата из Херцеговине (или Црне Горе). Некада је то била једна кућа. Дошли су почетком 19в. Од тога рода треба да су и Јевтићи у Г. Пиперима (4д, Арханђеловдан). Гавриловићи су говорили да су „Ере“. Можда су с њима заједничког порекла и Јањићи и Спасојевићи.

Максимовићи (11д). Двојаког порекла су Максимовићи: једни славе Јовањдан, а други Никољдан. Отац првих је прешао из Влачића у Висорима, а други – Максимовићи – Манојловићи су из Јабланице.

Ђурановићи (3д, Савиндан) су пореклом из Дробњака. Има их у Тузли, Београду и др. Од овог су рода и Ђурићи у Лопарама. Пореклом су „из Ерцеговине, од Никшића“. Неко време су боравили у Гацку, где су се звали Тепавчевићи. А пре доласка у Пипере, Ђурићи су били у Брњику, где још има њиховог рода. Заједничког порекла су Ђурићи (10д, Никољдан): један од Шурановића је отишао на земљу на којој се славио Никољдан, и отуда разлика у слави. Доскора су и Ђурићи звали Ерама.

Лазићи (8д, Ђурђевдан): предак им је дошао из Тутњеваца, а даљим су пореклом од Лознице. Кад је предак дошао, овде је била велика шума, и он је крчио. Исплео је кошару у којој је живео. Имао је дрвену машу на огњишту.

Гајићи (9д, Никољдан): предак им је дошао из Црног блата.

Панићи (2д) и Миљановићи (3д) један су род: предак им је дошао из Посавине.

Влачићи (2д); једноме је дошао отац из Висора пре 1878, а други је доша око 1950 из Висора жени у кућу. Иначе су пореклом из Херцеговине.

Благојевићи (6д, Ђурђице). Доселио им се дед пре 1878 као чивчија на земљу Лазе Јовановића – Орошчића из Тузле. Дошао из Д. Жабара, где још има тих Благојевића.

Крстић (или Тодић или Новаковић) Перо (1д) је дошао из Јабланице жени у кућу (у Тодиће) после ДСР.

Васић (1д): дошао му отац као „уљез“ из Бруснице у кућу Стојшића или Шувића. Уз неку кугу предак Стојшића остане без ушију и стога му потомство прозвано Шувићи, а његов отац је био пошао пре куге из Лознице. Изумрли су у мушкој лози.

Микићи (2д) су огранак Новкаовића у „Укосавцима“: прадед Мика дошао је жени у кућу.

Трупина – Трупинић (1д) је дошао из Јабланице.

Малишевићи, с надимком Улићи (2д Никољдан) су од Максимовића у Јабланици; дошли су после деобе.

Била у селу породица Диздаревић, трговац. Синови су се иселили у Брчко. Божићи 2, који су били дошли из Посавине, сасвим се иселили.

Непознато и неиспитано: Лукићи (2д, Лазаревдан) зову се и Симићи по деду Луки Симићу; Тодоровићи 1 (5д, Никољдан) у Г. Пиперима; Тодоровићи 2 (6д, Ђурђевдан) у Беговићима; Стојановић Васо (1д), Крстићи, Божо и Велимир (2д, Арханђеловдан); Стокићи (3д, Ђурђевдан); Ђокићи у Д. Пиперима (4д); Лукићи (2д, Ђурђевдан). – Јевтићи 2 (4д, Арханђеловдан).

П.С. Пипери су 1991г имали 1113с (Срби 1.019, остали 56, Југословени 19, Муслимани 14, Хрвати 5), а у 2013г имали су 941с у Лопарама, а 45 у општини Челић.

23. Јабланица (Лопаре, РС)

Веома пространо и веома раштркано насеље са многим засеоцима у горњем слибу Јабланиче реке, с обе стране речице и њених приточица Божића потока и Тополовца, а у северној подгорини Међедника… У насељу има 264д.

Док су владали чифлијски аграрни односи, аге (читлук – сахибије) су били Муслимани из Г. Тузле, и на њих су остале неке успомене…

Опште је предање да су родови који сада живе у селу већином пореклом из Херцеговине.

Абаџићи (20д), Милићи (4д) и Тодићи (8д) заједничког су порекла (славе Арханђеловдан). Некада су били сви Тодићи; предак Тодо је дошао из Херцеговине. Можда су најстарији род у селу. Има их исељених у разлим местима. Раније су се звали Ћирковићи. Огранак Тодића су Крстићи (7д). Један од њих је у Пипере отишао жени у кућу.

Јаковљевићи (12д, Ђурђевдан) су старином из Херцеговине. Дошли су пре Божића. Били некада Рико и Пајо. Рико је имао Јакова, а Пајо Стевана и Јову, али се потомци свих зову Јаковљевићи.

Гашићи (6д, Никољдан), раније Пајићи. Прадед је био из Херцеговине. И у турско доба били су на својој земљи. На њихову очевину су дошли и Јанковићи (20д, Арханђеловдан) из Херцеговине: предак Гашића имао је много земље, па довео и свог пунца Јанковића. Јанковићи се деле на Горње и Доње. Јанковићи су се у Херцеговини звали Будимировићи. На Мајевицу је дошао од Невесиња Трипун Будимовић, прадед Јована Јанковића (р 1887). Од Јанковића су у селу и Симићи (4д, Арханђеловдан).

Јеремићи, раније Танићи (5д, Јовањдан). По казивању старца Јована Јанковића, Јеремићи су дошли из „Румињске“, кад је било овде 7к (Абаџићи, Божићи, Петрићи, Видовићи и др.). В. и опис Пипера (Антићи).

Бојкићи (12д, Никољдан), пореклом су из Пиве, веома су стар род у селу. Дошли су пре Абаџића. Нису никада били чифчије: предак, кад је дошао, одмах је купио земљу.

Николићи (8д, Никољдан). Њихов предак је дошао заједно са Бојкићима и по пореклу биће једна „фамилија“ (в. опис Пипера).

Петковићи (2д, Никољдан): отац је дошао 1920г из Подгоре као „уљез“ у Бојкиће.

Лукићи (7д и 3д без мушких чланова, Ђурђевдан), раније звани Боровљани, пореклом су из Херцеговине. Истог су порекла и Лукићи у Вакуфу.

Зекићи или Тешићи, раније Будимировићи (4д, Никољдан) су старином из Лике.

Божићи (23д и 2 без мушких чланова, Никољдан). Пореклом су из Бос. Крајине, одакле је дошао Божо са братом Стевом и са Мићом, Стевиним рођаком или братићем. Стево није имао деце, а Божо је имао синове: Ђуру, Рику, Јову и Мијајла. Ђурини су били Перо и Митар, Рикини: Стеван, Божо и Петар, Јовини: Крсто, Аћим и Мићо и Мијајлов – Илија. Боравили су најпре код Тузле, па у Пиперима. Од Рике су Божићи, од Н. Крајинићи или Михаиловићи (5д), а Ђурино је потомство изумрло. Има их исељених у Тузли (5), Козјаку, Мачковцу, Скопљу, Ср. Митровици и Америци.

Јовић Васо (1д, Арханђеловдан) у засеоку Божићима, раније зван Васић. Порекло непознато.

Петрићи (11д) с огранцима Лакићима (1д) и Станковићима (3д и 1 без мушких чланова). Сви славе Ђурђевдан. Један од Петрића (Влајко) живи међу Тешићима и већ се „пише“ Тешић. (Отац му отишао у Тешиће жени у кућу). Заједничког порекла с Петрићима су и Ђокићи (6д) и Драгићи (4д).

Стевановићи или Гаврићи (17д), Видовићи (12д) и Миљановићи (4д), заједничког су порекла (славе Стјепандан), старином из Херцеговине; а по једном казивању, из „Борогова у Херцеговини“. Борогово је у Спречи, и то им је била само етапа у кретању.

Јовићи 2, Ђорђо и Ристо (2д, Ђурђевдан) су дошли пре 40г из Пирковаца ујаку Митру Лукићу „под сина“.

Ерићи (2д, Јовањдан и Никољдан по земљи). Тома Хера дошао је из Вукасоваца пре више од 30г жени у кућу.

Стевановић 2 Перан (1д) је од Стевановића у Пиперима и дошао је жени у кућу пре неколико година.

Стевићи звани и Тодорићи (8д, Арханђеловдан и Стјепањдан). Из Пипера је дошао Стево Илић цури (Тодори) у кућу око 1890.

Илић Рад. (1д, Лазаревдан) доселио му се је дед Сава из Обарске.

Јовићи 3 (1д, Игњатијевдан) на Лозовини; доведен је из Пирковаца пре 30г у Лукиће.

Јовић 4 Остоја (1д, Игњатијевдан): дед му је дошао из Драгуње.

Лазићи (2д). Обојица су дошли из Пипера женама у кућу 1953 и 1962.

Михаиловићи (1д): в. опис Вакуфа.

Спасојевић (1д, Никољдан): доселио се из Висора Спасоје још за турског времена.

Трупинићи (2д, Никољдан) су дошли (дошао дед) из Пипера.

Рикановићи (2д): отац им дошао из Вукасоваца жени у кућу, у Петриће.

Миловановићи, раније Кулашевићи (4д, Јовањдан). Околина тврди да су они пореклом из „Румуњске“ (в. опис Пипера).

Ристићи (1д): отац је дошао из Вукосаваца жени у кућу.

Ристић Цр. (1д) дошао из Козјака жени у кућу (у Лукиће).

Томић Ж. (1д): отац му је дошао из Прибоја за време старе Југославије.

Тадићи (2д) су старином из Драгуње. Наводно један род са Наранџићима – Тодићима.

Лазаревићи (2д, Марковдан). Дошли су из Пипера на купљену земљу.

Неиспитано и непознато Максимовићи (9д, Никољдан); Илићи или Трипковићи – Тривковићи (6д). По некима они су огранак Абаџића.

Без мушких чланова су домаћинства: Павловићи (1д) и Перић (1д).

П.С. Јабланица је 1991г имала 1.119с (Срби 1015, остали 64, Југословени 36, Хрвати 4), а у 2013г 940с у општини Лопаре, и мање од 10с у општини Челић.

24. Село Лопаре (Република Српска)

Ово пространо и врло раштркано насеље образовано је по многобројним косама испод Међеника а између потока који чине изворишну челенку Гњице, и по странама тих коса и брдима изнад њих…  У селу Лопарама има 232 стално настањена домаћинства.

Прича се да је харала куга пре него што су дошли Бобари и да је смакла сав народ који је ту био раније. За ту кугу се чуло далеко. И, многи који су били намерни да се доселе мислили су да ли да дођу или не. Неки од Бобара који у свом кршу нису имали од чега да живе решли ипак и кренули у Босну. Неки кажу да су од куге остале само куће Томића и Јурошевића…

Некада је сва земља у Лопарама била својина само једног бега, а његов је био и хан. Његово је било од Мајевице до Ћатиноваче (Ново Село, сада Милино Село код Челића). У Крстићима је био бегов конак, који је после пренет на место где је сада школа у варошици. Ту је био и бегов хамбар и „бегов хан“.

Бобари је заједнички назив, и данас у употреби, за групу родова, односно за неколико огранака који сада носе разна презимена. Старином су Бобари из Рудника у Пиви (Херцеговина), одакле је дошао вероватно осми „ђед“. Дошли су, дакле крајем пп18в. Кажу да су им преци побегли из Пиве кад је Бајо Пивљанин исекао неке Турке. Предак се населио у шуми и крчили су. Тако је постао заселак Божићи. Бобари славе Јовањдан. Огранци Бобара су: Божићи (15д), и од њих Николићи (3д), Симићи (7д), Ђукићи (4д), Филиповићи (3д) од којих су и Томићи (3д), Лукићи (7д).

Бајићи. То је заједнички назив за већи негдашњи род чији огранци данас носе разна презимена. Пореклом су из Херцеговине, из Пиве, одакле су, како неки казују, дошла четири брата, па два остала у Потоку (Филиповићи), а друга два отишла на Брезовачу (Ђукићи и др.). Славе Савиндан. Огранци су: Алексићи (10д), Јурошевићи (7д), Крстићи (5д), Симикићи (8д), Стјепановићи (5д), Гаврићи (од Јурошевића; 11д) и Максимовићи (7д).

Митрићи (13д, Савиндан). Тако се зову по баби Митри, а раније су се звали Стевићи по једном претку. Деле се на Митриће – Стевиће, потомке Стевине, и Митриће – Томиће, потомке браће Тоше и Миљана. Даље порекло је непознато. Неки их убрајају у Бобаре, а неки у Бајиће (и то у Јурошевиће). Има их исељених у варошици Лопарама, у Тузли и Банату.

Томићи – Пушничари (7д, Савиндан). Кад им је предак дошао из Херцеговине, населио се у пушници и стога се зову Пушничари. Тек овде су примили славу Савиндан. Околина сматра, можда стога, да су огранак Бајића.

Радојевићи (10д, Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине: Предак им је доносио у Босну на продају самарице, па остао овде.

Остојићи (9д, Никољдан и прислужба Савиндан). Дед им је дошао из Јасенице у Савиће жени у кућу. У Јасеници их још има.

Савићи или Шешлије (6д, Лучиндан). Предак је дошао из Туњеваца у најам код тетка Ђуке Ђукића пре 1878. Служио 9г па му Ђукићи дали део земље и оженили га од Јурошевића. Иначе су пореклом из Херцеговине.

Костадиновићи (11д, Јовањдан): прадед им је дошао из Србије.

Шакоте или Шакотићи (9д) су од Шакота у Тобуту, одале су преци (Спасоја, Ико, Јован и Перо) дошли у разне родове „цурама у кућу“.

Митровићи, звани и Зекићи (3д), су огранак Митровића – Миловановића из Вукосаваца, одакле им је предак дошао у Марковиће жени у кућу. Стога славе Јовањдан и Никољдан.

И Миловановићи (2д) су од Миловановића у Вукасовцима.

Пајкановићи (2д) су од Пајкановића у Вукасовцима.

Ђурићи (11д, Лазаревдан): њихов предак је бивао по најму у разним селима, па се населио на крчевини под Међедником. Пореклом су из Херцеговине. Ђурановићи у Пиперима веле да су Ђурићи њихов огранак.

Марковићи (5д) су од Марковића у Подгори: доселио се дед на Танацкову земљу.

Радићи (5д): прадед им дошао за турског времена из Богутова Села, бежећи од Турака због неке кривице.

Рикићи (3д, Никољдан): прадед им је дошао однекуд жени у кућу. Имају род у Пушковцу.

Дејићи (1д, Ђурђевдан по старини, а Савиндан „по земљи“). Предак им Тривко дошао је из Бабајаче уз мајку кад се преудала у Митриће.

Танацковићи (2д, Никољдан): пореклом су из Херцеговине. Најпре су били у Лабудској. Зову се и Зекићи, а тако и њихови суседи Митровићи.

Тешић звани и Гопићи (5д, Никољдан, раније „Лупе“): пореклом из Херцеговине.

Стевановић или Кнежевић (1д) је дошао из Прибоја на крчевину у периоду између два светска рата.

Ристићи (2д) отац и син. Отац дошао из Вукасоваца око 1920г цури у кућу. Пет му синова у Београду, Сарајеву и Словенији. Даљим пореклом је из Херцеговине. Има их и у Јабланици.

Перић (1д) је пореклом из околине Власенице, одакле му је дошао отац као дете уз мајку, која се овамо преудала.

Марковић (1д, Лазаревдан) је прешао из Козјака на своје имање.

Прелић (1д) родом из Лабудске, дошао тетку као посинак.

Рикановић Р (1д) је родом из Вукасоваца.

Мирковићи (3д) су од Мирковића у Вукасовцима.

Спасојевићи (2д) су прешли из Вукасоваца на Грађевину у време СРЗ.

Крсмановић (1д) је дошао из Тобута на купљену земљу после 1945.

Томићи, Драго и Вељо (2д), дошли из Прибоја цурама у кућу после 1945.

Стевић М (1д) је дошао као посинак из Јабланице у кућу Нинића (од којих више нема нико).

Дудић П (1д) је дошао из Батковића.

Јокић (1д) дошао је из Тобута после 1945.

Ђукић (1д) пореклом је из Дворова код Бијељине.

Каравласи. У селу Лопарама постоји и мање насеље Каравлаха, чије су куће у две групе поред Гњице и друма Тузла – Брчко (5д код км 15, и 8д код км 17), у близини засеока Радојевића. Знају да су у Босну дошли у турско доба пре неких 100г. Раније су се бавили поглавито израдом дрвених предмета од јеловине (и стога бирали место за становање крај речица) и свирањем, а сада су већином радници. Било их је око 70п. Много су страдали у прошлом рату: само једном приликом у 1943г стрељано их је 78. Има их исељених у Америци (где је Ђоко Јовановић постао њихов мецена). Данашње стање Каравлаје је овако: Јовановићи 1 (2д) су најстарији досељеници од Каравлаха у Лопарама. – Јовановић 2 (1д) је дошао из Маоче. – Михаиловић (2д) су такође дошли из Маоче 1948 и 1963. – Стевановић (1д) дошао из Остружње код Добоја пре десетак година. – Затим: Антуновић Ст. (1д); Лукић (1д); Николићи (2д); Грбић (1д). – Без мушких чланова су 3д (Јовановићи – 2 и Станковић – 1).

П.С. Село Лопаре је 1991г имало 1.035с (Срби 998, Југословени 18, остали 17, Хрвати 1, Муслимани 1), а у 2013г имало је 817с.

25. Лопаре варош (Република Српска)

И у турско доба, тј пре 1878, водио је преко Мајевице пут у Брчко и Бијељину, који је пролазио кроз село Лопаре, па се већ тада јавља заметак позније варошице Лопара на тај начин што се поред друга и речице Гњице, а у пољу подижу неке зграде. Била је то половина поменутог пута: после 1878г одатле се гради друм и у Зворник. Док је све до наших дана друм Тузла – Брчко представљао главну везу између предела Мајевице и Тузле, на једној, односно Брчког, на другој страни, и преко њих са другим градовима и областима, сада се то стање мења: у 1967 гради се модеран друм од Пожарнице преко Прибоја у Бијељину, који ће повезивати Тузлу са Београдом, па ће и крак пута Лопаре – Прибој (- Зворник) добити на значају, а тиме и саме Лопаре, што се осећало већ увелико и 1967 на појачаном саобраћају на појачаном саобраћају на том делу пута.

По казивању, кад је после 1878г просечена цеста Тузла – Брчко, у Лопарама се настанио Аустријанац Кузман Ландсман и подигао зграду за гостионицу, коју је после поклонио српској цркви у Мачковцу с тим да у тој згради буде школа…

Г 1966 и 1967 били су у варошици стално настањени:

Стефановићи (3д), настарији становници у варошици: дед им је дошао из Прилепа још за турског времена и држао пекару и ашчиницу. Сви су остали дошли после 1945.

Абдурахмановић (1д), службеник, из Челића, настанио се ту 1966.

Алић Х (1д) из Ратковића код Челића.

Алиџахановић О (1д) дошао је као учитељ из Цазина 1950г.

Антић М (1д), пензионер, родом из Тобута, повтатник из Лукићева у Војводини.

Бегићи (3д), дошли су из Кораја као занатлије (пекар, месар и обућар).

Божић В. (1д) родом је из села Лопара.

Васић (1д), на Грађевини, родом је из Тобута.

Вићић (1д) је дошао у „насеље“ из Лабудске (в. опис Пељава).

Гаврић (1д), шофер, родом из Бријеста.

Гајић (1д) је родом из Вукосаваца.

Делић Т. (1д), службеник, из Пељава, 1955.

Деспотовић Б. (1д), службеник, родом из Тобута.

Ђокић О. (1д), пензионер, родом из Миладића, дошао из Козјака 1958.

Ђукић М (1д), пензионер, родом из Миладића, дошао из Козјака 1958.

Ђукић М (1д), службеник, родом из Брезја.

Жилић (1д), досељен из Бијељине 1955, а иначе пореклом из Ужица.

Јањић Д (1д), службеник, родом из Г. Пипера.

Јекић Д (1д), радник, дошао из Тобута 1963.

Јовановић Ст. (1д), службеник, из Лукавице 1963.

Јовић П (1д), пензионер, дошао из Козјака.

Јовићи Ђ и М (2д), службеници, дошли из Пирковаца 1960 и 1966.

Јокић М (1д), службеник, родом из Тобута.

Катанић Л (1д, Св. Игњатије) дошао као службеник из Бос. Петровог Села 1954 (даље порекло из Васојевића).

Кнежевић А (1д), службеник, родом из Бучја у Дријенчи.

Ковачевићи (3д), службеници, дошли из Тобута – почевши од 1957.

Крстић С (1д) је од Крстића (Савиндан) у селу Лопарама, населио се у варошици међу првима.

Кудузовић Муст. (1д, Мусл), радник, дошао из Јање.

Ладешић П (1д), молер, родом из Међумурја.

Лукић (1д) дошао из Брчког као трговачки помоћник.

Максимовић Цв. (1д), родом је из Бруснице.

Марковић (1д) дошао из Мачковца, а иначе је од Марковића (слави Арханђеловдан) у Пиперима.

Мемишевић 1 (1д), службеник, родом из Кораја, дошао 1964.

Мешић Џ (1д), берберин, родом из Челића.

Мирковић М (1д) дошао је из Пељава око 1960.

Митрашевићи (2д), службеници, дошли из Мачковца.

Митрић Н (1д) је од Митрића у селу Лопарама.

Мићановић 1 (1д) родом из Пипера.

Мићановић 2 (1д) службеник родом из Бријеснице у Озрену.

Мухић (1д), геометар, родом из Рогарице.

Накир (1д), Арбанас, посластичар из Македоније.

Накић (1д), службеник, старином Ставрић из Жабара (односно Брчког), прешао из Лукавице.

Нешковић (1д) службеник, родом из Козјака.

Новаковић (1д), службеник, родом из Вукосаваца; провео претходно као колониста 20г у Лукићеву у Војводини.

Обреновић Гл. (1д), пензионер, дошао из Козјака, а родом из Лабудске.

Остојић М (1д) родом из Лопара.

Павловић Б. (1д), лекар, родом из Белановице у Качеру.

Пајкановићи (4д), пензионер и службеници, сишли из Вукосаваца.

Пејићи (2д), отац и син. Отац дошао као службеник (шумар) 1923. Родом је из Лужана у Сарајевском пољу, а старином испод Дурмитора.

Петковић (1д), пензионер, родом из Прибоја, а иначе од Петковића у Подгори.

Петровић (1д), угоститељ, дошао 1963 из Бос. Петровог Села.

Продановић (1д), службеник, родом из Бирча, а даљим пореклом из Грабовице (Оџак) код Невесиња.

Ракићи (2д) су од Ракића 2 из Подгоре.

Ристић (1д): од Ристића у Козјаку.

Савићи (3д), службеници, родом су из Вукосаваца.

Салиховић О (1д), службеник, дошао из Кораја пре 15г.

Сарајлић Р (1д), службеник, дошао из Шибошнице 1966.

Сарић (1д), породица из Бријеста.

Симикић (1д) службеник, из села Лопара.

Симић Д (1д), родом из Д. Пипера.

Стевић М (1д), родом из Вукасоваца.

Стевић Ср. (1д), пензионер, родом из Козјака.

Стјепић М (1д), продавац, родом из Бабајаче (Пушковац).

Тешановић Н (1д), службеник, родом из Коротеша.

Тешић Цв (1д), родом из Козјака.

Тешић Дан. (1д) продавац, родом из Тобута.

Тимић Д (1д), службеник, родом из Међаша у Семберији.

Ћетковић – Цвјетковић Б (1д), службеник, дошао из Пељава 1955.

Халиловић И (1д), пензионер, родом из Челића, а дошао из Кораја.

Ховићи (2д), отац, пензионер и син; родом су из Челића, а прешли из Козјака.

Суљић М (1д), службеник, дошао из Бијељине.

Шакотић (1д), родом из Тобута.

Шербечић Ш (1д), службеник, дошао 1962, а родом је из Џакула код Грачанице.

Г 1966 било је и неколико жена (неке с ванбрачном децом) – службеница и радница родом из разних оближњих места.

Поред поменутих стално насељених д, у варошици има још око 25 професора и учитеља, неколико милиционера, 2 лекара, више службеника у Општини који су само привремено у овој општини.

У току 1967 населили су се у варошици, а то поглавито као службеници:

Богдановић (1д), службеник, родом из Прибоја;

Дејић Ђ (1д), службеник, родом из Тамне (Зворник);

Дураковић Ахмет (1д), службеник, родом из Грачанице;

Зекић А (1д), службеник, родом из Милића (Власеница);

Јокановић Г (1д), службеник, родом из Буквика (Брчко);

Керовић Б (1д), службеник, родом из Тобута.

Кајмаковић Ж (1д), наставник, родом из Модрана (Бијељина);

Ковачевић Р (1д), службеник, родом из Бијељине;

Кушаковић П (1д), лекар, родом из Београда;

Лукић Д (1д), службеник, родом из Тобута;

Максимовић (1д), наставник, родом од Лознице;

Марић Д. (1д), продава, родом из Бруснице;

Марић К (1д), електричар, родом из Прибоја;

Митровић С (1д), шумски инжењер, родом из Малешеваца (Угљевик);

Нинковић Н (1д), лекар, родом из Тузле;

Перић Р (1д), судија, родом из Факовића (Сребреница);

Попара М. (1д), службеник, родом из Билеће;

Спасојевић Б (1д), службеник, родом из села Лопара;

Станишић М (1д), пензионер, дошао из Мачковца;

Теодоровић Д (1д), службеник, родом из Бобетина Брда;

Тешић П (1д), шофер, родом из Вукосаваца.

Хрустановић М (1д), продавац, родом из Кораја;

Церкић Т (1д), шумар, родом из Опсина (Добој).

П.С. Варош Лопаре је 1991г имала 1.720с (Срби 1417, Југословени 134, Муслимани 114, остали 38, Хрвати 17), а у 2013г имала је 2.709с.