Унац, Антропогеографска испитивања од Петра Рађеновића, 1940

• Роре (Гламоч)

Роре су најјужније село у овој области. Граниче с Гламочким Пољем и имају доста обележја и пољског села, али ипак не припадају Гламочком Пољу, јер их од њега раздвајају испружени и пошироко разбачени хрбати Великог Врањака и Малог Врањака и само уска тканичаста удолица, између Малог Врањака и Ратковице веже раван Поља с равни села…

Село је разбијеног типа, издељено на породичне групе где куће нису јако надалеко. Свега је у селу 83 куће…

Панић (10к), Лукајић (6к), Јамаџија (5к), Костадиновић (8к) и Јаковљевић (1к) заједничког су порекла и звале су се у старини Милашиновићи. Доселили овамо од Рибника пре којих 200г. Славе сви Михољдан, осим 6к Панића који славе Никољдан.  Ови су се звали Војводићи и примешали се у Паниће па примили њихово име а задржали своју славу.

Травар (8к) и Кукобат (24к) исте су лозе. Раније су се звали Лежајић!. Славе Марковдан. Доселили овамо из Котара у Далмацији пре 150-200г. Неки Лежајић отуда утекао од војске и дошао у Срдића Долину, у Црном Врху. Био код Срдића у најму и оженио се од њих. Био је јако вредан па му бег дао земљу овде доле у Рорама. После један од њих био кнез и добио власт да купи траварину од „Кавура“, који су пасли стада по Шатору и по ливадама. Од тога се он прозове Травар па онда и све његова грана. За Кукобате се казује да је њихов предак возио сено из Ушића и на путу побио се с неким Срдићем. Овај га удари таљигом по глави, а он зајауче: „Јој, куку мени, уби ме!“.

Срдић (6к). Славе Никољдан. Даљом старином су из Далмације, а овамо пре 80-90г прешао поп Никола Срдић из Црног Врха. Све су ово данас овде његови потомци.

Смиљанић (1к) слави Марковдан. Приведен овамо у Костадиновиће пре буне (1875) из Пердува.

Руњо (1к) преселио пре буне из Црног Врха.

Роквић (9к) и Метлић (3к) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште било најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бања Луке.

Батез (1к), слави Јовањдан. Дошао овамо као уљез из Далмације пре каквих 40 година.

П.С. Роре су имале 207 становника у 1991 (Срби 207), а у 2013г било је 30 становника.

2. Црни Врх (Гламоч)

Село се простире по благо обореној падини планине Црног Врха…

Црни Врх је разбијеног типа, с неколико раздалеко одмакнутих мањих насеља, у свакоме по 15-20 кућа. Насеља су породичног постанка и обележја. Има их седам и зову се: Срдића Долина, Чегари, Ћулуми, Балаћ, Бошњаци, Руње, Савићи. Насеље Савића зове се још и Горње Мотике. Цело село има 94 куће…

Срдић (28к), славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, у четвртог у Клачинама, а пети се није женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

Чегари (12к) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200г. Онај што се први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80г, који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена и то: Сава – Илија – Давид – Васо – Стојан – Стеван. Селили су одавде Чегари у Секеровце, Подрашницу и на Кола.

Ћулуми (13к) славе Никољдан. Доселили овамо из Далмације пре 180-200г. Марко који је причао о пореклу и старини праунук је Брке (Брко – Васиљ – Тодор – Марко) који је доселио из Далмације. Још каже Марко да су се само Калабе пре њих населили у Црни Врх, а иза Ћулума најпре Срдићи па Руње па Чегари.

Калабе (5к) славе Јовањдан. Не знају ништа да кажу одакле су се населили овамо.

Бошњаци (6к) славе Трипуњдан. Доселили овамо „из Босне“, „иза горе“ (из слива Сане) пре 5-6 колена. Одавде су једни отселили пре 80-100г у Стекеровце, други у Клачине.

Руње (9к) славе Никољдан. Пореклом су из Полаче у Далмацији и населили најпре у Грахово, па отуда пре 5-6 колена прешли овамо. Из Грахова су једни отселили у Ведро Поље код Петровца, а из Црног Врха селили се у Рибник и Растоку.

Савићи (21к) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца и старином из Херцеговине. Опширније о њима речено је у општем делу. Овамо у Црни Врх прешли Савићи с Подића пре 130-150г. Иселио овамо Вид, отац Мијагин.

П.С. Црни Врх је имао 281с у 1991г (Срби 278, Југословени 2, остали 1), а у 2013г имао је 19 становника.

3. Преодац (Босанско Грахово)

Село је под Великим Шатором…

Преодац је село разбијеног типа. Има три, међусобно издвојена краја: Клачине, Преодац и Црнац… У целом селу има 106 кућа.

И овде су се најстарије породице населиле пре којих 200 или нешто више година. По предањима тих најстаријих породица Преодац као да је пре њихова доласка био сасвим пуст. Говоре како је тада све још било зарасло у боровину и морало се крчити да би се имала где кућа метнути.

Бошњаци (6к) славе Трипуњдан. Прешли су овамо из Црног Врха пре 120г. Одавде по окупацији (1878) један огранак преселио у Брањевце. О томе како су добили ово презиме казују да им је неко од њихових старих био у „Босни“ у најму, па кад се је отуда повратио, рекли му: „Ево нашег Бошњака!“

Глигић (1к) слави Јовањдан, а приведен је овамо у Бошњаке из Маринковца после окупације.

Ајдери (25к) славе Никољдан. Они су од рода Јагодића. О своме презимену причају како је неко од њихових у старини служио код бегова и био потежак у раду и слабо послушан. Бег му заповедао а он се оглушивао. Онда бег узме штап и опали га говорећи му: „Ајдер, уради то!“ Овај одмах скочи и узе да ради што му је заповеђено. Онда ће бег: „Аха, гле како је Ајдер ваљан!“ Ајдери су населили међу најстаријим породицама, али најпре на Клачину, а пре 120г преместили се овде где су данас. Један брат од њих четворице отселио тада с Клачина у Рељино Село. После одавде отселила 1к у Љубаћево код Бања Луке.

Баришићи (4к) славе Никољдан. И они су од рода Јагодића као и Ајдери, па су се и населили у исто доба с њима. Исто важи и за Јолиновиће (1к), Ђукиће (3к), Тртиће (7к), Тице (18к), Миличиће (3к) и Салиће (4к). Све је то од једног „тијеста“. Тице су прозвани тако због тога што је неко од старих им имао коња брза као птица. Неки су отселили одавде у Отковце и превију (Кључ). Миличићи прозвани по Милици, која као удовица остала иза мужа трудна и родила сина, па он добио презиме од материног имена. Салићи прозвани по Сали (Сави) који је био врло „згодан“ и богаро се одевао. Не знају ништа о својој прошлости и старијем завичају.

Марић (1к) слави Ђурђевдан. Привден је овамо из Грахова пре буне (1875).

Симиџија (1к) слави Јовањдан. Дошао овамо из Вагана гламочког на 20-30г пред буну. Био млинар у млину бега Пилиповића, па му овај дао и земљу.

Илијашевићи (3к) славе Стевањдан. Населили из Грахова пре 80-100г. Звали се некада Добријевићи, па по Илији прозвани Илијашевићи. Променили овде два кућишта.

Станишићи (7к) славе Јовањдан. Јован (85г) прича да је његов прадед доселио овамо из Далмације. Пре њих у селу били су Тртићи и Ђукићи. Свуда овуда била само шума. Крчено, па орано. Једна њихова кућа отселила доста давно негде око Бања Луке.

Руњо (1к) слави Јовањдан. Пре 60г населио га овде бег на кућиште једног Станишића.

Принцип (1к) слави Ђурђевдан. Доселио овде из Грахова по окупацији. Старо им је презиме Чеко. У Грахово се населили пре 150-200г из Полаче у Далмацији.

Партало (2к) славе Благочасне Вериге. Доселили овамо из Далмације пре 120-130г. Старије им презиме Иваци.

Савић (1к) слави Никољдан. Приведен из Црног Врха пред буну у кућу Тртића.

Будиша (5к) славе Ђурђевдан. Доселили од Дрниша из Далмације пре 5-6 колена. Селили одавде у Подрашинцу (Мркоњићград) и у околицу Бања Луке: у Бистрицу, Голеше, Љубачево.

Ћулум (1к) слави Никољдан. Приведен из Отковаца по окупацији у кућу Миличића.

Полићи (7к) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100г.

П.С. Преодац је имао 1991г 195с (Срби 194, Југословен 1), а 2013г имао је 60с.

4. Тичево (Велико и Мало Тичево, Босанско Грахово)

Тичево се налази на повећој висоравни и пружа слику малог поља. На већој је висини него околна насеља: Преодац, Подић и Шајиновац. Нигде му површина није испод 1000м, а брегови и вршчићи су још за 150-300м више…

Село је разбијеног типа. Дели се на два знатно одвојена и размакнута засеока: Велико Тичево и Мало Тичево… Цело село има 62 куће…

Данашње најстарије породице у Тичеву живе овде тако око 200г.

Вишекруне (24к) славе Јовањдан. Доселили из Далмације као најстарија породица.

Јовићи (26к) славе Никољдан. Населили одмах убрзо после Вишекруна из Херцеговине.

Јагодићи (5к) славе Никољдан. Спадају међу најстарије породице. Њихова предања су изнесена у општем делу.

Јарић (1к) слави Никољдан. Доселили пре 100-150г из Тишковца (Грахово). Било их више, па једни отселили још пре буне у Шеховце (Мркоњићград), а други изумрли.

Прпе (6к) славе Јовањдан. Доселили пре 150-180г из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предк утекао отуда од војске, па овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100г прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

П.С. Мало Тичево имало је 1991г 56с (Срби 55, Југословени 1), а 2013г имало је мање од 10. Велико Тичево је имало 54с (Срби 52, Југословени 2), а у 2013г имало је 29с.

5. Штрпци Велики (више села Дрвар)

Село је смештено између Преоца, Тичева, Љесковице и Малих Штрбаца…

Село има свега 83 куће. Добило је име, свакако, по породици Штрбаца, а додатак „Велики“ вероватно због тога што је првобитна задруга Штрбаца овде била од оне која се је била скућила у Малим Штрбцима. Село се дели на пет крајева: Подић, Шајиновац, Жупа, Брда и Мотике.

У општем делу утврдили смо за Штрпце да су се доселили овамо свакако још пре карловачког мира (1699), што се не може рећи ни за једну другу породицу.

Вјештице (3к на Шајиновцу, 3к у Жупи, 6к на Подићу) славе Ђурђевдан. Доселили пре којих 130г из Зрмање у Лици. Дигло их се одонуда пет брата, па један дошао на Шајиовац, други у Гламоч, трећи у Ливањско Поље, четврти у Пљеву, пети се поврнуо натраг у Зрмању. У старини се, кажу, звали Грубори. Неко им њихов био вешт ходати по шуми па га прозову Вјештицом. Са Шајиновца су им обранци прешли на Подић и у Жупу. На Подићу су били спрва заузели друго земљиште, али их бег дигне оданте и даде оно земљиште Лауду Штрпцу. Онда они искрче ово садашње своје кућиште. Лауд „имавао“ по 300 оваца и по 60 телади.

Шешум (1к) слави Ђурђевдан. Прешао овамо по окупацији из Љесковице као уљез код Вјештица.

Зељковић (1к), слави Ђурђевдан, доста одавно овде.

Николашевићи (4к) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца. Живели су на Брдима заједно са Шпирићима, па се пре 100-120г оделили од ових и прешли овамо на Шајиновац.

Поповић (1к) слави Ђурђевдан. Прешао из Мрђа по окупацији као уљез у кућу Шкорића.

Штрпци (6к у Жупи, 7к на Подићу 6к на Брдима) славе Никољдан. О њиховом пореклу већ је говорено. Селили су одавде на кола и у Борковиће (Бања Лука) где су се презвали Стојићима.

Новаковићи (4к) славе Аранђеловдан. Доселили из Зрмање пре каквих 100г. Ђукан Новаковић утекао из Зрмање од војске и станио се овде. Кад се је мало после навратио тамо у род, „тркао мртве шибе“ због бекства. Овде се прибио уз Вјештице. Био им брат по матери. Добио кућиште неког Малиновића.

Тривановићи (3к) славе Стевањдан. Дошао један по окупацији са Штожишта (Грахово) и ушао у кућу Штрбачку као уљез.

Радуни (10к) славе св. Василија. Пребегли овамо из Герзова пре 4-5 колена. Дошла њих двојица браће: Раде (Радун) и Миле. Овај био мален па га прозвали Малим. Од Раде су Радуни, од Малог Малиновићи. Мали се није задржао овде него отселио у Маринковце. Даљом старином су из Црне Горе и звали су се Ињци (Ињац), спомињу и презиме Коњикушић. То им је још старије презиме или презиме неког њиховог огранка. Кад су Радуни овде избили, било много садашње земље под борјем и тек касније искрчена. Земља веле, овде „питома и слатка“.

Мандићи (3к) славе св. Василија. Они су од „племена“ Радуна.

Томићи (4к) славе Јовањдан. Они су од рода Марчета. Према томе су старином из Лике. Пре 70г отселили су одавде њихови одељеници на Камен (Гламоч) и на Пркосе (Петровац).

Срећићи (2к) славе Јовањдан. И они су од рода Марчета. Доселили овде још пре Вјештица.

Радановићи (14к) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).

Савићи (5к) славе Никољдан, а потичу од рода Штрбаца. Прозвани по Сави. Овде, на Брдима, им је најстарије станиште, одакле су се разилазили на друга места.

П.С. Подић је имао 96с у 1991г (Срби 96), а у 2013г имао је 31с. Шајиновац је имао 20с (Срби 20), а у 2013 мање од 10. Жупа је имала 81с (Срби 81), а у 2013 мање од 10. Брда су имала 45с (Срби 45), а у 2013г 17. Мотике су имале 64с (Срби 64), а у 2013г имале су 31с.

6. Штрпци Мали (Пољице, Брда, Бунчевац и Жупица)

Штрпци Мали леже источно од Великих и граниче још Црним Врхом и Прекајом…

Штрпци Мали су село разбијеног типа и деле се на четири краја: Пољице, Бунчевац, Жупица, Брда. У селу је данас свега 102к.

Кајтези (16к у Пољицу, 5к у Жупици) славе Никољдан. Стара су и јака породице, али зачудо не знају ништа о своме ранијем пребивалишту. Живели су најпре сви у Жупици и било их ту пет брата. Двојица врло давно, пре четири колена, изиђу горе и Пољице и овде добро напредују и чељадима и имућством. Њихови одељеници отселили одавде пред буну у Ребровац и у Голеше (Бања Лука).

Агићи (11к у Пољицу, 3к на Бунчевцу) славе Јовањдан. Доселили пре којих пет колена од Дрниша у Далмацији.

Јелићи (8к) славе Јовањдан. И они су од истог рода од кога и Агићи. Били најпре у Жупи, па им бези рекли да крче земљу горе у Пољицу. Они изнесу горе најпре кошаре и ударе крчити и добију толико земље да се сви овде стално закуће. Прозвани су Јелићи по Јели удовици.

Матићи (10к) славе Јовањдан. Доселили из Далмације пре пет колена. Били неко време на Клачини. Стеле Матић се оженио од Агића и ови га привуку себи овамо на Пољице. Дошли овде у шуму и пустоловину. Један им огранак отселио одавде пре буне у Голеше.

Петковићи (2к) славе Никољдан. Приведени овамо пре 80г из Црног Луга (Грахово).

Ћућуз (1к) слави Ђурђевдан. Привден из Пеуља (Грахово) по окупацији у кућу Петковића. Звали се Петровићи па их Турци прозвали Ћућузима.

Радановићи (7к) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.

Петковићи (4к) славе Јовањдан. Доселили овамо из Грахова пре којих 120г. Они су од рода Тркуља.

Зељковић (1к) слави Ђурђевдан. Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.

Марчета (1к) слави Јовањдан. Приведен пре 20г из Прекаје у кућу Агића.

Марићи (2к) славе Ђурђевдан. Доселили пре 100г из Пашића Поља (Грахово).

Мектеровићи (4к) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, од гране Радановића. Вид, старац од 60г прича да је његов прашукундед Вид (Вид – Пане – Нико – Мелентије – Лазо – Вид) прозван Мектером стога што је правио „мертуке“ (мере за барут када се пуни пушка). Били су најпре на Брдима па се премакну на Борову Главицу а затим овде.

Шпирићи (3к) славе Никољдан. И они су од рода Штрбачкога.

Букве (2к) славе Дмитровдан. Дошли овамо пре 40г из Растоваче, а у Растовачу по окупацији из Далмације.

Глијаковићи (2к) славе Никољдан. Рођаци су Радановића и Мектеровића, прозвани по Глиши – Глијаку, брату Мелентијевом.

Милаковић (1к) слави Ђурђевдан. Приведен из Мрђа по окупацији у кућу Шпирића.

Шкорићи (7к) славе Јовањдан. Род су с Петковићима, те потичу као и ови од Тркуља из Грахова.

Видовићи (5к) славе Ђурђевдан. Доселили пре пет колена из Голубића у Далмацији.

Лукач (1к) слави Јовањдан. Дошао пре 40г из Љесковице и приженио се овде у кући Шкорића.

Лемићи (3к) славе Ђурђевдан. Доселили на 10г пре буне са Стожишта (Грахово).

Радуловић (1к) слави Јовањдан. Приведен пре буне у кућу Петковића из Грахова.

Гајић (1к) слави Никољдан. И Гајићи су од рода Штрбаца.

Јовићи (2к) славе Никољдан. Доселили из Тичева.

По једном казивању на Пољицу је пре данашњих становника живео Дмитар Меселџија. Ту му дојадило па отселио на Купрес. Био јако богат. По 12 коња хватао у вршај, а тринаестог, ђогата, седлао и јахао.

П.С. Бунчевац је имао 82с у 1991г (Срби 82) а у 2013г имао је 37с. Пољице су имале 182с (Срби 181, остали 1), а 2013г имали су 58. Жупица је имала 62с у 1991г (Срби 62), а у 2013г имала је 25с.

7. Прекаја (Дрвар)

Прекаја лежи надесно од речице Унца. Унац јој је западна граница, а источна је планина Клековача или, заправо ,њезине ниже косе и врхови: Јаворова Коса, Вршина, Коло и Лаушевац…

Прекаја је разбијеног типа. Дели се на осам крајева: Краљи, Подбрина, Прекаја, Врановина, Мрачај, Котлина, Жупа Павића, Главице. Средиште села је увалита котлина… У селу има свега 115 кућа…

Данашње породице у Прекаји просечно су једнаке старости као и у осталим селима, осим Штрбаца.

Краљи (18к) славе Ђурђевдан. Доселили из Голубића у Далмацији пре 4-5 колена.

Милаковић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Мрђа пре 20г као уљез у кућу Краљеву.

Вуцеље (7к под Брином и 9к на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150г. На Главици пре њих били Кесићи.

Марчете (14к у Прекаји, 16к у Котлини, 1к у Жупи) славе Јовањдан. Доселили из Зрмање у Лици пре 5-6 колена. Говорка се као да су они најстарији насељеници овде.

Кесићи (4к у Мрачају, 5к у Главицама) славе Ђурђевдан. Доселили пре пет колена из Голубића у Далмацији. Од исте су лозе од које и Краљи и Стевандићи.

Шкрбићи (9к) славе Јовањдан. Од рода су Марчетина и населили у исто доба с њима. Селили су се одавде у Отковце, Бишкупију (Книн), Голеше (Бања Лука) и Козарац.

Стевандићи (5к у Мрачају, 6к у Жупи) славе Ђурђевдан. Исти су род са Кесићима и Краљима. Доселили из Далмације када и ови.

Пантош (1к) слави Јовањдан. Спада међу најстарије породице, али се је слабо множила. Један им је подељеник отселио у Голеше.

Матићи (3к) славе Јовањдан. Доселили пред буну из Пољица.

Марић (1к) слави Никољдан. Дошао пре 40г из Варцар Вакуфа. Био спрва у најму па се после закућио.

Букве (3к) славе Дмитровдан. Доселили из Полаче у Далмацији после окупације.

Савић (1к) слави Никољдан. Преселио из Црног Врха пре 50г.

Гаврић (1к) слави Јовањдан. Дошао из Гламоча одмах по окупацији.

Броћоте (7к) славе Стевањдан. Браћа Васо и Мијо доселили пре 80г из Губина (Ливно). Живели као „носалице“ (трговци – торбари). Најпре се били настанили у Жупици па се после премакли овамо у Прекају.

Лукачи (2к) славе Јовањдан. Прешли овамо из Љесковице пре 60г.

П.С. Прекаја је имала у 1991г 430 становника (Срби 439), а у 2013г имала је 116с.

8. Љесковица (Дрвар)

Љесковица лежи испод Шајиновца, који је ограђује са запада…

Село има 60к. О имену села казују да су му га издели Бијељци као најстарији насељеници. Они доселили овамо из Љесковице у срезу мркоњићградском, па и ово ново место назвали истим именом.

Љесковица би могла бити мало млађе насеље него остала насеља у околини. Заснована је на, у оно време, пустом месту.

Лукачи (18к) славе Јовањ-дан. Доселили из Ресановаца (Грахово) пре 100-120г. Дошли тада Јевто и Илија као старешине двеју кућа. Илијин стриц причао да су раније једни Лукачи из Ресановаца отселили у Банат. Илина прабаба у то доба била болесна те нису и они могли да оду с онима у Банат. Због тога после често пута клели ону бабу. Из Љесковце су Лукачи селили на Голеше, у Шеховце (Мркоњићград) и под Козару.

Ковачевићи (4к) славе Јовањдан. Њихов предак Вукосав дошао овамо пре 80-100г као сеиз уз бега. Доцније га прими у кућу Давид Милановић, пореклом из Далмације а насељен у Љесковици и уда за њега своју кћер. Ковачевићи су пре славили св. Стевана Дечанског.

Миливојевићи (5к) славе Аранђеловдан. Населили из Полаче у Далмацији на 10г пред буну. Истога су рода кога и Тадићи.

Бијељци (26к) славе Ђурђевдан. Доселили као најстарија породица из Љесковице „из Босне“.

Шешуми (5к) славе Ђурђевдан. Они су огранак Бијељаца, назван овим новим именом.

Лошић-Шешум (1к) слави Ђурђевдан. Приведен у Шешуме пре буне из Угарака (Грахово).

Чимбур (1к) славе Никољдан. Дошао из Полаче пре 40-50г. Усинио га Петар Шкрбић.

П.С. Љесковица је имала у 1991г 79с (Срби 79), а у 2013г имала је 46с.

9. Мрђе (Дрвар)

Мрђе леже углавном налево од Унца, премда имају нешто земље и у планинама с другу страну Унца…

Село има свега 92к…

Симурдићи (6к) славе Јовањдан. Доселили доста давно. Звали се у старини Адамовићи, селили одавде у Бјелајско Поље и у Лијевце.

Карина (1к) слави Аранђеловдан. Дошао по окупацији из Отона у Далмацији.

Максићи (21к) славе Дмитровдан. Доселили пре више колена из Цетине. Звали се некада Шобати.

Чичићи (12к) славе Јовањдан. Од истога су рода као и Симурдићи.

Икићи (3к) славе Дмитровдан. Рођаци су Максићима прзвани Ики-Илији као и они по Макси. Један им огранак отселио пре буне у Чапље (Сански Мост).

Вокић (1к) слави Јовањдан. Рођаци су Чичићима и Симурдићима.

Новаковић (1к) слави Аранђеловдан. Приведен по окупацији с Подића у кућу Чичића.

Радуловић (1к) слави Дмитровдан. Приведен из Полаче по окупацији у кућу Икића.

Рујевићи (11к) славе Ђурђевдан. Од истога су рода као и Кесићи и доселили из Далмације заједно с њима. Одавде су селили у околицу Приједора и Санског Моста.

Алексићи (15к) славе Ђурђевдан. Потичу од рода Гвозденовића. Старином су са Змијања. Доселили овамо врло давно. Најпре живели у Видову Селу, па се преместили у Мрђе.

Адамовић (1к) слави Јовањдан. Одавно овде као и Чичићи и Симурдићи.

Поповићи (6к) славе Ђурђевдан. И они су као и Рујевићи од рода Кесића. Један им предак био поп, па по њему прозвани Поповићима. Билиу Видову Селу, па сишли у Мрђе пре 80-90г. Рујевићи сишли мало пре буне.

Кантари (3к) славе Дмитровдан. Дошао Лука Кантар пре 40г из Плавна (Далмација) као уљез у кућу Максића.

Шкорић (1к) слави Игњатијевдан. Доселио по окупацији од Срба.

Миздрак (1к) слави Лучиндан. Приведен из Стрмице (Далмација) по окупацији у кућу Алексића.

Ињац (1к) слави св. Василија. Доселио пре 30г из Грахова.

П.С. Мрђе су имале 311 становника у 1991г (Срби 307, остали 4), а 125с у 2013г.

10. Видово Село (и Мокроноге, Дрвар)

Ово је најсеверније село Горњег Унца. Простире се с обе стране речице Унца и хвата се планина и с једну и с другу страну Уначке Котлине…

Већина становништва овде потиче од два рода: Кукиловића и Гвоздена. То су уједно и најстарије породице у селу. Кукиловићи су више у Мокроногама, Гвоздени више у Видову Селу. О обадва ова рода говорено је у општем делу. Од Кукиловића су рода овде ове породице: Пузигаће (5к), Медаревићи (13к), Маркановићи (2к), Лазићи (6к), Башићи (11к), Полићи (3к), Гајановићи (6к), Јанковић (1к), Михајловићи (9к). Славе Јовањдан. Како је већ речено доселили су пре 5-6 колена из Цетине у Далмацији. Једна кућа Гајановића отселила пре 40г у Клашнице.

Од рода Гвоздена су: Гвозденовићи (13к), Вашалићи (8к), Кремићи (2к), Радићи (2к), Кнежевићи (16к), Ковићи (7к). Доселили су из Змијања, а славе Ђурђевдан.

Бајићи (36к) славе Стевањдан. По једноме казивању они су од истог рода и истог порекла као и Трњинићи. Али, ма и били род с Трњинићима, нису населили овамо заједно с њима, него много доцније. О своме пореклу и насељавању овамо они казују да су живели у Далмацији ша за време „Вранцуза“ (Напослеона) избегли отуда од рата. Кренули тада њих четворица браће па један отишао у Бачку, а тројица овде у Видово Село. Населили се најпре на Трњаку, а кад се поделили, једни сишли у Мокроноге. Доцније прешли неки с Трњака на Награђе и Ваганац.

Шобати (4к) славе Дмитровдан. Доселили из Цетине пре 5-6 колена.

Малбашићи (2к) славе Стевањдан. Приведени пре 60-70г из Грахова у кућу Шобатову. Овај Шобат био малбаша па се и његови привоци по њему прозвали Малбашићи.

Алексићи (2к) славе Ђурђевдан. Они су од рода Кесића.

Грубор (1к) слави Ђурђевдан. Прешао из Бастаха пре 20г као лугар и ту му остала деца.

Максић (1к) слави Дмитровдан. Приведен из Мрђа у кућу Бајића пре 80-90г.

Куруц (2к) славе Лучиндан. Доселили из Стрмице по окупацији.

Мишковићи (6к) славе Никољдан. Казују да су били у Бастасима пре „Будисављевића буне“. За време те буне утеку у Срб. Куће им остану непопаљене. После буне бег им обећа примити их натраг. Они се поврате, „а када тамо, а Грубори већ дошли и ујагмили наложити им ватру у кући“. Тада њих двојица браће дођу у Видово Село, а трећи се врати у Срб, али мало после дође и он браћи. Будисављевића буна о којој ово предање говори биће да је турско-аустриски рат (1788-91).

Петровићи (2к) славе Ђурђевдан. Доселили из Далмације пре 100-120г. Били најпре у Љесковици где су сада Лукачи, пре буне прешли овамо.

Џепине (2к) славе Јовањдан. Доселили пред буну из Грахова. Били најпре у Мрђама и за Гредом и најпосле дошли овде.

Петковић (1) слави Јовањдан. Прешао амо с Бунчевца пре 60-70г. Био прво најамник, после се окућио.

Кукрићи (8к) славе Дмитровдан. Доселили из Отона у Далмацији. Од истога су рода од кога и Максићи и дошли овамо када и они.

П.С. Видово Село је имало 387 становника у 1991г (375 Срби, 12 Југословени), а 195с у 2013г. Мокроноге су имале 646с у 1991г (644 Срби, 2 остали), а у 2013г имали су 316с.

11. Шиповљани (Дрвар)

Ово село лежи главним својим делом у Уначкој Жупи тј у самој котлини Жупе а другим делом се уздигло на таванасту висораван поврх десне стране Унчеве котлине…

Село је разбијеног типа. Дели се на девет крајева: Награђе (чује се и Негређе), Ваганац, Дробњак, Под Брином, Завође (говори се и Завађе), Грана, Подови (Над Брином), Увале (Поткоритњача)… Свега су у селу 163 куће.

Најстарија су породица у Шиповљанима Тадићи. Има их 20к у три засебне групе. Славе Аранђеловдан. Њихов предак доселио овамо из Далмације још „прије Јанковића“ (пре карловачког мира). Тамо убио Турчина па побегао овамо. Све данашње Поље било тада под борјем и храшћем. Тадићи се овде временом јако намножили, натерали на 56 чељади. Тада се изделе и разгранају на три породице. Једни остану и даље под именом Тадића, други се прозову Малбашићи по малбаши (кнезу), трећи Томазовићи по Томи.

Малбашића има 11к, на четири места.

Томазовића има 9к. Њихов предак Тома био крупан човек, дугих ногу па га прозвали Томазом, а потомке му Томазовићи.

Родићи (9к, на два места) славе Аранђеловдан. Доселили овамо из Тишковаца пре 100г „када се је још давала деветина и беглучење“. У Тишковцу им се три пута хиљадиле овце. Одбрајали оно што је преко хиљаде и одбијали у Ујилицу. Изишли на 70 чељади. Отешњало им тамо па се почели расељавати: једни дошли овде, други продужили у Лушце. Били овде најпре на Мисијама. Држали су по 500 оваца и по 40 говеди и коња. После још двапут мењали кућиште.

Крнете (9к) славе Томиндан. Доселили из Грахова за турске владе, по прилици пре 100г. У Грахово дошли много раније из Плавна у Далмацији.

Бајићи (14к) славе Стевањдан. Прешли су овамо из Мокронога. Они на Награђу приведени пре којих 100г у кућу Политаревића, они други преселили поприлици пре 70г.

Лакобрићи (8к) славе Никољдан. Доселили су пре 150г „иза горе“, из Рибника. Затекли у селу само Тадиће и Кошпиће. У старини се звали Благојевићи. Неко њихов био голобрад, а други га бријао па када био готов, рекао: „Ох, лако ли те обријах!“ Тако прозвани Лакобрићима. Називају их и Рашљићима. Баба им била јако висока па је Турци прозвали бабом Рашљом.

Политаревић (1к) слави Јовањдан. Доселио, већ је више од 100г из Далмације. Звао се тамо Гргић. Спахија га овде упитао кога је цара служио, а он одговори „Политара“. Стога и њега прозову Политаром.

Дамјановићи (4к) славе Јовањдан. Доселили пре 70-80г из Купирова код Срба у Лици.

Рондаши (4к) славе Марковдан. Доселили из Далмације у исто време када и Политаревићи. Били род њих двојица: ујак и нећак. Рондаш се звао у Далмацији Угринић. Кад је дошао овамо причао како код њих у селу хода ронда (ноћна стража). Тако њега овде назову Рондашњем.

Добријевићи (2к) славе Стевањдан. Доселили по окупацији из Отона у Далмацији.

Буцало (1к) слави Ђурђевдан. Приведен из Тишковца уз буну у кућу Лакобрића.

Видовић (1к) слави Ђурђевдан. Доселио из Срмице по окупацији.

Томићи (2к) славе Јовањдан. Прешли овамо из Бастаха пре 25г.

Марићи (2к) славе Аранђеловдан. Доселили из Голубића (Далмација) по окупацији.

Вујиновић (1к) слави Аранђеловдан. Дошао по окупацији из Отона.

Пузигаће (5к) славе Јовањдан. Приведени пре 80г једни из Дринића, једни из Видова Села.

Јовићи (2к) славе Никољдан. Доселили пре 100г из Тичева Малог. Дотерали 500 оваца, а на старешини им „пуца од рамена до рамена, мала и велика, на двије јечерме“.

Вујић (1к) слави Ђурђевдан. Из Далмације пре 90г изишао калуђер и извео са собом и брата.

Медаревићи (2к) славе Јовањдан. Прешли овамо из Мокронога уочи буне.

Драгаш (1к) слави Јовањдан. Доселио из Стрмице (Далмација) по окупацији.

Дроњци (8к) славе Аранђеловдан. Доселили из Стрмице по окупацији. Други су много раније отселили из Стрмице у Зрмању и у Банат. Мисле да су се раније звали Добријевићи. Негде када су се момци датскакивали, отскочи њихов момак, а био у дроњаву оделу. Сви нато повичу: „Ха, отскочи дроњо!“

Кнежевић (1к) слави Никољдан. Доселио из Отона по окупацији.

Кецмани (5к) славе Вартоломијевдан. Прешли овамо из Дринића пре 100г.Тада било у Шиповљанима свега седам кућа.

Данићи (7к) славе Дмитровдан. Преселили овамо из Видова Села пре 100г.

Кошпићи (4к) славе Трипуњдан. Уз Тадиће ово је најстарија породица овде. Доселили из Далмације убрзо после Тадића.

Марковићи (4к) славе Дмитровдан. Доселили из Далмације. И они спадају међу најстарије породице у селу.

Бауци (1п, Баук, 3к) славе Ђурђевдан. Дошли из Тишковца по окупацији.

Зељковић (1к) слави Ђурђевдан. Прешао из Прекаје пре 80г.

Бубоње (1п Бубоња, 3к) славе Никољдан, доселили из Голубића по окупацији.

Трњинићи (2к) славе Стевањдан. Привдени с Трњинића Бријега пре буне у кућу Данића.

Ђурђевићи (2к) славе Никољдан. Предак им доселио пре 100, можда и више година из Косова у Далмацији. Утекао отуда од војске, те био овде по најму, а после се закућио.

Јовичић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао овамо из Бастаха као уљез у кућу Пуцареву. Били овде Пуцари, старином из Грахова, па изумрли.

Бодирожа (1к) слави Стевањдан. Прешао овамо из Бастаха 1921г.

П.С. Шиповљани су имали 1991г укупно 998с (Срби 982, Југословени 12, Хрвати 1, остали 3), а у 2013г имали су 258с.

12. Трњинића Бријег (Дрвар)

Трнинића Бријег је као и сва села Доњег Унца дуго а уско село!Село је разбијеног типа. Дели се на шест крајева: Трњинића Бријег, Прњавор, Каменица, Црвљивица (Речковац), Подови, Оташевац. Има свега 100 кућа…

Трњинићи (21к) славе Стевањдан. За њих је већ речено да су старином из Херцеговине а овамо дошли из Далмације.

Бањци (9к) славе Јовањдан. Доселили пре буне из Дринића. Били прво у Шиповљанима. Отуда побегли од куге и настанили се овде.

Кецмани (9к) славе Вартоломијевдан. После Трњинића они су овде најстарији. Обрад Кецман казује да су њихови стари доселили из Равних Котара одмах када и Трњинићи. Овде се једни прозвали Трикићи и Материћи.

Владушић (1к) слави Св. Враче. Доселио из Тишковца по окупацији.

Буцало (1к) слави Ђурђевдан. Приженио се пре 20г у кућу Владушића, дошао из Тишковца.

Срдић (1к) дошао пре 20г из Бастаха.

Кнежевићи (2к) славе Никољдан. Доселили по окупацији из Отона.

Грубори (4к) славе Ђурђевдан. Доселио пре 80г из Плавна у Далмацији.

Материћи (10к) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по своме претку који је добио издевено име Матера.

Дешић (1к) слави Никољдан. Доселио по окупацији из Отона.

Дукић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Жагровића у Далмацији.

Сопић (1к) слави Јовањдан. Доселили пре 70г из Дринића. Звали се Бањци па по пректу им Стојану, прозваном Сопо, добили ново презиме.

Видовић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао мало пре буне од Видовића из Штрбаца.

Арсићи (2к) славе Ђурђевдан. Доселили пре којих 70г из Тишковца.

Додизи (1п Додиг, 10к) славе Ђурђевдан. Доселили врло давно по свој прилици из Далмације. После Трњинића и Кецмана они су најстарији овде. Они што су у Црвљивици изишли тамо с кућом још пре буне.

Сабљићи (9к) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100-120г.

Деснице (2к) славе Никољдан. Доселили по окупацији из Срба.

Тањга (1к) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Далмације.

Јаглице (3к) славе Јовањдан. Доселили по окупацији из Лике.

Марић (1к) слави Аранђеловдан. Прешао овамо из Тишковца пре 20г.

Бошњак (1к) слави Трипуњдан. Дошао по окупацији из Црног Врха.

Трикићи (7к) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по деди Трики (Тривуну).

Родић (1к) слави Аранђеловдан. Доселио из Тишковца по окупацији.

Миљевић (1к) слави Стевањдан. Доселио пре буне из Раљевца у Далмацији.

Селили су одавде: Ризвани у Славонију, Трњинићи у Добрњу, Додизи у Лијевче, Кецмани у Лијевче, Сопићи у Лијевче, Грубори у Овче Поље. Изумрли су Ромићи.

П.С. Трнинића Бријег је имао 382с у 1991г (Срби 371, Југословени 11), а у 2013г имао је 258с.

13. Дрвар Село

И ово село обухвата један део Жупе па онда таванасте заравни с обе стране и најпосле планинске пределе позади ових. Средишњи део Жупе сада не припада овом селу него је ту вештачким начином образована у новије доба нова јединица, Дрвар-Град. Тако је Дрвар-Село на средини сасвим пресечено, извађена му је средина, а на два дела с крајева немају нигде територијалне везе…

Село је разбијеног типа. Подељено је на пет крајева: Каменица, Дрвар, Подови, Оташевац, Пеловац… Село броји свега 95 кућа.

Родићи (11к) славе Аранђеловдан. Доселили из Тишковца пре буне. Били на овом месту Стошићи па отселили у „Босну“ (преко Грмеча).

Вукобради (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Тишковца по окупацију.

Дејанци (13к) славе Јовањдан. Населили пре 150г из Лике. Онда било у свему Дрвару три куће: Кецманова, Трњинића и Дејанчева.

Келечевић (1к) слави Јовањдан. Одавно су овде. Келечевићи у Мрчевце (Бос. Градишка), где их има већ око 20к.

Миљевићи (5к) славе Стевањдан. Пореклом из Раљевца (Далмација) и пре 100г прешли у Грахово, а пре 90г овамо.

Трњинићи (5к) славе Стевањдан. Прешли амо из Трњинића Бријега пре 100г.

Летићи (8к) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана, према томе најстарији становници овде.

Делићи (8к), славе Стевањдан. Они су већ од неколико колена овде.

Јовић (1к) слави Никољдан.

Куњадићи (4к) славе Ђурђевдан. Доселили пре 80г из Радучића у Далмацији. Браћа Мијат и лазо утекли отуда од „солдачије“. Овде били испрва по најму, па се онда закућили на делу Делићеве земље. Звали се раније Радетићи. Нека има баба превише куњала и по њој добију надимак Куњадићи. Овамо дошли под тим новим презименом.

Трикићи (5к) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана.

Роквићи (5к) славе Стевањдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре неких 200г.

Бркићи (3к) славе Никољдан. Дошли из Купирова после окупације.

Бачкоња (1к) слави Ђурђевдан. Дошао пред буну из Далмације.

Петраковићи (4к) славе Никољдан. Доселили из Пећи (Грахово) пред буну. Били најпре код Кључа, па се повратили овамо на чардачишта.

Рујевићи (3к) славе Ђурђевдан. Дошао пре буне један Рујевић из Мрђа и био код Кецмана најамник 20г. После се ожени кћерју овога Кецмана и тако остане овде сасвим.

Малиновићи (4к) славе Никољдан. Доселили негде пре 100г из Стрмице.

Топићи (2к) славе Ђурђевдан. Доселили из Вошевца у Далмацији на 40-50г пре буне. Било то сиротињско „племе“ и добили овде најслабију земљу. Звали се раније Манојловићи. Предак им био хром па га прозову Топом, а све његове Топићима.

Ђумићи (4к) славе Аранђеловдан. Они су од рода Родића.

Котле (1к) слави Никољдан.

Крнета (1к) слави Јовањдан. Приведен пре буне из Стрмице.

Боснић (1к) слави Јовањдан. Прешао амо из Врточа пре буне.

Балабан (1к) слави Петровдан. Одавно су овде. Била то некад врло јака и врло „згодна“ кућа. По 12 жена и 12 девојака било им у кући, по два им плуга орала. После се спотакли и опали и у чељадима и у имућству.

Драгаши (2к) славе Јовањдан. Доселили из Тишковца по окупацији.

Митошевићи (2к) славе Никољдан.

Максић (1к) слави Дмитровдан. Потиче од Максића у Мрђама.

П.С. Дрвар село имало је 1991г 844с (Срби 820, Југословени 17, Хрвати 2, остали 5), а у 2013г имало је 531. Каменица је имала 167 (Срби 163, Југословени 3, Хрвати 1), а 2013 имало је 42. Аташевац је имао 20 (Срби 20), а у 2013г имао је 12. Подови су имали 201с (Срби 194, Југословени 6, остали 1), а у 2013г имали су 82с.

14. Дрвар-град

Ово је насеље издвојено као засебна јединица тек у новије доба. Оно заузима простор који је раније припадао Дрвар-селу, а нешто и Трњинића Бријегу и Горњем Врточу. Цело је ово насеље у Жупи и прилично је равно. По простору је мало, али има доста кућа не само варошких него и чисто сеоских…

Сталних кућа има овде у свему 207, од тога 77 у Граду, остало у чисто сеоским насељима. Колонија овде није никако узета у рачун, пошто су ту све сами службеници и радници Шумског предузећа, дакле становници несталног боравка, који непрестано одлазе и долазе. Ових има преко 400, неки и с породицом, неки самци. Стекли су се овде с много страна, изблиза и издалека. И по народности и по вероисповести претстављају велику мешавину. А стално становништво о коме ће се овде говорити све је православне вере осим једне једине куће (Ридл).

Боснићи (26к, на три места) славе Јовањдан. Најстарија су овдашња породица. Не знају казати одакле су управо овамо дошли. Селили су одавде на Очијево, у Дринић и у Лику.

Роквићи (12к, на два места) славе Стевањдан.

Аћићи (8к) славе Никољдан. Доселили пре 150г из Купирова у Лици.

Додизи (10к) славе Ђурђевдан. Прешли овде пре 100г из Дрвара-Села. Пре 80г отселили једни у Мрчевце.

Шобићи (6к) славе Стевањдан. Они су од Трњинића из Тр. Бријега. Прозвали се Шобићи по претку Шоби.

Трикићи (17к) славе Вартоломијевдан. Огранак су рода Кецманског, према томе врло стар породица.

Грубори (3к) славе Ђурђевдан. Доселили су се пре 150г из Плавна, најпре у Бастахе после у Д. Врточе и најзад овде, пре неких 80г.

Миљевићи (8к) славе Стевањдан.

Ђапа (1к) из Лике по окупацији.

Срдић (1к) слави Никољдан.

Трњинићи (4к) славе Стевањдан.

Сопићи (6к) славе Јовањдан. Звали се раније Бањци.

Кецмани (16к) славе Вартоломијевдан. Најстарија су породица овде.

Кнежевићи (3к) славе Никољдан. Доселили из Далмације по окупацији.

Батинице (4к) славе Ђурђевдан. Доселили после окупације из Куновца, код Срба.

Ковачевићи (1к) слави Никољдан.

Родићи (3к) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 100г.

Бојанић (1к) слави Јовањдан. Доселио пре буне из Плавна.

Курбалије (2к) славе Јовањдан. Дошли из Стрмице по окупацији.

Лојевићи (1к) слави Стевањдан. Родом из Херцеговине.

Крецо (3к) славе Ђурђевдан. Доселили из Мркоњићграда.

Ласкотић (1к) слави Јовањдан. Доселио из Бугојна.

Лукачи (2к) славе Јовањдан. Прешли из Љесковице.

Грбићи (3к) славе Срђевдан. Доселили с Осредака Личких пре 100г.

Прпе (4к) славе Јовањдан. Доселили из Паченака (Грахово) пре 70-80г.

Рађеновићи (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Осредака пре 40г.

Тривуновић (1к) слави Петровдан. Дошао из Црног Луга (Грахово).

Русић (1к) слави Аранђеловдан. Дошао из Далмације.

Савић (1к) слави Никољдан. Дошао из Прекаје.

Грубиша (1к) слави Ђурђевдан. Прешао из Врточа.

Бабић (1к) слави Јовањдан. Дошао из Тишковца.

Скакић (1к) слави Никољдан. Дошао из Пећи.

Мандић (1к) слави Никољдан. Дошао из Добашнице у Лици.

Билчар (1к) слави Јовањдан. Дошао из Грахова.

Триван (1к) слави Стевањдан. Дошао из Стожишта (Грахово).

Граховац (1к) слави Никољдан. Прешао из Бастаха.

Јеличић (1к) слави Никољдан. Дошао из Петровца.

Дејанац (1к) слави Јовањдан. Прешао с Каменице.

Петковићи (9к) славе Стевањдан. Доселили из Срба по окупацији

Новаковић (1к) слави Никољдан. Дошао из Петровца.

Секулићи (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Ливна.

Соколовић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Рипча (Бихаћ).

Бајић (1к) слави Стевањдан. Дошао из Видова Села.

Билбије (2к) славе Лучиндан. Дошли из Грахова.

Ловрић (1к) слави Петровдан.

Ђурица (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Тишковца по окупацији.

Галићи (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Грахова.

Ђурђевићи (2к) славе Никољдан. Дошли из Шиповљана.

Цабић (1к) слави Никољдан. Дошао из Калиновика.

Калаба (1к) слави Стевањдан. Дошао из Гламоча.

Бањац (1к) слави Јовањдан. Дошао из Трњинића Бријега.

Богуновићи (2к) славе Јовањдан. Дошли из Суваје (Срб).

Пећанац (1к) слави Јовањдан.

Келечевић (1к) слави Јовањдан. Прешао из Врточа.

Тањга (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Далмације.

Бера (1к) слави Пантелијевдан. Дошао из Мазића (Бос. Нови).

Томић (1к) слави Дмитровдан. Дошао из Ливна.

Ридл (1к) католик.

Штрбац (1к) слави Аранђеловдан. Дошао од Крупе.

Пејић (1к) слави Вартоломијевдан.

Дамјановић (1к) слави Јовањдан.

Марићи (2к) славе Аранђеловдан. Дошли из Тишковца.

Латиновић (1к) слави Јовањдан. Дошао из Бјелајског Поља.

Милашиновићи (2к) славе Мијољдан. Дошли из Рора.

Касуми (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Пађена у Далмацији.

Ових задњих 77 породица живе у Граду и населиле су се све после окупације, већина их тек после отварања Шумског предузећа.

П.С. Дрвар је имао 8.053с (Срби 7.693, Југословени 259, Муслимани 29, Хрвати 24, остали 48) у 1991г а у 2013г имао је 3.964с.

15. Горње Врточе (Дрвар)

И Горње Врточе заузима најпре један део Жупе, а затим по један део свију положаја што опкољују Жупу и дижу се све навише до крајњих планинских повијараца…

Село је разбијеног типа. Дели се на осам крајева: Каменица, Жупа, Подбрина, Заселак, Гредице, Пасјак, Црвљивица, Оташевац…Село има свега 168 кућа…

Овде су најстарије породице Боснићи и Роквићи. О њиховом пореклу говорено је у општем делу.

Боснићи (33к) славе Јовањдан. Куће су им овде на пет засебних места.

Роквићи (15к) славе Стевањдан. Живе овде на два места.

Башићи (6к) славе Јовањдан. Доселили пре 90г из Видова Села. Онде били јако „озгодили“, трипута хиљадили овце.

Родићи (12к) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80г. Били најпре у Жупи па после изишли на Каменицу.

Баровница (1к) слави Ђурђевдан. Доселио пре 100г из Далмације.

Бачкоње (4к) славе Ђурђевдан. Дошли из Стрмице. Пре 70г приведен један у кућу Трњинића.

Крајић (1к) слави Василијевдан. Приведен пред буну с Осредака у кућу Боканову.

Трњинићи (9к) славе Стевањдан. Прешли с Трњинића Бријега. Заменили земљу са Сабљићима.

Перкићи (5к) славе Ђурђевдан. Доселили из Радучића пре 100г. Отуда им дед утекао од војске. Био најпре у најму, после се окућио у Жупи. Доцније једни изишли на Каменицу.

Бурсаћи (6к) славе Ђурђевдан. Доселили по окупацији из Калдрме (Лика). Купили земљу од Шобата и Боснића.

Шобати (12к) славе Дмитровдан. Пре 100г прешли из Бастаха. Бег презвао отуда Лазу Шобата. Ио овај вредан и згодан а бегови се отимали о такве кметове.

Додизи (2к) славе Ђурђевдан. Прешли овамо из оближњег Прњавора после окупације.

Бојанићи (7к), славе Јовањдан. Доселили из Плавна пре 70г.

Грубори (2к) славе Ђурђевдан. Прешли из Бастаха пре 70г.

Аћићи (2к) славе Никољдан.

Ачич (1к) слави Јовањдан. Овај се звао Ковљенић, а приведен је у Аћиће.

Црномуди (2к) славе Петровдан. Прешли из Бастаха пре 70г.

Торбица (1к) слави Стевањдан. Прешао овамо из Д. Врточа као уљез.

Вјештица (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Тишковца пре 30г као уљез у кућу Родића. У Тишковац Вјештице доселили из Зрмање.

Русићи (2к) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80г.

Келечевићи (6к) славе Јовањдан. Доселили пре 150, или још више, година из Пљеве у Далмацији. Најпре се настанили под Мисијама, пре 80г, преместили се у Г. Врточе.

Селићи (2к) славе Мратиндан. Доселили пре буне с Осредака. Спрва ходали по најму, мало после се закућили.

Буловани (2к) славе Ђурђевдан. Дошли пре 80г из Тишковца.

Грубиша (1к) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Срба као ковач.

Пухача (1к) слави Никољдан. Дошао из Далмације пре буне на 20г. Утекао отуда од војске.

Пећанци (3к) славе Јовањдан. Прешли из Д. Врточа пре буне на 20г. Дошли да чувају бегов чардак.

Бокани (6к) славе Никољдан. Пре 100г дигао се Дмитар Бокан с Осредака тражећи где је пространије и овде се зауставио.

Грујићи (8к) славе Јовањдан. Не знају ништа о својој старини.

Шево (1к) слави Лучиндан. Доселио из Тишковаца по окупацији у Бастахе, нешто полсе овамо.

Зрилићи (3к) славе Василијевдан. Доселили по окупацији с Осредака. Право им презиме Павковићи.

Граховац (1к) слави Никољдан. Прешао пре 50г из Бастаха. Дошао овде сестри и добио део земље.

Карановић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао с Бобољусака. Приженио се овде у кућу Петковића.

Дамјановић (1к) слави Јовањдан. Доселио по окупацији из Срба.

Тањге (3к), славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији из Оћестова у Далмацији.

Петковићи (4к) славе Стевањдан. Доселили по окупацији с Попине у Лици.

Тадић (1к) слави Стевањдан. Привела га мати из Шиповљана у кућу Бојанића.

16. Доње Врточе (Дрвар)

Ово је село по положају и по облику распростирања готово исто као и Г. Врточе…

Село је као и сва друга овде разбијеног типа. Дели се на четири краја: Црвљивица, Подови, Жупа, Каменица… У селу има данас 142 куће.

Најстарија и најснажнија породица су Пећанци (37к). Славе Јовањдан. Живе овде у две групе: у Жупи 28к, на Подовима 9к. О њиховом пореклу већ је говорено.

Бабићи (4к) славе Јовањдан. Доселили из Вагана (личког) по окупацији.

Руњићи (5к) славе Никољдан. Старином су из Грахова. Отуда преселе нешто пре Серашћера у Ведро Поље. Дошла их тамо четири брата и живели спрва по најму. На  три године пред буну двојица пређу овамо у Црвљивицу.

Зорићи (9к) Ђурђевдан. Доселили с Бобољусака пре буне на 20г. Били најпре за Обљајем у Бастасима. После 12г прешли у Врточе и променили овде два кућишта. У Црвљивици им до буне биле само колибе. Сада су и ту четири куће.

Торбице (8к) славе Стевањдан. Доселили из Вагана (личког) по окупацији. Пре 40г закућили у Ваганцу. У старини се звали Добријевићи. Некакав им старац носио браду „колик торба“, због тога их свет прозове Торбицама. У Ваган су дошли из Плавна.

Бауци (3к) славе Ђурђевдан. Дошли из Тишковаца по окупацији.

Адамовићи (6к) славе Јовањдан. Старином су од Травника. Преселили овамо из Смољане пре четири колена. Била то поповска породица, дала четири попа и три калуђера. По окупацији један огранак изишао из Жупе и закућио у Црвљивици.

Јанкелић (3к) славе Ђурђевдан. Доселили из плавна по окупацији.

Шеве (5к) славе Лучиндан. Доселили по окупацији из Вагана (личког).

Грубори (4к) славе Ђурђевдан. Прешли овамо пре 80г из Бастаха.

Родићи (10к) славе Аранђеловдан. Преселили из Трубара пре 80г. Били најпре сви у Жупи. После се један одели и изиђе на Подове.

Новаковић (1к) слави Никољдан. Дошао као најамник па се закућио.

Мораче (12к) славе Никољдан. Доселили из Далмације врло давно и дошли на Очијево. С Очијева прешли у Врточе Мало после него што су населили Пећанци. Пре 80г отселио један огранак у Буковачу. Говори се да су Мораче далеком старином из Црне Горе, од воде Мораче.

Ђумићи (4к) славе Аранђеловдан. Доселили из Тишковца пре 90г.

Срдић (1к) слави Никољдан. Прешао из Бастаха пре буне.

Симишићи (5к) славе Јовањдан. Они су од рода Пећанаца, прозвани по Сими-Симиши.

Керкез (1к) слави Ђурђевдан. Приведен с Цвјетнића у кућу Опачићеву. Пре њега био у истој кући приведен за зета Добријевић па умро.

Кунићи (3к) славе Никољдан. Пре 80г дошли из Врбника у Далмацији.

Зарачи (4к) славе Ђурђевдан. Доселили пред буну из Плавна.

Кнежевићи (4к) славе Никољдан. Приведени пре 80г с Цвјетнића у кућу Пећанчеву.

Глогиње (3к) славе Аранђеловдан. Доселио Глишо Глогиња пре 20г пре буне из Голубића у Далмацији. Звали се раније Родићи. Неко им од старих ишао путем и зобао глогиње. Због тога га прозову тако.

Гвозденовић (1к) слави Ђурђевдан. Приведен из Видова Села у кућу Пећанчеву пре 80г.

Бјелотомићи (2к) славе Никољдан. Приведени из Тишковаца пре 100г у кућу Морачину.

Пухаче (2к) славе Никољдан. Приведени у Зориће пре 80г из Срба.

Грбић (1к) слави Срђевдан. Приведен пре 30г с Осредака.

Шобат (1к) слави Дмитровдан.

Бурсаћи (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Калдрме после окупације.

П.С. Врточе су имале 1.582 становника у 1991г (Срби 1.528, Југословени 50, Хрвати 3, остали 1), а у 2013г имали су 880 становника.

17. Бастаси (Дрвар)

Бастаси су најдоње и најсеверније село Уначке Жупе. Просторно протезање им је сасвим слично, готово једнако, као и код осталих села у Уначкој Жупи. И њима припада део жупске низине, затим пространих плећа, таванастих заравни планинских ливада, најпосле и самих планина…

Као простором највеће село у Уначкој Жупи Бастаси премашују остала села и бројем кућа, јер имају 261 кућу.

Најстарије су породице у селу Срдићи и Црномуди.

Срдићи (24к) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20к и у Жупи 4к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120-150г Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70г Петар, звани Шпего, преселио у Колунић Ти су по њему прозвани Шпегари.

Црномуди (16к) славе Петровдан. Доселили су из Санице (срез Кључ). Отуда су пренели калемове и овде покалемили крушке и јабуке. Сако су они увек од старина имали воћа и њихово воће овде и сада најбоље.

Мораче (11к) славе Никољдан. Прешли овамо с Очијева, а пре тога били у Трубару. У Бастасима били најпре у Жупи, па пре 80г изишли на Главицу. Веле да су се овако прозвали негде давно у прошлости, по матери која била мориља (бојила сукно црном бојом).

Јовичићи (6к) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 100г. Предак им утекао отуда од војске и направио кућу за Главицом. Имали су земље и у Жупи, па су тамо летовали. Селили су одавде у Крупу.

Зрилић (1к) слави Василијевдан. Дошао с Осредака по окупацију.

Грубори (26к) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120-140г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали неслане и имали по 500 оваца, 30 коња и 60 говеди.

Курбалија (1к) слави Јовањдан. Приведен из Стрмице у кућу Груборову по окупацији.

Граховци (26к) славе Никољдан. Доселили пре пет колена из Грахова.

Маринковићи (3к) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна мало после Граховаца. Стојан Граховац одлазио често у Плавно, одгонио тамо паклину. Побратио се с њиме Танасије Маринковић и питао га би ли се имао населити где у близини њега. Овај му рекао да може одмах уз њега. Дође овде и направи кућу покрај Стојанове. Растоку и Репишта поделе тада братински напола. Маринковићи селили одавде негде око Приједора и Лијевче.

Ромићи (6к) славе Јовањдан. Доселили из Трубара мало после Грубора. Били најпре с леву страну воде па их бег протерао овамо на другу страну.

Добријевић (1к) слави Стевањдан. Приведен после окупације.

Радуловић (1к) слави Јовањдан.

Трњинић (1к) слави Стевањдан. Пре 80г довели га Басташани из Трњинића Бријега да им буде ковач. Отуда су стално у тој кући ковачи. Један одавде отселио на Косово после рата.

Пузић (5к) слави св. Матеја. Доселили мало покашње Грубора из Голубића. Утекли отуда од војске. Звали се некада Клинцови. Овде прозвани Пузићи.

Адамовић (1к) слави Јовањдан.

Јарић (1к) слави Никољдан. Дошао из Зрмање по окупацији.

Ђурићи (34к) славе Стевањдан. Населио из Плавна пре 80-100г.

Ђурица (1к) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Стрмице.

Тинтори (3к) славе Враче. Доселили пре 80г из Плавна. На Главичици за кућом затекли старо гробље. Ту се сада и они копају.

Аћићи (8к) славе Никољдан. Доселили пре 150г из Купирова (Срб).

Шобати (43к) славе Дмитровдан. Доселили из Равних Котара „послије Јанковића“. Одмах кад су дошли направили кућу у Жупи, а нешто после и колибу на Каменици. Живе сада овде на четири места.

Паравина (1к) слави Јовањдан. Пре буне био у Мисијама, после прешао овамо.

Зељковић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.

Кукољи (15к) славе Јовањдан. Доселили пре 140-150г из Лике. Звали се пре Миљуши. Био неки од њих омалешан а црн као кукољ па му реку „црн као кукољ“. Тако му остане то име. Одавде су давно отселили једни у Лушце, други у Крњу Јелу, једни опет после рата на Косово.

Томићи (13к) славе Јовањдан. Доселили пре 120-130г из Трубара. Они су од рода Бабића, према томе даљим пореклом из Далмације.

Папци (10к) славе Ђурђевдан. Стево Папак доселио из Плавна пре којих 120г. Тамо убио човека у кукурузима, па иако платио крварину и добио опрпштење, опет се бојао да се стара пизма не поврати па се склонио овамо. Кад је дошао овде, био по Јандрину Поду само мало крчевине, а около свуда крупна буква. Било у шуми много медведа и друге зверке, а у буквама доста меда. Папци се у старини звали Аливировићи. Један од њих врло мален па га Турци из спрдње прозову Папчичем. Тако то после и остане.

Шеве (4к) славе Лучиндан. Дошли пре буне из Тишковца.

Каменко (1к) слави Никољдан. Дошао после окупације с Осредака.

Зорићи (3к) славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији с Осредака (личких), једна кућа с Бобољусака.

Медић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао с В. Очијева и ушао као уљез у кућу Зорића.

Родићи (2к) славе Аранђеловдан. Прешли амо из Дугопоља после окупације.

Лукић (1к) слави Аранђеловдан. Дошао с Попине по окупацији.

Бодироже (15к) славе Стевањдан. Доселили пре 150г из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30-40г направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

Бурсаћ (1к) слави Ђурђевдан. Дошао из Калдрме по окупацији. У Калдрму доселили пре 120г из Плавна.

Кнежевићи (4к) славе Никољдан. Дошао им отац после окупације с Цвјетнића. Био спрва у најму, после се закућио.

П.С. Бастаси су имали у 1991г укупно 382 становника (Срби 380, остали 2), а у 2013г имали су 140с.

18. Бобољусци (Бихаћ)

Бобољусци леже северно од Бастаха. Ово село се знатно разликује од села Уначке Жупе. Истина и оно се простире с обе стране Унца, али пошто је долина Унца овде сасвим стешњена, то овде нама око воде нимало жупне равни него је цело село на вишим и неуједначеним положајима. Бобољусциимају углавном свуда природне границе.

Бобољусци су село разбијеног типа. Деле се на једанаест крајева: Драга Панића, Оградак, Зорића Гај, Векића Плећина, Гламоч, Пилиповића Брда, Сивички До, Стешићи, Гај Аџића, Долови, Бојатовићи, Тукања. Ни у крајевима нису све куће уједно него понајвише разбијене по неколико груша. У селу има свега 136 кућа.

Већ је речено да су Бобољусци нешто млађе насеље од осталих суседних села. Раније су ту била колибишта Цвјетнићана. Овде нема велике мешавине што се тиче породица. Свега су овде само четири породице, али све четири врло снажне. Најснажнија и најстарија је породица овде Карановићи. Има их 78 кућа, и то: у Дрази Панића 16к, у Огратку 8к, у Гламочу 8к, у Стешићима 9к, у Аџићима 11к, у Мијајиличком Долу 7к, у Бојатовићима 11к, у Тукањи 8к. Они у Дрази Панића имају предевак Панићи и славе св. Николу. Остали сви славе Ђурђевдан. О њиховом пореклу и о промени славе било је довољно говора у општем делу. Најстарије им насеље на Огратку. Одатле се током времена разилазили на ова друга места. Они што су у Тукањи отишли тамо тек по окупацији. Једни имају предевак „Гламочи“. То су име добили стога што су били отселили негде у гламочки срез, па се опет овамо повратили.

Векићи (20к) славе Ђурђевдан. Доселили из Ревеника у Далмацији после Карановића и Зорића, поприлици пре 120-130г. Названи су овако по баба Веки. Она дошла из Далмације и довела четири сина: Алексију, Саву, Зекана и Марка. Од Марка и Зекана нема потомства, а од оне двојице су данашњи Векићи. Куће су им у две мало одвојене групе. Векићи кад су се насељавали ишли у Кулен Вакуф безима искати земље за насеље. Ови им рекли: „Хајте горе на Бобољуске, има земље доста. Узећемо од Зорића, дати вама, биће је доста и вама и њима“.

Зорићи славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна врло давно, убрзо после Карановића, тако можда пре 200г. Живели до буне сви у Гају.

Пилиповићи (14к на два места) славе Алимпијев-дан. Преселио овамо пре 100г Тодор Пилиповић с Великог Цвјетнића, када су му тамо Турци посекли стричевића Нику. Када су одлучили да неће остати на Цвјетнићу, позове их бобољусачки бег да населе код њега. Ови му реку: „Нећемо тамо гђе не могу курузи раст“. Бег из узврати: „Хајте, болан, даћу ја вама Цареве Луке па сијте курузе!“ Тако бег и учини, али његов наследник одузе Пилиповићима Луке и направи од њих беглук. Данас на Бобољусцима курузи сасвим добро успевају, а онда се сматрало да ту кукуруз не може дарасте. Овде где су Пилиповићи био пре њих некакав Шкоро, па га дигли бези и он отишао у „Босну“. Пилиповићи овде добро напредовали и остали у једној кући док нису натерали на 73 чељади. Онда се почели делити а и расељавати. Једни још пре буне отселили у Равнице и у Бушевић, други после рата у Славонију и у Стару Србију.

Маринковић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао пре 15г из Бастаха овамо на материнство.

Крнета (1к) слави Томиндан. Пред буну приведен из Грахова у кућу Карановића.

Трњинић (1к) слави Стевањдан. Дошао пре 30г из Бастаха и приженио се у кући Карановића.

Томић (1к) слави Јовањдан. Дошао из Бастаха.

П.С. Бобољусци су имали 222 становника у 1991г (Срби 221, Југословени 1), а у 2013г имали су 57 становника.

19. Велико Очијево (Бихаћ)

Велико Очијево се налази с десне стране Унца. Утолико се разликује од Бобољусака, који једним делом прелазе и на десну страну Унца…

Село је разбијеног типа. Дели се на три групе: Очијево, Продоље и Луке. Главни крај села је крај Очијево, она друга два краја су тек као неки привесци. У крајевима су куће расуте у мање групе. Цело село има 72к…

Као најстарија породица овде се сматрају Шарци (2к). Славе Благочасне Вериге. Не знају ништа поуздано о своме пореклу. Зачудо славо су се множили, иако се нису много расељавали. Пре буне је отселила једна грана у Бјелај.

Танкосићи (15к) славе Ђурђевдан. Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз“ владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Сјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90г Марко пређе одавде на Мало Очијево.

Карановићи (16к) славе Ђурђевдан. Живе овде на три места. Овде су око неких 70г. Једни прешли амо с Малог Очијева, једни с Бобољусака (из Панића Драге).

Родићи (20к) славе Аранђеловдан. Доселили овамо из Дугопоља на десетак година пре Танкосића. Дошли тада браћа Ћиро и Јован, утекли и они од војске. Неколико година иза њих доселио и Стеван Родић из Плавна. Од њих тројице сви су ови данашњи Родићи овде. Пре буне (1875) селили Родићи одавде у Кнешпоље, а после рата (1914-1918) на Косово и у Банат.

Шипке (13к) славе Марковдан. Доселили из Врљике у Далмацији пре 200г. Они су после Шараца најстарији у селу. Раније се звали Бајићи. Марко Бајић ишао увек уз капетана пркошког, па све окренуо говорити: „Марко уз каетана к`о шипка уз бубањ. Они што су на Лукама (2к) сишли онамо одмах иза окупације.

Боснићи (3к) славе Јовањдан. Пре 80г дошао Боснић из Дрвара и приженио се у кућу Шарчеву.

Пећанац (1к) слави Јовањдан. Привела га мати из Врточа у кућу Карановића пре 60г.

Шевићи (2к) славе Лучиндан. Доселили из Плавна пре 120г.

П.С. Велико Очијево је имало 1991г 72с (Срби 70, Југословени 1, остали 1), а у 2013г имало је 20с.

20. Мало Очијево (Бихаћ)

Мало Очијево је најсеверније село у области. По положају је сасвм слично Великом Очијеву. Налази се на таванастој висоравни изнад дубоко укопане долине Унца, а нешто мало и изнад долине Уне…

Данашње најстарије породице у М. Очијеву не живе овде дуже од 130г. Али има казивања да су пре њих биле овде неке друге породице. Према томе село је постојало и пре него што су дошле овамо најстарије породице.

Танкосићи (18к) славе Ђурђевдан. Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130г у В Очијево, а пре 90г прешли овамо. Били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65г отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.

Дукићи (9к) славе Стевањдан. Преселио овамо Томо Дукић из Дољана Личких мало после Танкосића. У Лици „трчао троје шибе“, па најпосле побегао овамо. Онамо било мало земље и велика тесноћа, а овде доста празне земље, а и „права била лаганија“. Није се давала ни војска ни трећина, само што се је беглучило. Дукићи доселили у Дољане из Грачаца, кад је Прилог отпао од Босне.

Карановићи (15к) славе Ђурђевдан. Живе на ти места. Дошли пре 80-90г с Бобољусака. Једна женска из куће Десничине била удата у Карановиће на Бобољусцима. Тамо обудови па се поврати браћи на Очијево и доведе четири сина а петога донесе у утроби. Ови поодрасту овде код ујака а када се пожене добију од бегова земљу.

Јовичићи (3к) славе Ђурђевдан. Доселили из Дугопоља негде у исто доба када и Танкосићи, дакле пре 130г. У Дугопоље су дошли из Плавна и нису се ту ни задржавали него тек прошли кроз Дугопоље. Пре њих били овде у Очијеву Кесарипа, отселили у Марине (Приједор).

Рађановићи (6к) славе Ђурђевдан. Они су заправо Керкези. Марко Керкез умре уз кугу, а остане му у колевци син Обрад. Жена Маркова била од Рађеновића. Она се преуда док је Обрад још био дете, а њега остави овде код неке родбине. Ови га окрену по матери звати Рађеновићем и тако то презиме пређе сасвим на њега и потомке му.

Деснице (5к) славе Никољдан. Доселили пре којих 100г из Срба три брата: Душан, Маријан и Костадин Десница. Прије 60г једна им кућа сишла у Жупу.

Родићи (3к) славе Аранђеловдан. Доселио им предак Дмитар из Дугопоља у исто време када и Танкосићи.

Шипка (1к) слави Марковдан. Прешао с Великог Очијева после рата.

Шијан (1к) слави Аранђеловдан. Доселио из Куновца (Срб) после окупације. Био најпре као пилар на пилани па се онда и закућио.

Грбић (1к) слави Срђевдан. Пришао с Цвјетнића у кућу Родића после окупације.

П.С. Мало Очијево је имало у 1991г укупно 104с (Срби 103, Југословени 1) а у 2013г имало је 23с.

21. Очигрије (Бихаћ)

Ово село лежи с леве стране Унца, на самом његовом утоку у Уну. Заправо само се ужим својим окрајком дотиче Унца, а целом дужином наслања се на Уну…

Село је разбијеног типа. Дели се на два крај: Очигрије и Намастир (Жупа)… Село има свега 60 кућа.

О имену села прича се да га је тако назвао краљ Рмањ који је, по томе казивању, столовао у Кулини код манастира Рмња. Он обилазио и разгледао ова места, па када је био на Бротњој (с десне стране Уне, у Лици) погледа напремасе у Очигрије и рече: „Врлетно мјесто, влажно мјесто, пуно камена, нека буду Очигрије!“ Крај Намастир назван је тако због манастира Рмња.

Најстарија и најјача су овде породица Ђиласи (26к). Доселили се овамо из Далмације тако негде пре 200г. И данас их има у Далмацији близу Книна. Спрва имали само они један млин доле у Намастиру. У млину био само млинар, без друге чељади. Некако на 20г пре буне Стеван Ђилас се одели од оца и браће и направи свој засебан млин. Није добио нимало дела у земљи, али опет врло брзо се обогати од самога ујма. Долазило ту млети цело Бјелајско Поље. Није тада било млина нигде од Кључких Вратница па до Рисове Греде осим овога овде на Унцу. После окупације отселио је одавде Дако Ђилас у Јабучево, а Стеван Ђилас у Обреновац.

Стојановићи (5к) славе Јовањдан. Доселили из Далмације пре 100-110г, и то најпре на Бобољуске. Вучен Стојановић био тамо десетак година у најму, па затим прешао овамо и добио земљу. На овоме кућишту био пре њега Ђукан Родић, па отселио у Кнешпоље.

Кнежевићи (6к) славе Никољдан. Преселили овамо с Великог Цвјетнића на десетаг година пре буне. Били пре њих овде Кнежевићи – Ицановићи. Ови примили хајдуке па их Турци побију, само остане један и сасели се у Намастир. Остало ово кућиште задуг пусто. Бег Османбег Куленовић даде га Кнежевићима за козију двизицу. Они после овде јако озгоде. „Имали 700 оваца и коза, 100 говеди, што код куће што у свијету, 200 врећа јечма, 400-500 врећа кукуруза клипа, 7-8 коња, 6-7 паса“. Они су по предевку Барбијери. Старац Марко (80г) прича о томе овако: „Мој ђед Никола имао у Шибенику побратима Барбијера. Рече му овај: „Ајде се прозови мојим именом, натоварићу ти три барела вина!“ Никола му одврати: „Па што не би, није то ништа тешко“. И тако натовари вино и доћера га кући. Чују му комшије за овај разговор па га заккалује сви тако звати“. Марков дед и отац били су народни лекари.

Мијићи – Перишићи (2к) славе Мратињдан. Преселили пре 100-120г с Дољана Личких.

Дробац (1к) слави Ђурђевдан. Приженио се овде пре 30г у кућу Дубајића, а родом с Бротње.

Рељићи (11к) славе Стевањдан. Доселили с Кистања у Далмацији пре 130-150г. Најпре живели неколико на Малом Очијеву. Имали горе силне овце и једног коња. Ухвати их љута зима и све им овце поскапају, а коња некако отпитају маховином с јела. Није онда било ливада да се има где косити него све била шума. Видели тако да не могу горе остати па сиђу доле у Жупу и то најпре на ону страну (десну) Унца, а мало после овамо где су и сада.

Мудринић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао после окупације са Заклопца (Лика).

Радићи (2к) славе Јовањдан. Дошли пре 40г од Кулен Вакуфа.

Родић (1к) слави Аранђеловдан. Довео пре 75г Јусуфбег Куленовић из Трубара Илију Родића у своју пилану и направио му млин.

Карановић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао пре 20г с Очијева.

Медић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао амо из Добросела по окупацији.

Кљајић (1к) слави Лучиндан. Дошао из Днопоља пре 40г.

Владетић (1к) славе Василијевдан. Дошао с Мишљеновца (Лика) пре 20г.

Поповић (1к) слави Никољдан. Доселио пре 10г као свештеник, родом из Бос. Градишке.

П.С. Очигрије су имале 54с у 1991г (Срби 54), а у 2013г имали су мање од 10 становника.

22. Велики Цвјетнић (Бихаћ)

Велики Цвјетнић лежи на доста равној висоравни која се као какав таван уздиже изнад долине Уне и Крке. Село има одасвуда природне границе…

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Језерина, Доњи Крај, Савичића Крај и Подборје (Горњи Крај)… Свега је у селу 121 кућа…

О имену села нема никаквих казивања. У предању Пилиповића навели смо већ у општем делу оно место како су њихови преци угледавши с Чемернице Цвјетнић узвикнули: „Оно је Цвјетнић, добро мјесто, ајмо се ондје населити!“ Неки овим казивањем хоће да реку као да је Цвјетнић тада први пут назван тим именом. Али то је мало вероватно јер се ништа не казује како се је Цвјетнић раније звао. Да му је тада предевено име знало би се и оно пређашње.

У Великом Цвјетнићу нема много породица, али су зато неколике између њих врло јаке. Најстарија је а и најснажнија породица Пилиповића. Славе Алимпијевдан. Има их свега 56 кућа, у четири одвојене групе. Како је већ речено у општем делу, они су доселили овамо из Далмације. Пре њих, веле, било овде све пусто. Разгранали су се у више огранка и добили посебна породична презимена да се лакше разликују. Тако Савичићи по Сави, Сјерићи по „Сјери“ (проседом човеку), Тривићи по Триви, Буркићи по претку Мили, прозваном „Бурко“, Далићи по Дали (Давиду), Ђудићи по Ђуди (Ђурђији). Ћојановићи, прозвани по Ћојану (Стојану) преселили су већ доста давно на Бобољуске.

Друга по јачини породица јесу Кнежевићи. Славе Никољдан. Има их 28к у две групе. Једни имају предевак Ковачевићи (12к), други Барбијери (16к). Ковачевићи доселили најпре из Отона у Срб (под Кланац). Ту био Никола ковач и имао девет синова. Његови потомци названи Ковачевићи а потомци брата му Дмитра немају тога предевка. Барбијери прешли овамо с Малог Цвјетнића. Утекли отуда из страха од освете. Неки Тубе Кнежевић убије Стевана Кнежевића Играли једном у колу па се Стеван узме подругивати Туби. Овај за пушку па посред њега. Утече одмах одатле на Крчко Брдо, а мало после на В. Цвјетнић. После неког времена помире се ове две куће. Направе мир на Трогрли, на извору Крке. Дођу ту и једни и други и много народа са обе стране. Један од укућана погинулог зовне Тубу на веру: „Хајде, тврда је вјера!“ Тубе му приђе и клекне пред њим. Овај га ухвати руком за перчин, а другом измахне му сабљом изнад главе и повиче: „Чуј народ, пуче велики и мали! Ево крвника који је нашега брата погубио, хоћемо ли га посјећи или му опростити?“ Нато сви углас: „Опростити!“ Тако пита трипут и после одговора свакипут му махне сабљом изнад перчина. Затим га подигне и пољуби се с њиме. Онда се помеће јело и пиће и отпочне гозба.

Грбића има 16к, славе Срђевдан. Живе у две групе, а две су куће одбачене подалеко од свију осталих, за Драгом. Прешли на В. Цвјетнић пре којих 150г с М. Цвјетнића. Дошли на кућиште Ћојановића, када су ови отселили на Бобољуске. Оне две одвојене куће нису прави Грбићи него Мудрице, само приведени у Грбиће и примили њихово име. Они се хоће да су прави Грбићи и приповедају се да су Грбићи пореклом од Грбљановића. У Зрмањи и околини живе Бреке. Они су од исте крви од које и Грбићи.

Родићи (6к) славе Аранђеловдан. Нису сви од једне исте гране. Шест кућа њихових воде порекло од привотка који је пре 70г приведен у кућу Пилиповића из Беглука. Две куће су потомци Марка Родића који је пре 70-80г доселио из Дреновца (Тишковца).

Стојсављевићи (2к) славе Аранђеловдан. Доселили иза буне с Попине у Лици.

Новаковић (1к) слави Аранђеловдан. Доселио иза буне с Попине.

Јованићи (2к) славе Ђурђевдан. Доселили из Добашнице по окупацији. У Добашницу доселили с Попине пре каквих 100г. Најпре долазили онамо с благом и направили нешто колибе. Свикло им се ту као добро блажно место, те се одели од браће на Попини и населили се у Добашници.

Јурићи (5к) славе Мијољдан. Доселили из Срба по окупацији.

Цвркаљ (2к) славе Ђурђевдан. Дошли из Палучака по окупацији, приведени у кућу Кнежевића. У Палучке доселили доста давно с Пађена (Далмација).

Ларић (1к) слави Никољдан. Доселио по окупацији из Зрмање.

П.С. Велики Цвјетнић је имао 212 становника у 1991г (Срби 208, Југословени 4), док је у 2013г имао 56с.

23. Мали Цвјетнић (Бихаћ)

Мали Цвјетнић лежи јужно од Великог и дели их само поток Ћелије, који је М. Цвјетнићу граница до севера…Село је разбијеног типа…

Састоји се из пет крајева: Кожиловац, Гај, Главица, Кућиште, Крушкове Пољане… Свега је у селу 59 кућа.

Овде је, могло би се рећи, свега једна породица. То су Кнежевићи (49к). Славе Никољдан. Њихово породично предање већ смо изнели у општем делу. Разгранали су се у више огранака и добили предевке по даљим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш је био мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића отселили су једни још пре буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији.

Грбићи (3к) славе Срђевдан.

Грубјешићи (3к) славе Ђурђевдан. Доселио овамо пре 100-120г с Попине Вид Грубјешић. Утекао отуда од војске. Био ковач, а доцније тако исто и синови му Стеван и Голуг. Куленовићи их добро држали као мајсторе и дали им доста земље, али су је ови временом испустили и преузели је од њих други, а они данас на малој земљи.

Родићи (4к) славе Аранђеловдан. Доселили пре буне.

П.С. Мали Цвјетнић је имао 1991г укупно 112с (Срби 111, Југословени 1), док је 2013г имао мање од 10 становника.

24. Беглуци (Грачац, Хрватска)

Беглуци почињу од саставака Уне и Крке и протежу се одатле даље у јужном правцу…

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Жупу, Брдо, Крчко Брдо… Цело село има 85 кућа.

Рађеновићи (13к) славе Ђурђевдан. Они су од Рађеновића у Осредцима и презивају се Гешићима по баби Геши. Преселили су овамо у Беглуке пре којих 80г, када им је у Рађенској Жупи због наглог множења отешњала земља.

Вејини (14к) славе Василијевдан. Доселили су из Далмације пре 150г. ово презиме су добили по некој својој баби Веји. Стеван Вејин, старац од 93г причао нам је 1907г о прошлости своје породице: „Мој ђед Теја (Теодор) доселио се из Мокрог Поља на неколико године пред „калајски рат“ (турско-аустријски рат 1788-91) са својих пет синова и станио се у Србу, управо у Нетеци. Како није имао земље, даде двојицу синова у најам, једнога Пувачама, једнога Војводићима, а један му, мој отац, био зидар. Тако су ова тројица израђивали и хранили ону другу тројицу, два брата и оца. Иза рата када граници ону другу тројицу, два брата и оца. Иза рата када граница пуче Средицом и Нетека оста под Аустријом, Теја пријеђе на турску страну у Беглуке. Закући се овдје и стане заметати благо, а све зарадом оне тројице синова. Добро га је срећа пратила и за 10 година заврже 200 глава ситног блага, овце и козе. Дочује пркошки капетан како је Вејин у Беглуцима озгоднио па пође да га уцијени. Метну на њега 100 талијера уцјене, а узгред уцијени и још 5-6 људи с мањим уцјенама. Теја није имао тих новаца па зажмири и криомице пријеће преко граница (веле да су тада спаљицали Босанца кад би га ухватили да пријеђе преко границе) и код трговца Јурића у Србу узајми 77 талијера. За то му је у прољеће на Ђурђевдан морао дати 50 оваца с јањцима и двије краве с теоцима. Капетан примивши паре стада даље да зановијета: „Чуо сам, вира је, да у тебека има крилат коњ“. Нема, бег, оклен крилат коњ, није га тица легла!“ „Има, бре, има, или криватога путаља овамока или главу!“ Теја му доведе путаља и капетан га прими, иако је био без крила. Послије једно 40-50 година бег им узе правити неприлике и узимати им више него га иде. Сада Вејини напусте ово кућиште у Жупи и пријеђу другом спахији, горе на Брдо. Негђе касније поврате се два одјељеника опет на оно старо кућиште, а остали остадоше на Брду“.

Пилиповићи (19к) славе Алимпијевдан. Они су од Пилиповића на В. Цвјетнићу. Један њихов огранак настанио се овде. Неке куће Пилиповића имају предевак Гајићи, по претку Гаји.

Новаковићи (4к) славе Аранђеловдан. Приведени су пре 100г с Попине у кућу Ожеговића која је била у Рађенској Жупи, код чардака. Од ових су приводака сви Новаковићи у Беглуцима и Осрецима.

Ковачевићи (2к) славе Стевањдан. Пореклом су с Попине. Њихов предк дошао је овде пре 80-90г као најамник па се после закућио.

Кнежевићи (3к) славе Никољдан. Прешли су овамо с Малог Цвјетнића пре 80г, када им је тамо већ постало тесно.

Трбулини (6к) славе Ђурђевдан. Доселили су овамо пре каквих 120г из Срба, где их такође има неколико кућа. Отуда пребегне једна кућа овамо да им син не служи у војсци.

Бокан (1к) слави Никољдан. Предак Максим преселио овамо пре 130г с Осредака.

Кецмани (5к) славе Вартоломијевдан. Овде су већ око 150г. Свакако да су дошли овамо или из Унца или из Бјелајског Поља. Најпре дошао овамо неки Шошо Кецман. Од њега су сви ови данашњи Кецмани и добили су по њему предевак Шошићи. Изнајпре су били без земље и куће те се прибијали уз друге јаче куће као најамници. Доцније дођоше и они до земље и окућише се.

Бјелић (1к) слави Василијевдан. Приведен пре 40г у кућу Иванчевића из Врточа.

Родићи (7к) славе Аранђеловдан. Две куће су им од Родића на Цвјетнићу и дошли су овамо на неколико година пред буну. Остали су од Родића у Трубару, из Долова. Ови су још раније доселили овамо.

Ђиласи (6к) славе Никољдан. Живе на Крчком Брду. Доселили овамо на којих 10-15г пре буне с Очигрија, где им је због великог множења било већотешњела земља. Пре њих су се на оном кућишту где су они данас измениле у кратком времену три породице: Старчевићи, Родићи и Шеве. Старчевићи се отселили некуда у Крајину и расули се на неколико страна, Родићи и Шеве прешли у Осретке.

Миљуши (4к) славе Јовањдан. Пре 130-150г населио се овде Стеван Миљуш из Срба. Ово се звало Јасикова Долина. Пре Миљуша није овде нико други живео. У Борју изнад Крке било тада крупно и густо борје. Од Крке могле су овце изићи до наврх Коса а да их нигде сунце не дохвати. Вакуфљани секли овде грађу за куће и спуштали је низ Крку и Уну до Вакуфа. Стевану Миљушу поумирала мушка деца. Већ под старост роди му се задњи син. Надене на крштењу своје име: Стеван, а прозове га још и Вученом, не би ли му тако како остао у животу. Овај му син заиста остане и он дочека од њега седам унука, па још да и ожени најстаријег унука.

25. Осреци (Бихаћ)

Осреци леже јужно од Беглука. Како је већ речено, између ова два села нема истакнуте природне границе…

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Жупу, Осретке и Таване…Свега је у селу 11к…

Главна породица у селу су Рађеновићи (56к). Они су уједно и најстарија породица. О старини и пореклу њиховом говорено је колико треба у општем делу. Због своје многобројности Рађеновићи се деле на неколико грана које се називају посебним именима – предевцима. Те су им гране: Сурани, Шобати, Гешићи, Шкомпићи, Ристићи, Бодловићи. Најближи су међусобно Сурани, Шоботи и Гешићи. Потичу од три брата: Максима (Сурани), Луке (Шобати и посебан им огранак Томићи) и Ђуре (његову жену Бику прозвали Гешом). Сурани прозвани тако по Петру, оцу Максимову. Он носио пресурен (испреден од мешане вуне, црне и беле) забун и због тога га прозвали Сураном. Овде ћемо навести колена од Петра-Сурана до писца ове радње: Петар-Максим-Давид-Петар-Никола-Петар. Бодловићи воде лозу од уљеза. Јацо (Стево) Рађеновић није имао синова, па стога свога најамника Кутлибабу ожени својом кћерју да би му тако кћерински унуци остали на земљи. Кутлибаба био родом из Далмације, из оног краја чије становнике називају Бодулима.

Кљајићи (8к) славе Василијевдан. Миле Кљајић, старац од 80г казивао је 1907г да су Кљајићи пореклом од Ливна и да су се  прозвали Кљајевићима тек пошто су овамо доселили. О томе је Миле причао овако: „Тамо негђе у близини Лијевна живљела три брата и имали красну присталу сестру. Турци стану облијетати око те њихове сестре, а један од браће не могући то трпљети попане пушку и убије једног Турчина. Одмах нато двојица браће и сестра им побјегну некуда бестрага, а трећи који је био кљаст остане и сакрије се код бега Фирдуса, ваљда је био његов кмет. Није га ни бег смио дуго држати уза се него га одведе на Осретке (данас личке) и преда га на чување Павковићима-Зрилићима. Када се је већ мало позаборавило на оно убиство, тај се Кљајо насели на данашње Кљајића земљиште, ожени се и изроди дјецу. Дјецу му окрену по њему звати Кљајићима“. По овоме казивању то је могло бити негде пре 150г.

Бокани (10к) славе Никољдан. Има их и на Личким Осрецима. Раздвојила их је нова граница која је повучена овуда после „калајског рата“ (свиштовског мира). Доселили се однекуда сви уједно порано пре поменутог рата. По једноме казивању Бокани су пореклом из Црне Горе.

Мијићи-Селићи (2к) славе мратиндан. И они су одавна овде.Можда су дошли из Санице као и Рађеновићи. Било их је некада више кућа па уместо да напредују спали на мањи број.

Родићи (13к) славе Аранђеловдан. Они су од Родића у Трубару, и то оних испод Вучијака. Један им се огранак био поврато натраг у Трубар, затим на Крчко Брдо, где су данас Ђиласи, па онда опет овамо на Осретке. Томе сељакању крива је донекле обесна ћуд бегова који су олако бацили кмета с кућишта, а с друге стране крива је томе и немирна нарав породичног старешине ових Родића, који је за малу ствар напуштао једно кућиште и селио се на друго.

Новаковићи (2к) славе Аранђеловдан. Приведени пре 100г с Попине.

Грубори (4к) славе Ђурђевдан. Приведени су пре 100г из Тишковца у кућу Кљајића. Када су у овој кући изумрли Кљајићи, све што је било њихово прешло у руке Груборима.

Шеве (10к) славе Лучиндан. И они су приведени пре 90-100г из Тишковца у кућу Родића. Кад су се оделили од Родића, добили су део земље од њих. И они су проживели кратко време на Крчком Брду, на данашњем кућишту Ђиласову, па се опет врнули на Осретке. Шеве су се некада звали Опачићи.

Кнежевићи (2к) славе Никољдан. Премакли су се овамо тек после буне с Малог Цвјетнића, где су били спали на мало земље.

Маирћи (3к) славе Аранђеловдан. Доселили пре 100-110г из Тишковца. Били испрва беговске чардаклије, чували им чардак, хамбаре и курузане, а после добили и нешто земље те се закућили и стално настанили. Веле да су старином од Родића племена, па се прозвали овако по некој Марији.

Зорић (1к) слави Ђурђевдан. Дошао с Бобољусака пре 70г као приводак.

П.С. Босански Осредци су имали 218с у 1991г (Срби 217, Муслиман 1), а у 2013г имали су 19с.

26. Трубар (Бихаћ)

Трубар се простире јужно или ји од Осредака и од Малог Цвјетнића. Од ових двају села дели га планина Вучијак и увала Кордина Драга…

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Вучијак, Трубар, Вафан, Долови… У целом селу има 179к.

Четири су овде породице које важе и као најстарије: Родићи, Зељковићи, Шушиловићи и Бабићи. Оне ако и нису доселиле баш у исто време, размак између њиховог доласка није могао бити већи.

Родићи (71к) славе Ђурђевдан. Живе у три групе: Под Вучијаком (19к), у Трубару (7к) и у Доловима и Дугопољу (45к). Кад су доселили под Ујилицу у Драгопољу, затеку ту две куће: неког Раку и Коња. Ови хтели да им недају настанити се овде. Родићи се побију с њима и надбију их, те овим морадоше се кренути оданде и оду некуда даље. И сада се врело у Дугопољу зове Ракино Врело. У Долове су преселили Родићи пре којих 100г., а у Трубар (крај) пре 70г. Селили су одавде у Кнешпоље више пута, и пре и после буне. Једни су пре буне отселили у Црвљивицу.

Зељковићи (27к) славе Ђурђевдан. Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танковић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).

Шушиловићи (5к) славе Ђурђевдан. Говори се да су и они од рода Бурсаћа као и Зељковићи и да су садашње име добили по неком Шушилу. Иако су стара породица, нису бројно јаки јер су се врло слабо множили.

Бабићи (22к) славе Јовањдан. Доселили су негде убрзо после Зељковића. Кад су дошли, биле по Трубару само гдегде мале прогалице, све остало било под шумом.

Кнежевићи (8к) славе Никољдан. Јово Кнежевић (85к) каже да су његови стари дошли овамо из Отона у Далмацији. Доселио отац његова прадеда, дакле пре каквих 170г. Овде где су они, била тада шума па је искрчили да би имали шта орати. Селили су одавде пре буне у Поткалиње и у Саницу.

Болтићи (4к) славе Никољдан. За њих говоре да су огранак од Кнежевића породице и да им је неко у старини  назван Болтом па и они по њему Болтићима. Друго казивање за њих тврди да су дошли овамо од Грачаца у Лици и да су се звали Гаћеше. Тамо починили некакав прекршај па побегли овамо у Босну и променили име да их је теже пронаћи.

Роквићи (20к) славе Стевањдан. Доселили из Полаче у Далмацији знатно касније од Зељковића, али су још Зељковићи живели у једној кући кад су Роквићи дошли у Ваган. Било тада далеко мање чистине у Вагану неголи данас. Селили су одавде пре буне под Гомилу, после буне у Лијевче.

Поповићи (8к) славе Илиндан. Марко Поповић (86г) казује да је доселио овамо његов шукундед с двојицом браће. То били: Павао, Тома и Милан. Дошли овамо с Хргара, код Бихаћа. Уставе се најпре у Доловима, али не могну ту остати због метиља. Изађу под Метлу и ту им приђе и стани се уза њих неки им рођак што је био отселио у Банат и сада се поврати натраг. Бег узме овога себи за бедела. Када се овај поврати с војске, даде му бег половицу земље Поповића и то све боље комаде. Поповићи селили одавде пре 80-90г у Кнешпоље и под Гомилу, а после буне у Чађавицу.

Бурсаћи (5к) славе Ђурђевдан. Прешли овамо из Тишковца.

Танковић (1к) слави Ђурђевдан. Прешао амо из Дугопоља.

Зорићи (2к) славе Ђурђевдан. Дошли овамо обадвојица као уљези после окупације. Један дошао с Осредака Личких и ушао у кућу Кнежевића, други дошао из Завлаке и приженио се у кућу Будимировој.

Шеве (2к) славе Лучиндан: Приведени из Тишковца после окупације у кућу Бабића.

Пилиповић (1к) слави Алимпијевдан. Дошао пре 20г из Беглука и приженио се у кућу Роквића.

Кецман (1к) слави Вартоломијевдан. Родом је из Беглука, а овамо дошао пре 10г као уљез у кућу Роквића.

П.С. Трубар је имао 312с у 1991г (Срби 312), а у 2013г имао је 64с.