Утицај пандемије COVID-19 на железнички саобраћај у Т4 2020. и интензитет коришћења путничког саобраћаја мерен бројем путовања по становнику

Од марта 2020, државе у Европи су предузеле мноштво ограничавајућих мера како би спречиле ширење вируса COVID-19. (линк) То је значајно погодило сектор саобраћаја, укључујући и железнички саобраћај. Упркос благом опоравку у Т3 2020, број путника у железничком саобраћају додатно је смањен у Т4 2020. у свим чланицама ЕУ са доступним подацима.

У Т4 2020, највећи пад броја путника у железничком саобраћају је имала Ирска (-74% према Т4 2019, -9,5 милиона путника) и Грчка (-68%, -3,8 милиона), па Италија (-61%, -144,9), Холандија (-61%, -62), Словачка (-54%, -11,2), Словенија (-53%, -1,9) и Пољска (-51%, -44,8).

Пандемија је мање погодила превоз путника железницом у Бугарској (-22%, -1,1 милиона) и у Естонији (-29%, -0,6 милиона).

Када се посматрају путнички-километри, они су више смањени у Т4 2020, у односу на Т4 2019, него број превезених путника, пошто није било препоручљиво предузимати далека и непотребна путовања.

Србије нема у бази Евростата али има података РЗС-а у Месечном статистичком билтену (линк) на страни 63. Србија је имала смањење броја путника за 37,8% и по овом релативном паду упоредива је са Немачком. Оно у чему није упоредива са Немачком је учесталост коришћења железнице за путовања: у Немачкој се 58 пута више користи железница за путовања него у Србији. У Немачкој је по становнику било 35,2 коришћења железнице у 2019. и они су смањили на 21,7 пута. У Србији је овај однос смањен са 0,6 на 0,38 и само су становници С. Македоније имали мању употребу железнице за путовања, без података за БиХ и КиМ (нема података ни за Аустрију, Белгију и УК, али се тамо железница користи као и у Немачкој).

Мање од једног путовања по становнику годишње, осим Србије и С. Македоније, имале су и Грчка и Црна Гора, а мање од три путовања по становнику имале су још Литванија, Турска, Бугарска и Румунија што подсећа на изградњу железнице у свим овим земљама (осим Литваније) након Берлинског конгреса крајем 19. века. Остављајући цену железничке карте по страни, као и цену по километру путовања, ови подаци нас упућују на исплативост улагања у железничку инфраструктуру, да је она много већа у земљама где се интензивно користи овај вид путовања и где је мрежа пруга знатно гушћа, попут Швајцарске, Луксембурга, Данске и Немачке, у односу на улагања у земљама у којима се мало користи овај вид саобраћајних средстава.

Исплативост употребе и изградње железничке инфраструктуре зависи и од привредне развијености и потреба привреде за овим видом транспорта.