Prema podacima Republičkog zavofa za statistiku u Srbiji se lekovito bilјe gaji na 2.207 hektara, ili na jedan odsto obradivih površina. Po slobodnim procenama te površine su znatno veće i kreću se oko 5.000 hektara. I to je veoma malo s obzirom na uslove koje imamo i dugu tradiciju. Slavica Stevanetić iz Privredne komore Srbije kaže da je to veoma profitabilna proizvodnja koja može da se obavlјa u staklenicima i plastenicima i to plantažno, jer netraži plodnu zemlјu. U Srbiji se lekovito i aromatično bilјe gaji ili sakuplјa. Područja na kojima se ono gaji ili sakuplјa su obično marginalna. Zemlјište na kome se uzgaja lekovito bilјe nije zahtevno, a plantaže nekih lekovitih bilјnih vrsta možemo imati i u nekolko žetvi godišnje.
Republika Srbija ima tradiciju i u sakuplјanju lekovitog i aromatičnog bilјa. Od preko 700 vrsta samoniklog bilјa oko 420 je registrovano kao lekovito i aromatično, a ukupno 250 vrsta nalazi se u sferi prometa. U 2020. godini u prirodi je sakuplјeno 3.695 tona lekovitih bilјnih vrsta, dok je odoboreni kontigent odnosno kvota od EU iznosila 5.275 tona. Prema podacima RZS u 2020. godini vrednost ukupne spolјnotrgovinske razmene lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa ostvarena je u iznosu od 19,4 miliona evra (4.954 tona). Od toga je izvoz bio 11,5 miliona evra (2.597 tona), a uvoz 7,9 miliona evra ili – 2.357 tona. Najveći deo razmеne je sa zemlјama EU, čak 67 odsto. Tokom 2020. godine iz EU je i uvezeno ovog bilјa u vrednosti od 2,4 miliona evra. EU predstavlјa najveće jedinstveno svetsko komercijalno tržište za lekovito, začinsko i aromatično bilјe. Kako bi se unapredila ova proizvodnja Ministarstvo za polјoprivredu daje podsticaje od 4.000 dinara po hektaru obradivog polјoprivrednog zemlјišta.
B. Gulan