Евростат: Да ли је брак популаран у вашој земљи?

Дугорочни тренд у ЕУ показује да се број склопљених бракова смањује док се број развода повећава (линк). Од 1964. стопа склопљених бракова смањена је са 8 на 1.000 лица у тој години на 4,3 у 2019. У исто време стопа развода је више него дуплирала, са 0,8 на 1,8 на 1.000 лица.

У 2019. су чланице ЕУ са највећим бројем склопљених бракова у односу на број становника били Кипар (8,9 на 1.000), Литванија (7), Летонија и Мађарска (обе по 6,7) и Румунија (6,6). Следиле су Словачка (5,4), Данска и Малта (5,3).

Насупрот њима, најниже стопе око 3 брака на 1.000 становника имале су Италија (3,1), Португалија и Словенија (обе по 3,2), Француска, Шпанија и Луксембург (све по 3,5).

У 2019. је међу чланицама ЕУ најмања стопа развода у односу на број становника била је у Малти и Ирској (0,7 на 1.000 становника) затим у Словенији (1,2), Италији (1,4) и Хрватској (1,5). Насупрот њима, највећа стопа развода била је у Летонији, Литванији и Луксембургу (све по 3,1), Кипру (2,6) и Шведској (2,5).

Стопа бракова у ЕУ незнатно је повећана од 2001. (4,9) до 2007. (5) да би се смањила на минималних 4,1 у 2013. и опет се повећала на 4,5 у 2018.

У Србији је стопа благо повећана са 5,5 у 2001. на 5,6 у 2007. била је минималних 4,8 у 2012. и од те године се стабилно креће око 5,1 на 1.000 становника. Ово не укључује нагло смањивање у 2020. јер се склапање бракова спречено због мера против ширења вируса COVID-19. У 2020. је смањен број склопљених бракова за 33% а разведених за 29%, те је стопа склопљених бракова била око 3,4.

Стопа развода у ЕУ је повећана са 1,7 на 1.000 становника у 2001. на 2,1 у 2006. и од 2009. се стабилно креће око 1,9.

У Србији је она била 1% у 2005. благо је повећана на 1,1 у 2014. а затим је нагло повећана на 1,6 у 2019. При смањењу броја развода за 29% у 2020. и ова стопа је враћена на 1,2, али не треба сумњати да ће у 2021. и у наредним годинама опет доћи до повећања.

Однос разведених у односу на склопљене бракове повећан је у ЕУ са 35,5 на 100 склопљених у 2001. на рекордних 46,2 у 2011. и од тада је благо смањен на 43,7 у 2015.

У Србији је, без података за Косово и Метохију, однос повећан са 19,7 у 2005. на 30,6 у 2019. Према подацима из Месечног статистичког билтена РЗС-а (линк) страница 38. она је била 33,6 у 2019. и повећана је на 35,8 у 2020.

Насупрот овом слободном делу Србије, на њеном окупираном делу однос разведених према склопљеним браковима је преполовљен, са 9,2 у 2005. на 4,6 у 2019. У неким екстремним случајевима, попут ове породичне статистике, окупацију можемо посматрати и као повољну појаву.

Табела испод приказује европске земље рангиране према овом односу разведених према склопљеним браковима. Луксембург је најразвијенија европска држава и у њему постоји слобода уласка и изласка из бракова, те је однос готово једнак.

Подаци за Русију су прилично стари, из 2011, и по њима Руси су европски рекордери по лакоћи склапања бракова али и њиховог расклапања.

На дну листе је отргнути део Србије, рекло би се „најмрачнија тачка Европе“ да се у њој све не бели од разних супстанци. Следи мање бела Босна и Херцеговина у којој Република Српска ове статистике гура ка Луксембургу док јој Федерација БиХ тежи ка тамном вилајету. Након Малте је С. Македонија, па након Ирске је Албанија, па нама суседне Црна Гора и Румунија.

Србија се еманциповала кроз масовну хипнозу турским серијама те смо по овом односу разведених и склопљених бракова са Турском и упоредиви. Што смо упоредиви и са Хрватском и Словачком, као узорним католичким земљама, није ми познато.