Može li Srbija ponovo da izvozi meso?

Postoje veliki potencijal za proizvodnju mesa u Srbiji zemlјi, ali su skromni rezultati. Tačnije Srbija je od izvoznika postala uvoznik mesa! Na tu opasnost je kreatore agroekonomske politike u Srbiji pre dve decenije upozorvala i organzacija za hranu FAO, ali za to niko nije mario. Jer, niko se niej plašio da nećemo imati. Valdalo ej uverenej ako nema , uvešćemo. I na tome još više zaraditi nego da sami proizvodimo. Zato je idanas veći problem kod seljaka u Srbiji kako da prodaju svinje, junad i ostalu stoku,  nego da je utove! Pa čak ni danas se na ta upozorenja mnogo ne obaziru i ako je u 2019. godini samo za uvoz zamrznutrog svinjskog mesa potrošeno 71, ali u 2020. godini još 58 miliona dolara!

Proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa u Srbiji u 2020. prema procenama iznosila je oko 72.000 tona, što je na nivou ostvarene proizvodnje u 2019. godini, odnosno za 7,3 odsto je veća u odnosu na prosečno ostvarenu u periodu 2010-20. godine, a za pet odsto je niža u odnosu na period 1988-90. godine. Proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa u ukupnoj proizvodnji mesa ima udeo od 20,3 odsto, izjavio je za Biznis.rs agroekonomista Vojislav Stanković. Kako ističe, posmatrano u međunarodnim okvirima, ova proizvodnja ima u svetskim okvirima udeo od oko 0,2 odsto, odnosno udeo od 0,8 odsto u evropskoj proizvodnji, što ukazuje na relativno marginalan međunarodni značaj koji ima proizvodnja ove vrste mesa u Srbiji.

U osamdesetim godinama prošlog veka Srbija je izvozila oko 30.000 tona visoko-kvalitetne junetine tzv. “baby beef”. Poslednjih godina izvozi se samo oko četiri – pet odsto od realizovanih količina iz osamdesetih godina Neakda se izvozilo godišnje, prosčeno po 30.000 tona, a danas između 300 i 400 tona, navodi Nenad Budimović, sekretar stočarstva u PKS. Dakle, 100 puta manje nego pre tri decenije! Srbija realizuje preferencijalnu kvotu EU od 8.870 tona samo sa 10-15 odsto. Posmatrano u vrednosnim pokazatelјima izvoz je smanjen sa, oko 35 miliona dolara, na 8-10 miliona dolara. Pored plasmana na tradicionalnim tržištima Grčke i Italije, u izvozu su prisutna tržišta Crne Gore, Severne Makedonije i BiH.

U tom pravcu, radi stimulisanja “izvoznog mentaliteta” domaće polјoprivrede i prehrambene industrije i realizacije preferencijalne kvote na tržištu EU za juneće meso, potrebno je pokrenuti program za organizovane proizvodnje junećeg mesa. Potencijalna tržišta za plasman junećeg mesa iz Srbije su pored EU i tržišta Ruske Federacije i pojedina tržišta sa Bliskog Istoka. Srbija trenutno ne ispunjava potrebne norme za dugoročni plasman goveđeg, junećeg i telećeg mesa na strana tržišta, ni po kvalitetu, ni po količinama niti kontinuitetu isporuka.

Izvoznici postal uvoznici

Sa druge strane, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini je procenjena na 286.000 tona i druga je po bruto vrednosti u polјoprivrednoj proizvodnji Srbije, a tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i u visokom stepenu ima izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 20 odsto). U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji, svinjsko meso ima učešće od 55,4 odsto. Posmatrano u odnosu na prethodnu 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa je je manja za četiri odsto, dok je posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u periodu 1988-90 godine manja za jedan odsto, odnosno posmatrana na period 2010-2020. je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji.

Ovčarska proizvodnja u Srbiji se realizuje sa oko 98 odsto na porodičnim gazdinstvima i zbog toga programe razvoja treba prilagoditi tom sektoru, koji bi sa novim tehnologijama značajnije mogao da doprinese intenziviranju proizvodnje mesa, mleka i vune. Po broju grla (sa prosečnim brojem od oko 1,8-1,9 miliona grla), ovčarska proizvodnja je na četvrtom mestu u bruto vrednosti stočarstva Srbije (sa učešćem od 8,7 odsto) i na četvrtom mestu je u proizvodnji mesa. Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa u 2020. godini procenjuje se u količini od 34.000 tona, veća je za 34,2 odsto u odnosu na period 1988-90,odnosno za 17 odsto je veća u odnosu na period 2010-2020.

Posmatrano u odnosu na 2019. godinu ona je na istom nivou.Proizvodnja ovčijeg mesa, posebno jagnjećeg mesa, povećanjem broja grla i pobolјšanjem genetskih osobina ovaca i pobolјšanjem uslova ishrane i nege, mogla bi dostići oko 40.000 tona na godišnjem nivou. Sa druge strane, živinarska proizvodnja predstavlјa najintenzivniju delatnost u stočarstvu, koja ima pad u proizvodnji broja jedinica živine i mesa od oko 37,3 odsto, posmatrano u odnosu na referentni period (1988-90.godine), što je u proseku smanjene ukupne proizvodnje u stočarstvu. Broj jedinica živine dostiže oko 16,3 miliona, što obezbeđuje godišnju proizvodnju mesa od oko 75.000 tona. U živinarstvu, gde je između ostalog veoma brz transfer savremene tehnologije, zaokruživanjem ciklusa proizvodnje, povećanjem proizvodnje mesa na oko 140.000 tona mogu se obezbediti potrebe domaćeg tržišta i značajne količine mesa za izvoz. Trenutno je Srbija neto uvoznik živinskog mesa i prerađevina. Izvesne količine živinskog mesa se plasiraju na tržištima Crne Gore, Severne Makedonije i BiH. (Biz.rs)

Epidemija ,,pojela“ ribu

Potražnja za ribom konstantno je smanjenja od početka pandemije. U Srbiji je na početku ovogodišnjeg Uskršnjeg posta bilo oko 2.500 tona zaliha šaranske ribe, što znači da je nešto manje od 50 odsto proizvedene žive ribe ostalo neprodato za vreme Božićnog posta. Pored smanjene potrošnje i ogromnih zaliha, proizvođačima na ruku ne idu ni niske cene ribe. Ribnjaci su preopterećeni  malih ribnjaka, po svemu sudeći, ove godine neće ni zasnivati proizvodnju,kaže za Biznis.rs predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka ”Kapetanski rit“ Krum Anastasov. ”Cene su izuzetno niske i ispod svakog minimuma. Proizvođačka cena šarana, ako pričamo o kvalitetnom uzgoju i ribi sa manjim sadržajem masti i većim sadržajem proteina, iznosi oko 220, 225 dinara po kilogramu, dok je trenutna cena u veleprodaji i ribnjacima oko 180 dinara. Kada je reč o maloprodajnim cenama, na akcijama u velikim sistemima kilogram šarana obično bude oko 270 dinara. Redovna cena je oko 300, dok individualne male ribarnice prodaju ribu i do 390, 400 dinara“, navodi Anastasov. Takođe, ribnjaci su tražili i pomoć oko ishrane riba i rešavanje robnih rezervi, a za sada kako kaže Anastasov, još uvek nema sluha za ove probleme, pa su svi u pat poziciji. ”Svi manji ribnjaci, koji su između pet, do 35, 50 hektara verovatno neće ni zasnivati proizvodnju ove godine jer su u ogromnom problemu. Reč je skupoj proizvodnji, a kada se u obzir uzme proizvođačka i cena u veleprodaji, to je zaista nemoguće“, zaklјučuje Krun Anastasov.

                                                                                                  B.Gulan