Према саопштењу РЗС-а (линк) Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар−децембар 2020. године износио је 114 954 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 100 963, бележи се раст од 13 991 или за 13,9%.
У бази података Евростата (линк) која садржи недељне податке по троцифреним НУТС регионима и према старости (може и по полу) број умрлих је повећан са 100.889 на 112.813, што је повећање за 11,8%.
РЗС ће објавити детаљне виталне податке о броју рођених и умрлих на нивоу општина почетком јула, али ти подаци неће садржати временску и старосну димензију умрлих у по свему ванредној 2020. години.
Осим укупних података интересовало ме је да издвојим последња два месеца када је повећана смртност, јер је у првих десет месеци број умрлих био упоредив са истим периодом 2019. У ту сврху сабрао сам податке за последњих 9 недеља 2019. и последњих 10 недеља 2020. Према месечном саопштењу број умрлих лица у новембру и децембру 2019. био је 16.795 и повећан је на 28.156 у истим месецима 2020. По мом сабирању повећање је било са 17.099 на 28.873 лица и већи број умрлих у последња два месеца 2019. био је по мојим подацима 1,8% а у 2020. већи је за 2,5%. Мислим да је ово одступање у подацима прихватљиво ниско а како би могли да сагледавамо детаљније податке.
Према подацима у бази Евростата највећи раст броја умрлих у 2020. имале су Београдска (+19,4%), Рашка (+14,7%) и Пчињска (+14,6%) област.
У 2020. је смањен број умрлих у Зајечарској (-9%) и Борској (-5,1%) области а мали раст смртности имале су Топличка (+1,3%) и Расинска (+2,6%) област. Ово су области са највећим демографским проблемима где све мање има и старих који би умирали, да млађе не спомињемо.
У последња два месеца 2020. повећан је број умрлих у свим областима и кретао се у распону од +91,5% у Београду до +22,1% у Нишавској области.
Београдска и Јужнобачка (Нови Сад) област узете заједно могу да објасне 43% од повећања броја умрлих у 2020, и 36,8% од повећања укупног броја у новембру и децембру 2020. Иако су ове две области имале натпросечан удео у повећању броја умрлих у односу на њихов удео у укупном броју становника (тачно 33,3% у 2019. 2.312 од 6.945 хиљада) ипак је у последња два месеца број умрлих повећан у свим областима – да није 15 од 25 области (без области на КиМ) имало би смањење броја умрлих у 2020, на основу података за 10 месеци.
Посматрано по узрасту број умрлих је смањен у пет петогодишњих старосних група у 2020. и то млађих од 10 година, од 15 до 24 године и од 30 до 34 године. У периоду јануар – октобар смањен је био и број умрлих, осим у ових пет старосних група још и код старих од 60 до 64 године и три групе од 75 година па више од ове старости.
У последња два месеца смањен је број умрлих узраста од 5 до 9 година и од 15 до 19 година. Број умрлих млађих од 5 година повећан је за 14, узраста од 10 до 14 година за једно лице, од 20 до 24 година за 3 лица, од 20 до 34 за 11 лица и креће нагли раст на 22, па 104 (40-44), 153 (45-49), 236 (50-54)…
Број умрлих старости преко 75 година смањен је за 1.267 лица за 10 месеци док је највећи раст броја умрлих тада био старости од 65 до 74 година и од 50 до 54 године (?).
У последња два месеца 2020. године 85% повећаног броја умрлих могу да објасне старији од 65 година, а када им додамо и старије од 60 долазимо до 92,3%. Старији од 50 година учествују са 97,4% у укупном повећању броја умрлих у последња два месеца и 97,2% у укупном повећању у целој 2020.
Када се ставе у однос бројеви умрлих са живима на почетку 2019. и 2020. године долазимо до удела умрлих по старосним групама.
Сама структура броја живих интересантна је из два разлога: (1) промењена је најбројнија старосна група, у 2019. су били старости од 60 до 64 година а у 2020. они од 65 до 69 година и (2) повећан је број стогодишњака у бази Евростата са за 999 лица, са 820 у 2019. на 1.819 у 2020.
Изузев старосне групе од 25 до 29 година (повећање са 0,05% на 0,06%), где је број умрлих лица повећан са 29 на 38, ни код једне старосне групе млађе од 40 година није повећана стопа смртности на две децимале.
Код свих осталих старосних група изнад 40 година старости дошло је до повећања стопе умрлих а она је готово занемарљиво повећана код старијих од 90 година, са 22,07% на 22,3% иако је број умрлих повећан за 12,1% а у последња два месеца 2020. чак за 58,1%. Разлог је ово повећање броја старијих лица која доживљавају дубоку старост.
Следе подаци свих земаља којих има у бази Евростата по недељама и по старосним групама од по 10 година.
Подаци за Албанију и УК нису потпуни, али су већ довољно растући у броју да послуже у анализи старосних група.
Србија је имала осредњи раст броја умрлих у Европи јер је 13 земаља имало мањи релативан раст, а 21 је имала већи. Ако се узме у обзир да су четири земље имале стопу око 12%, заправо је тачно по 17 земаља имало већи и мањи пораст броја умрлих од Србије.
Међу земљама са подацима је и Јерменија која је имала раст смртности мушкараца услед рата у Нагорно Карабаху.
У већини земаља је раст броја умрлих био већи код мушкараца него код жена, али има и неколико код којих је пораст код жена био већи.
Детаљним сортирањем индекса сваке старосне групе могу се открити специфичности Србије у односу на друге земље.
Старосне групе су на 10 а не на пет година из два разлога. Први је претерана детаљност у подацима јер их је и овако превише па нема воље за много појединачних увида, ни за један тачније а други је јер Немачка није доставила податке по петогодишњим старостима а без ње нема ни Европе ни поређења.
Поређењем података Србије са Белгијом која има најсличнији број умрлих може да се констатује тужна чињеница о много краћем животу у Србији у односу на ову земљу. Србија је имала мањи број умрлих до старости од 40 година у 2020. Од 40 до 49 имала је за 11% више, од 50 до 59 година за 21% више, од 60 до 69 година чак за 49% више, од 70 до 79 за 20% више, за 17% мање од 80 до 89 година и чак за 71% мање старих 90 и више година. У Србији је умрло 22.006 лица у шездесетим годинама а у Белгији 14.773. Старијих од 90 година у Србији је умрло 8.890 а у Белгији 30.748 – 3,46 пута више.
Друга табела нам даје структуру умрлих по старости.
Србија је једина земља у Европи која је имала раст удела у укупном броју умрлих свих старосних група од 40 до 79 година уз смањење оних старих од 80 до 89 година.
По овој специфичности најсличнија јој је Естонија која је имала раст удела од 30 до 69 година али уз смањење од 70 до 89 година.
Осим Србије и Естоније раст удела особа од 60 до 69 година имале су још само Бугарска, Румунија, Црна Гора и Јерменија.
Од 50 до 59 година раст удела умрлих имале су Србија, Естонија, Бугарска, Литванија, Кипар и Малта.
Од 40 до 49 година раст удела имале су Србија, Естонија, Литванија, Луксембург и Финска.
Ове земље су имале раст удела умрлих у тим старосним групама. То не значи да су имале и највећи релативан пораст умрлих, већ да је у тим групама раст био изнад просечног за све старосне групе.
Већина земаља је имала раст удела старосних група изнад 70 година али је чак 16 земаља где је и Србија, смањило удео групе од 80 до 89 година.
На основу приложених података за Србију и доступне земље у Европи потребна је много пажљивија и детаљнија статистичка анализа колики је утицај на раст броја умрлих COVID-19, а колики је изостанак редовних здравствених контрола као и потребне неге услед других болести које су могле довести до смртног исхода.
Уколико је раст броја умрлих био релативно мањи у старосним групама испод 70 година а у некима од њих потпуно занемарљив да ли је, и колико, оправдано спроводити вакцинисање млађих уколико још не постоје докази о превентивном утицају нових вакцина и о њиховим другим, нежељеним последицама?